”Слика, која ме снажно увек потреса, искрсава по ко зна који пут: отац са страним посматрачима држи победнички говор у ослобођеном граду Крушевцу. Граду нашег безбрижног детињства. Овације многобројних грађана. Брат и ја скачемо од среће, што после дужег времена видимо оца. С нестрпљењем очекујемо сусрет са њим. После десет минута настаје хаос. Упадају `ослободиоци`, хапсе, ликвидирају…”