Пише: Момо Јоксимовић, предсједник Удружења грађана Вранеш

Читаво вријеме ратовања у Другом свјетском рату, Тито је сарађивао са усташама, домобранима, њемцима, буигарима, албанцима, мађарима. Партизани и усташе су избјегавали  меусобну тучу, а знали су ради њемаца исценирати борбу, па напустити положаје и магацине оружја и хране препустити партизанима.Титу су непријатељи били само српска буржуазија, четници и Срби. За наклоност Тита према усташама се тајно знало. И Павелић је показао наклоност према комунистима, па су усташе  наоружавале партизане оружјем, муницијом  и  храном. Четнике су нападали   партизани-усташе-њемци-домобрани-мађари-бугари-муслимани -албанци, а некад и више нњих заједно.  Када је капитулирала Италија, 9.септембра 1943.године, сарадња партизана са уташама се повећава. Павелић тада упућује проглас хрватском народу , позивајући партизане „ које су Италијани терором приморали да оду у шуме“, да заједно са усташама се боре против Ирталијана. Затим, 30.септембра 1943.године, влада „Независне државе Хрватске“, објављује  „Поглавникову уредбу о помиловању“ свих хрвата из италијанске окупационе зоне. То је био позив поглавника да хрвати -усташе пређу у партизане, како би избјегли одговорност за злочине почињене над Србима. У комунистичке редове прелази велики број усташа и усташких официра. Комунисти имају благонаклон став према усташама, домобранима и Хрватској странци , што није случај према српским странкама и  Србима. Усташе  и домобрани  са официрима масовно прелазе у партизане и формирају партизанску бригаду „Браћа Радић“.  Распад НДХ државе је неминован. И Павелић и НДХ руководтво се спашава. За Хитлера и Химлера не знају, дали су побјегли или су у рукама Руса-Савезника, како би одговарали за своје злочине. Тито спашава Павелића и избјегава и помињање његовог имена. Павелићу се никад није судило. Тито  није дао.   Избјегавање помињање Павелића треба тражити у сарадњи између Тита-Павелића и Ватикана, те партизана и усташа.

И многи злочинци су потражили спас у комунистичким редовима, гдје су објеручке прихваћени и награђени високим војним чиновима и функцијама и амбасадорским намјештењем. Многи су нашли спас у Аргентини, Америци, Аустралији, Ехглеској, Француској, Шпанији…  Да наведемо неколико усташких кољача, који ће постати Титови генерали и функционери:

Рудолф Петовар, бивши поручник Краљевине Југославије, као усташки официр, учествовао је у пкољу  Срба у срезу Љубиње, у Херцеговини. Командовао је свим хрватским формацијама у том крају.   И сам је лично клао Србе, од дјетета до старца. Код партизана је унапријеђен у чин генерала, а послије рата је проглашен за „народног хероја“.

Хусеин Миљковић из Кладуше био је командант злогласног усташког одреда.У партизане је са тим одредом прешао  новембра 1943.године и одмах унапријеђен у чин пуковника. Њемци га заробљавају 1944.године, а остатак његовог одерда се враћа усташама.Он добија даље унапређење.

Фрањо Пирц, пуковник, зликовац. Кољач, унапријђен је у генерала и одликован је Орденом партизанске звијезде другог реда . Одмах послије рата  1946.године постављен је за амбасадора  у Аргентини, гдје се склонио највећи број усташа са Антем Павелићем.И ако се изјаснио за резолуцију Инфонбироа, није послат на Голи оток  нити је прогоњен.  Комунистичка удба је још тада слала  своје егзекуторе да убијају четничку емиграцију.  Тако је много Срба убијено. Ниједног усташу УДБа није убила. Павелића је убио у Аргењнтини четник  Благоје Јововић из Бјелопавлића .

Мухамед Суџук, велики жупан  Пливе и Раме,кољач Срба, новембра 1943.године прелази у комунисте и одмах постаје  функционер, члан њихове валаде  (Авноја).  Одликован је Орденом  партизанске звијезде другог реда.

Ибрахим Шатор, усташки надпоручник из Мостара, командант среза  Коњић, лично је убио 100 Срба. Крајем 1943.године постаје функционер члан  владе Авноја за БиХ, настављајући да убија Србе као партизан. Паретизански командант  Коњеица , Јоксип  Мрковић, писо је  надређенима да су због тога Срби „почели бјежати из партизанских редова“.

Ибро Ибраковић, замјеник предстојника у Босанском Петровцу, лично убијао Србе, почев од 16.јуна 1941.године. По преласку у паретизане постао је командант од крајишких бригада и генерал.

Марко Месић , најпознатији прелазак, усташки пуковник,  командант свих усташких трупа на Источном фронту у Русији. Месића су црвеноармејци заробили фебруара 1943.године, а 1944.године на захтјев Ј.Б.Тита, постављен је за киманданта формације основане од хрватских заробљеника , касније названа „Прва југословенска  народноослободилачка бригада“. Ова јединица ће у јесен 1944.године са Стаљиновом војском упасти из Русије у Србију и починити велике ратне злочине над Србима. Биће унапријеђен у генерала. У срого повјерљивом билтену Озне с почетка децембра 1944.године , наведена су сва одликовања за кољача  генерала Марка Месића. Комунсити су знали кога примају у свој редове.

Тито је помогао Павелићу да се извуче из земље и испрати из Ватикана и нађе уточиште у Аргентини. Павелић је испраћен из Ватикана за Аргентину преко Шпаније.

Кда се сазнало да ће Италија капитулирати, за територије које су контролисали Италкијани су се борили и четници, њемци, партизани.  У околини Чајнича и Фоче, четници су спашавали Србе од муслимаско-усташког покоља. Тито наређује 8.августа 1943.године штабу Друге пролетерске дивизтије:“Крените хитно у правцу Санџака и Фоче.У Санџак око Чајнича четници се туку са муслиманима. Треба четнике ликвидирати и мобилисати.“

И у ситуацији када су се четници борили против муслиманских усташа да би зауставили покољ српских цивила -2 -пролетрсака  дивизија , састављена  већином од Срба , добија задатак да помогне усташама.

Покушавамо да нашем српском народу бар мало приближимо у каквим заблудама је српски народ живио и коме је вјеровао. Веома споро се прави одклон од слулудог комунситичког режима. У нашим програмима на свим образовним ниво ништа се не мијења. У Заводу за уџбенике, немаате ниједан наслов на ћирилици. Зашто??? .  На челу тих најосјетљивијих установа налазе се дпс кадрови. Неможемо од њих  очекивати да нешто мијењају. Они нас латиниче, затиру писмо, сјећањ,  српско постиојањ и трајање!

Зато су Срби криви !

Како је било скоро  величанствено виђети на литургији у Храму Христовог Васксења, у Подгорици предсједника Државе,  Скупштине и Владе са супругама ! Честитамо! Има наде!