Пише: Срђан ПЕРИШИЋ
ЗAПАД Србе означава као реметилачки фактор успостављања своје доминације на Балкану јер Срби нису део Запада (религијски, културно-идентитетски и геополитички). Као такви, Срби су природни геополитички савезници Русије у Европи и на Балкану.
Због тога је Србима два пута наметана Југославија, преко које су били контролисани (онемогућени) и која је вршила улогу потискивања Русије са Балкана.
Наметање дискурса о наводном геноциду у Сребреници је део геополитичке методологије/стратегије Запада. Модерни Запад већ два века покушава, углавном успешно, да контролише и онемогућава Србе да успоставе своју државу која би обухватала све српске области и цео српски народ. Због тога Запад употребљава разне методологије или стратегије сузбијања Срба.
Једна од тих стратегија на почетку постхладноратовске ере и хегемоније САД јесте да су западне политике и обавештајни центри конструисали и извели злочин у Сребреници 1995. године, да би тај злочин касније био проглашен геноцидом који су извршили Срби. Дакле, злочин у Сребреници је проширен појмом геноцид како би се реализовала двовековна идеја Запада да конструише свој Балкан.
У тој конструкцији Срби и српски етнички простор треба да буду распарчани у више зависних територија/ентитета и утопљен у друге нације. „Геноцид у Сребреници“ је методологија како скршити отпор Срба у Босни и Херцеговини, тј. како уништити саму Републику Српску.
Постоје многи извештаји да је стрељање муслиманских војника у јулу 1995. године осмишљено у обавештајним центрима САД и В. Британије. О томе говоре два кључна Бошњака који су били на челу општине Србреница током рата, Ибран Мустафић и Хакија Мехољић.
Мустафић је један од оснивача СДА, заједно са Алијом Изетбеговићем. 1990. године је постао посланик у Скупштини БиХ, а изабран је и за председника Извршног одбора СО Сребреница. Мустафић тврди да је у Сребреници убијено од 500 до 1000 Бошњака од стране самих припадника муслиманских снага и да је масакр у Сребреници „договорени геноцид” између Алије Изетбеговића и међународних сила, односно између Изетбеговића и тадашњег председника САД Била Клинтона. Мустафић каже: „Зато је за мене много већи злочин од оног почињеног јула 1995. године био тренутак када је у Меморијални центар закорачио Бил Клинтон. То је био тренутак када се злочинац вратио на мјесто злочина.“
Хакија Мехољић је за време рата у Босни и Херцеговини био командир полицијске станице и члан ратног председништва општине Сребреница, односно уз Насера Орића и Ибрана Мустафића најзначајнији човек у граду током рата. Током 1993. године, присуствовао је састанку у хотелу Холидеј Ин у Сарајеву, на којем је Алија Изетбеговић, према његовим сведочењима рекао: „Нуди ми Клинтон да четници уђу у Сребреницу, изврше покољ 5.000 Муслимана и биће војна интервенција НАТО снага у цијелој Босни и Херцеговини.“
Мехољић је тврдио да су Срби насели на нешто што се припремало раније од стране САД. Исто је поновио и за норвешки документарац „Сребреница – издани град“.
Насера Орића, команданта муслиманске 28. дивизије, која је била стационирана у Сребреници, оптужио је за злочине над самим Бошњацима.
Историја и архиве треба да покажу само још и то који су то Срби из војно-политичког врха Београда и врха српске војске учествовали у том Клинтоновом осмишљеном плану. Иначе, много је Срба у ова два века српске политичке модерности који су често „наседали“ на западне методологије и стратегије онемогућавања Срба.
Касније је „геноцид“ послужио као смоквин лист америчких интервенција у муслиманском свету…
Доласком Трампа и расцепом на Западу носиоци методологије о „геноциду“ су европска тројка: Британија, Француска и Немачка. Питање је како ће се Трампова политика одредити према тој методологији. Постоје две могућности. Прва је да Трамп одустане од методологије „геноцида“ и тиме настави отпор глобалистичким стратегијама, чиме би тако тему Србренице Трамп уврстио у део стратегије према исламском свету. Друга могућност је да Трамп прихвати садашњу методологију „геноцида“ као облик онемогућавања Срба и Русије, и тиме би и Трамп постао смоквин лист агресије на муслимански свет. Трећа могућност је да се Балкан препусти Европској унији и европској тројци (Британија, Француска, Немачка), тј. да они наставе са методологијом „геноцида“ и тиме управљања Балканом.
Шта Срби да чине? Отпор овој методологији и теми наводног геноцида у Сребреници је могућ само ако Срби и њихова елита схвате да не могу тежити Западу (Европској унији итд), а да истовремено одбијају да је извршен геноцид. Политика учлањења у Запад (ЕУ…) је политика прихватања да смо геноцидан народ.
извор: свеосрпској
