Јосип Броз Тито није био антифашист, нити је дигао устанак против фашизма, него је као комунистички првак искористио повољне историјске и политичке околности да дигне комунистичку револуцију попут оне Октобарске у Русији и уведе лењинистичко – стаљинистички систем окрутне тираније, што му је, уз обилну помоћ наивних и преварених нажалост и успело.После 1945. је владао методама које се ничим не разликују од фашистичких,односно нацистичких: увео је терор, отварао логоре,у којима су под нељудским условима затварани непријатељи његове власти, спроводио масовна убиства; сетимо се голог отока и насилних откупа крајем четрдесетих година. Биле су то методе достојне Јосипа Стаљина и Адолфа Хитлера!….СФРЈ је економски напредовала током Хладног рата јер је интерес Запада био да та држава постоји, и зато ју је финансирао. Кад су нестали СССР и Варшавски пакт, Југославија је постала непотребна и прескупа.Судбина државе Југославије била у најтешњој вези са настанком и нестанком Совјетског Савеза, али многи и даље тога нису свесни због идеолошких интерпретација историје.“Благостање” о којем многи југоносталгичари данас говоре било је позајмљено на рачун будућих генерација.Те генерације сада, уз плаћање рачуна за деструктивне ратове деведестих и интервенционистичке економске политике држава наследница бивше Југославије, плаћају и рачун краха неодрживог економског система социјалистичке Југославије.У социјализму се лепше живело, али не зато што смо ми добро радили, већ зато што смо од САД добили помоћ скоро као Немачка, која је успела да створи силу, а шта смо ми створили? Ништа. Задуживали смо се на све стране. И када нисмо имали чиме да враћамо кредите, све је отишао у пропаст.Последњих десет година Титове владавине,примања стрмоглаво опадају,упркос пумпању огромних количина страних средстава у земљу.Годишња инфлација се мерила двоцифреним бројевима, а неколико година пред Титову смрт убрзава и достиже 40% годишње. Стопа незапослености се, упркос одласку преко 1.1 милион (или 20% радне снаге,од којих су стизале девизе,а то итекако одговарало Титу) Југословена на привремени рад у иностранство, од 1970. до 1980. попела са нешто испод 7% на 12%. Такав раст незапосленостии стопе економске емиграције би се у економској литератури окарактерисао као знак дубоке рецесије.Сама структура југословенске економије била је таква, да је стабилност целе економије зависила од прилива страних средстава за које није постојало покриће у домаћој производњи.Документи из архива говоре да је пред крај Титове власти било у бившој Југославији 800 хиљада незапослених,а према истраживању београдског Центра за радничко самоуправљање, трећина запослених у друштвеном сектору, око 1,8 милиона људи, само је привидно радила!Овом приликом нећемо о томе како је осамдесетих година у Титовој Југославији био мањак струје, како су домаћинства навече живела у мраку, јер је Југославија своју производњу струје извозила у иностранство, ради отплате кредита и камата.Не треба заборавити да смо возили аута пар-непар и ишли у Аустрију по кило кафе.То је, дакле, тај просперитет бивше Титове Југославије о којему данас говоре незналице, али и покварењаци и идиоти.Југославија се суштински распала много раније него што се мисли, већ 70-тих, а оно што је уследило крајем 80-тих година, само је епилог.Михаило Ђурић је осуђен зато што је – 18. марта 1971. године – рекао да се ствара друштвено уређење које ће разорити Југославију: „Треба бити начисто с тим да је Југославија већ данас готово само географски појам, будући да се на њеном тлу или, тачније, на њеним развалинама, и то под маском доследног развијања равноправности између народа који у њој живе, успоставља неколико самосталних, независних, чак међусобно супротстављених националних држава.“

После “маспока” у Хрватској и Устава из 1974, више нису могле да се сакрију националне поделе, републички и покрајински сепаратизми.На челу растурања комунистичких држава била је Америка, која нас је цело време одржавала у животу и која се није званично укључивала у растурање Југославије, већ је истурила своје сателите. Њена обавештајна агенција ЦИА, сондирала је и припремила терен за разбијање Југославије, али и моћног СССР. Најбоље је било почети са најпрометније зоне планете Земље – са Балкана, а зацрњен круг су Срби, који су најбољи народ на свету за друге, јер губе себе дајући се другима, као неморална удавача.Тита су, све до смрти, Американци сматрати комунистом, али “нашим комунистом”.Долазак странаца на Титову сахрану државна пропаганда је искористила максимално.Наша јавност још нема свест о реалним димензијама и значају Титове сахране и сврси постојања Југославије. И даље се претерује при оцени њеног значаја.Стране делегације нису дошле да подрже СФРЈ јер би без ње свет пропао, како је наговештавала тадашња пропаганда.У суштини, окупљени странци су одали пошту свом партнеру Јосипу Брозу. Било је то испољавање њиховог односа према човеку који је завршавао многе политичке послове и Совјетима и Британцима и Американцима.Тито није оформио покрет несврстаних зато што је био толики визионар, већ зато што је тако спречио ширење варшавског блока.Из историјских архива се види да је Запад, пре свега САД, упумпале у Титову Југославију, ни мање ни више него тачно 102 милијарде УС долара, које је Запад на овај или онај начин поклонио некадашњој тамници народа као бесповратну помоћ.Тито је био предратни, ратни и поратни злочинац, ал и тешки курвин син!Србију је поделио на ужу територију и две покрајине. Ништа горе није могао да уради једној држави и једном народу.На Косову и Метохији је доселио из Албаније више од 300.000 младих Албанаца,док је забранио повратак преко 200 000 Срба.Хрватској држави Тито присаједињује српску покрајину Барању, затим Истру, Далмацију и готово целу јадранску обалу са острвима.Броз је систематски смањивао број Срба у Југославији,формирањем нових нација а све са циљем вештачког умањивања броја Срба. Ово је новим комунистичким властима било неопходно како би доминацију Срба, њену заступљеност код гласања, у државним и другим структурама што више умањили. На бази те политике већ после завршетка Другог светског рата 1945 проглашавају се две нове нације – Црногорска и Македонска.Македонци су хиљаду година били Јужни Срби, само се географски простор на коме су живели називао вардарски део Македоније …,а 1965 створена је и трећа новокомпонована нација „МУСЛИМАНИ“.Остало нам је тешко политичко наслеђе једног ауторитарног режима, чије се последице и данас и те како осећају.…САД организовале Титову сахрану:….хттпс://www.маил-арцхиве.цом/сим@антиц.орг/мсг35852.хтмл

фашизам-комунизам

Партизански покрет Комунистичке партије Југославије под руководством њеног генералног секретара Јосипа Броза Тита се начелно борио за избацивање страних окупаторских формација из Југославије, али ова словом прокламована борба није била главни ратни циљ овог покрета већ само успутно средство за реализацију основног политичког циља КПЈ, а то је било преузимање политичке власти над читавом Југославијом путем оружано-револуционарне борбе како би се касније у послератном периоду остварио и крајњи програмски циљ КПЈ о политичко-економско-идеолошком преуређењу Југославије на пре свега анти-српским и анти-србијанским основама……Напад Немачке и њених сателита на Краљевину Југославију 6. априла 1941. године комунисти су дочекали као савезници Хитлеровог Трећег Рајха. Као део Стаљинове Комунистичке интернационале (Коминтерне), и Комунистичка партија Југославије (КПЈ) је била обухваћена споразумом између Немачке и Совјетског Савеза, који су августа 1939. године потписали њихови министри иностраних послова, Рибентроп и Молотов.Покрет који је предводио Дража Михаиловић и који је све до краја 1943. био признат и помаган од савезника као антифашистички покрет отпора, је први настао и започео борбу против окупатора. Настао је као аутентичан покрет заснован на патриотизму, антифашизму и расположењу већине народа за борбу против далеко надмоћнијег непријатеља. Он је народни, није партијски, југословенски је, монархистички, у каснијој фази отворено антикомунистички.Негде је настао из традиције борбе против окупатора, а негде из потребе за голим одржањем живота, као у НДХ. Он није био јединствен, већ је обухватао мноштво група, јединица, појединаца који су деловали и самостално прилагођавајући се ситуацији на терену.Запад је подржавао Титову диктатуру – како би Југославија остала брана совјетском продору ка Средоземљу.Британци су у почетку признавали само Југословенску војску у отаџбини, да би од краја 1943. године помагали искључиво Народно-ослободилачку војску Југославије. Титови партизани се у току читавог рата нису уопште ни борили против страног окупатора, а најмање против хрватско-бошњачких усташа и домобрана, већ само и искључиво против ројалистичког Равногорског покрета ђенерала Драже Михаиловића.

Све офанзивне акције партизана биле усмерене искључиво на четнике Драже Михаиловића док се према Немцима, Италијанима и оружаним формацијама Независне Државе Хрватске водила искључиво дефанзивно-одбрамбена борба уколико су од њих били нападнути.Нека ми неко наведе где су и када партизани нападали Немце (до доласка Црвене армије септембра 1944 )?Волео бих да видим списак градова које су од Немаца ослободили партизани, пре доласка Црвене армије? Четници су ослободили 20 – так .Титови партизани са тим истим Немцима већ сарађивали у Србији у касно лето и јесен 1941. г. У марту месецу 1943. г. када су и Берлин и Титов Врховни штаб били убеђени да у предстојећим месецима следи савезничко (англоамеричко) искрцавање на Јадранској обали у циљу отварања Другог фронта Тито је локалним Немцима у Југославији (дакле, не и Берлину) понудио отворени споразум о стратешкој сарадњи против заједничких непријатеља, тј. Англоамериканаца и Дражиних четника као њихових савезника. Тада су Титови партизани и срочили крилатицу коју су јавно певали: „Партизани спремте митраљезе да пуцамо на краља и Енглезе“. Херман Нојбахер, специјални изасланик Трећег Рајха за Балкан у својим је мемоарима под називом “Специјални задатак Балкан” каже:…“Партизани су тачно знали шта им је циљ: да под плаштом и заставом народноослободилачке борбе против окупатора утабају пут који ће им донети власт. За комунисте, садашњи и будући непријатељ број један били су националисти“.Сукоб Народно-ослободилачког и Равногорског, односно Партизанских одреда Југославије и Југословенске војске у отаџбини, резултирао је, све у свему, цивилизацијском катастрофом српског народа.…Наредба Тита да се партизани не сукобљавају са НЕМЦИМА: хттп://с9.постимг.орг/и7п9бану7/несукобснем.јпг …Сремски фронт је био прва и једина фронтална борба у нашој земљи током целог Другог светског рата,где су насилно мобилисани голобради младићи,СРБИ….“Завршио сам тек седми разред гимназије и нисам имао 18 година, као ни већина ‘ратника’! У Првој гимназији у Београду поделили су нам пушке и пешке спровели на Сремски фронт у ровове на ивици Маторе шуме на положај према Ердевику. Без секунда обуке постали смо пролетери – борци Прве пролетерске бригаде. И, наравно, изгинули. У Крагујевац сам се вратио као ратни војни инвалид са тек навршених осамнаест година. У оквиру читаве представе стигло је и одликовање ‘Заслуге за народ’,-Љубинко Почековић, ратни војни инвалид.Више од 12.000 младића непотребно је оставило младост у сремском блату! На Сремском фронту су оборени сви рекорди када је реч о губицима великих војних формација у историји савременог ратовања у Европи. Најгора је чињеница да би Немци, након продирања Црвене армије на Балкан и искрцавања савезника у Нормандији, морали да се повуку. .. После Другог светског рата,ми смо из историје учили да су градове и места попут Лознице, Горњег Милановца, Чачка, Лазаревца, Крушевца и многих других од Немаца ослободили партизани, међутим,то није тачно,сва та места од фашиста ослободили су четници Драгољуба Драже Михаиловића!Тито “ослободиоц” је тек уз помоћ Руса успео да завлада Србијом и Београдом. Пре тога покушао је сам, безуспешно, три пута да уђе у Србију: у јесен 1943, у марту/априлу 1944. и у јулу/августу 1944…Ово нисмо учили из историје.У септембру 1943. године четничке јединице су кренуле у офанзиву према Сарајеву. Акција је имала доста успјеха па су са западне стране Дрине ослобођени Зворник (17. септембар 1943), Рудо (18. септембар 1943), Вишеград (5. октобар 1943), Рогатица (14. октобар 1943), Реновица (14. октобар 1943).Четници су поразили немачко-хрватско-муслимански фронт на линији Јабука – Месићи – Рогатица и у октобру 1943. године пришли Сарајеву у којем тада није било комуниста. У немачким документима који говоре о четничкој офанзиви спомиње се и одбрамбена линија Пале, Мокро, Соколац:.хттп://www.палеливе.цом/репортазе/цетници-на-прагу-сарајева-1943-године …Без Црвене армије/ 467 хиљада војника/ је било незамисливо да комунисти заузму/окупирају Србију….

Ратни циљ комуниста није био ослобађање земље, већ освајање власти,они су непријатеља видели у чуварима те власти – краљу, влади и легалној војсци – а не у окупаторским трупама.ИНТЕРЕСАНТНО ЈЕ ДА СЕ ТИТО И ЊЕГОВ ПОКРЕТ ЦЕЛО ВРЕМЕ РАТА НАЛАЗИО НА ТЕРИТОРИЈИ НДХ,У КОЈОЈ СЕ НАЛАЗИЛА И БОСНА.Шта вам то говори? У Војно историјском институту некадашње ЈНА, налази се Споразум о сарадњи комуниста и усташа.Преносимо вам неке делове СПОРАЗУМА: Члан 2 – Вођство југословенске комунистичке странке свесне своје улоге, признаје да до комунизирања Балканског полуострва не може доћи док се не сломи кичма српству и православљу, јер је познато да су то два фактора која су омела продирању Османлија на Запад и комунизма и Аустрије на Исток. Споразумни су да уништавањем свега што је српско и православно утире се терен за комунизирање Југославије и Балканског полуострава….А с тим народом Броз није имао ништа заједничког.Комунисти су директиву добили од Комунистичке Интернационале, а Усташки покрет од Ватикана…Члан 3 – Вођство хрватског усташког покрета обавезује се да ће све штрајкашке демонстрације, манифестације и све разне изгреде које изводе комунистичке формације потпомагати и у њима учествовати.Вођство и једне и друге стране обавезује се да ће избегавати, све свађе и задевице између једних и других…..У уговору потписаног 17. априла 1941, седам дана после оснивања Павелићеве НДХ,којег су у име усташа потписали Миле Будак и Младен Лорковић, а у име Комунистичке партије Хрватске Андрија Хебранг и Владимир Бакарић стоји ово:“Комунисти неће предузимати никакве акције против НДХ“…До пада Италије, 1943. године, антифашистичког покрета скоро да није било у Хрватској. Тада су многи из усташких и домобранских униформи ускочили у партизанске. Из Британске тајне архиве који су по њиховим законима чувани пуних 50 година у најстрожијој тајности,види се да је Титовим партизанима уручено преко 60 хиљада хрватских усташа, који су као хрватски фашисти служили режиму Анте Павелића. Наводно, ови злочинци су побијени од стране партизана. Међутим, права истина је да је огромна већина њих, након што су предати комунистима у другој седмици маја 1945. године, одмах регрутовано од стране партизана и одмах послати да се боре против Михаиловићевих снага у Босни и Србији.Ово је одмах изменило однос снага у Југославији,јер су до тада Титове слабије јединице дошле у ситуацију да могу да победе Ројалисте,пише у тајним документима.{ Оригинал докумената из Британске тајне архиве: хттп://славицнет.цом/соколац/слике/енглисх_цоммунистс_енд_оф_ww2.пдф }Елитним усташким легионарима, попут Марка Месића, одликованог за храброст у Стаљинградској бици, Броз је дао шансу да командују, да се „искупљују и доказују“ у партизанским јединицама, које је гурнуо на Србе у Чачку. Ти „партизани“ су починили највише масовних злочина у Србији на крају и после рата.Ослобођењем од Немаца, почела је окупација, а не слобода.За кратко време они су у Србији похапсили више од 45 000 (хиљада) имућних Срба и интелектуалаца.Већину њих,су стрељали без суда а њихову имовину опљачкали и конфисковали комунисти и партизани, те се са својим породицама уселили у њихове станове,куће и имања.Чинили су то под изговором,да су њихове жртве били сарадници окупатора.Мучки побијени Срби и њихова родбина остали су без своје имовине,која великој већини њих ни до дан данас није враћена.Од 1946. до 1952. године Јосип Броз и његови комунистички следбеници,лишили су слободе више од 50 000 српских сељака,који нису имали онолико жита и животних намирница да предају држави,колико им је она разрезала.Многи српски домаћини,завршили су на робији,рудницима,каменоломима и Голом Отоку.Да стотине хиљада угледних Срба нису побијени или политички прогнани у тамнице, Србија би данас сигурно изгледала сасвим другачије, била би напреднија и модернија земља.Тито је Србију поделио на ужу територију и две покрајине. Ништа горе није могао да уради једној држави и једном народу.Броз и његови лудаци,донели су 1946. године закон,на основу кога је Србима и Црногорцима протераним са Косова и Метохије од 1941. – 1945. забрањен повратак у своје домове .Њихове куће и имања запосели су албански фашисти,колонизирани на Косову током рата.Тај акт представља саставни део геноцида,кога су шиптари спроводили током 2. светског рата над Србима.Јосип Броз, осведочени србомрзац,током своје тиранске владавине,наредио је рушење више од 180 православних цркава.Комунисти су се посебно доказивали у мучењу и убијању србских свештеника, а своју мржњу су утиснули и у песме које су у том времену певали. Црним словима су остали записани стихови: „Носим капу са три рога и борим се против Бога“, „Ми смо против Бога и владара, против Цркве и олтара“, „Устај сељо, устај роде, да те браним од господе, од попова мантијаша и осталих зеленаша“ итд.У том лудилу убијено је преко три стотине србских свештеника.Титова држава је била рехабилитациони санаториј за хрватска злодела и нацистичку идеологију Хрвата.После рата, стравична истина о злоделима Јасеновца је прећутана.Титоизам је сакрио одговорност за геноцид над српским народом под лажном симетријом усташа и четника.Непосредно по завршетку рата булдожерима и тенковима је сравњен логор у Јасеновцу.О конценреационом логору Јасеновац први пут се почело озбиљније причати тек почетком 1960- их година и то услед притиска јавности, односно жеље породица настрадалих да се сазна све о том ужасном стратишту.Према налазима Међународне комисије, у систему јасеновачких концентрационих логора побијено је више од 700.000 Срба, 80.000 Рома и 33.000 Јевреја.Усташка Хрватска је била једина држава која је у том систему логора имала и посебан логор за децу у коме су клана, убијана, главе су им разбијане о зид, бацана су жива у јаме и пећи, дављена у Сави.ТИТУ то није нимало сметало.Павелићеве усташе су били најмонструознија и најужаснија кољачка фаланга у историји света!Сва та зверства која су чињена у НДХ људски ум није забележио.Чак су и нацистички генерали били запањени ужасима Јасеновца.Злочинцу Анти Павелићу југословенски судови никада нису судили чак ни у одсуству.Броз је убијао пре, за време и после рата све оне који су му стајали у револуцији и на путу ка апсолутној власти. Хапсио је, стрељао или слао на „Голи оток“ све који су били или могли постати тачке отпора. Међу ликвидиранима је било и мноштво његових пријатеља и сарадника. Знао је да жртвује и своје најближе ратне сараднике али и читаве јединице како би себи сачувао живот. Први пут то је урадио жртвујући Раднички батаљон на Кадињачи код Ужица 1941. године.Ти­то је у бици на Су­тје­сци прак­тич­но жр­тво­вао по­ла сво­је вој­ске у бор­би са Нем­ци­ма,само да би до­че­као ен­гле­ску вој­ну ми­си­ју….ТИТО је био симбол свих комунистичких злочина, од којих је највише страдао српски народ.Жалосно је што и после толико година, Тита чак и не означавају као диктатора и масовног убицу!……

ЈОСИП БРОЗ НАРУЧИО КРВАВИ УСКРС 1944. ГОДИНЕ!…Интензитет бомбардовања превазишао је чак и нападе немачког Луфтвафеа из 1941.Приликом савезничких бомбардовања Београда није погођен ниједан немачки циљ од стратешког значаја. Колоне са ковчезима протезале су се километрима београдским гробљима, као неколико дана раније у Нишу који је, такође, разорен „пријатељским бомбама“.НА БОМБАМА ЈЕ ПИСАЛО: СРЕЋАН УСКРС! Забележено је да су приликом бомбардовања Пријепоља партизани играли коло и викали: „Нека виде четници на чијој су страни савезници“.У британској влади је несумњиво постојала подршка Титовом покрету. Богољуб Јефтић, посланик југословенске владе у Форин офису, уручио је демарш због директног стављања савезника на једну страну у грађанском рату. Британски обавештајац Мајкл Лиз био је члан војне мисије у Јабланичком округу 1944. и горко је закључио да се Стаљин сигурно грохотом смејао док су савезнички бомбардери убијали Србе за рачун његовог пулена Тита,који није допустио да се бомбардује Загреб/НДХ.Испред партијског, за ТИТА је био још и хрватски национални интерес и он је увек на њега мислио.После систематске ваздушне инвазије западних “савезника”, која је трајала од пролећа до јесени 1944. године, убрзо је уследила и класична копнена инвазија на Србију. Под фирмом истеривања Немаца, Стаљин и Тито су на Србију упутили неколико стотина хиљада већином совјетских војника.Титов улазак у Београд су омогућили англоамеричка бомбардовања и Стаљинови тенкови…