У оквиру традиционалне манифестације Дани културе Бошњака у Црној Гори, у читаоници Народне библиотеке “Стеван Самарџић”, одржано је књижевно вече под називом „Умјетност од ријечи”, гдје су се представили млади пјесници Брахо Адровић, Ребека Чиловић, Енвера Муратовић и Муневера Сутовић.
На самом почетку присутнима се обратио уредник програма манифестације Мирсад Растодер који је истакао да су Бошњаци у Црној Гори аутохтон народ и важан дио националног корпуса у региону, те да Бошњачко вијеће, и овим Данима културе, жели да промовише и приближи стваралаштво као заједничко добро свих који цијене добру литературу, ликовну умјетност, музичку баштину и све оно што од вајкада краси Пљевља и друге градове у Црној Гори.
Растодер је поручио да су оквиру програма остварене двије респектабилне трибине са успјешним женама у Рожајама и Подгорици. Према његовим ријечима, програм се наставља у Бару и Гусињу, а припрема се и изложба Севдалинка и Хасангиница, која ће бити отворена у Бијелом Пољу 12. маја.
-У Пљевљима станује душа бошњачке културе и поштујући културолошке особености других, бошњачки народ има разлога осјећати се поносним на све оно што чини њихов културни идентитет и савремена стремљења. Истовремено имамо обавезу да чувамо и његујемо своје културно-хисторијске вриједности, наравно и модерно стваралаштво, с циљем да их учининимо дијелом регионалне и свјетске баштине. Са поносом ћу подсјетити да смо уз пуно разумијевање пљевљске библиотеке, музеја и галерије, прије двије године остварили изложбу Одсјај минулих времена и предстваили умјетничке слике Бехаудина Селмановића, (1915-1972), Бесалета Појатића (1931-2001), Хилмије ћатовића (1933- 2017) и других умјетника који су обиљежили сликарство прошлог вијека. Дакле оних који су севдислали са Хамдијом Шахинпашићем и чувеним Плеваљским тамбурашима, поручио је Растодер.
Он је рекао да је култура све, начин живота који се преноси с генерације на генерацију и обликује наше понашање и идентитет, а умјетност је трајни одсјај људског битисања који биљежи трептаје душе у промјенама и надањима.
„Како је казао романсијер Џевад Карахасан “Култура увијек има два лица: једно лице појединачности и друго, оно универзално. Ово појединачновам помаже да разумијете своју различитост од других, а универзално вас отвара према свим другим културама”. Е баш то је основни циљ и ових, 4. Дана културе Бошњака, па и књижевне трибине у граду који има дубоку традицију његовања и посебних и универзалних вриједности у култури“, саопштио је Растодер и захвалио се директорици Библиотеке Бојани Ђачић која је испред Библиотеке поздравила присутне.
-Посебно нам је задовољство што се управо у овој читаоници одржава један од програма Дана културе Бошњака у Црној Гори, манифестације која сваке године подсјећа колико је култура темељ нашег заједништва, дијалога и препознавања. Вечерас смо окупљени око поезије — оне која није само умјетнички израз, већ и простор сусрета са истином, емоцијом, свакодневицом и сном. Под насловом „Умјетност од ријечи“, ово књижевно вече доноси нам стихове четворо аутора који, сваки на свој начин, граде мостове између личног и општег, између тишине и гласа, између традиције и савремености, саопштила је Ђачић и истакла да нас поезија младих пјесника који су се представили публици позвала све нас да застанемо, ослушнемо, препознамо себе или друге у њиховим ријечима.
Она је поручила да Библиотека подржава овакве програме, увјерена да је наша мисија не само да чувамо књиге, већ и да подржавамо живу ријеч, живу културу и стваралаштво. Вечерас смо свједоци управо тога.
–Посебно захваљујем Бошњачком националном вијећу на сарадњи, повјерењу и заједничкој визији – да кроз културу градимо дух заједништва, међусобног уважавања и отвореног дијалога. Нека нам вечерашње дружење буде инспирација и потврда да умјетност од ријечи није само љепота у изразу, већ и снажан начин да разумјемо себе и друге, казала је она.
У име предсједника Општине Пљевља др Дарија Вранеша и испред пљеваљских књижевних стваралаца присутне је поздравио Рајко Палибрк, позивајући на сарадњу у времену пред нама.
–Пљевља су била и јесу отворен град за све добре људе, град пун поштовања различитости или модерно речено град мултукултуре и мултиетничности. Град спреман у сваком тренутку да прихвати друга и другачија мишљења и да на том богатству различитости изгради нови квалитет. Потврда за то има на претек у скоро двије хиљаде година дугој традицији живљења на овим просторима бројних знаних и незнаних народа са њиховим културама, казао је Палибрк, поручујући да нам свима служи на част што у овом граду живимо сви заједно испреплетани небројним и нераскидивим везама.
„Тако су нас кроз сва времена учили наши преци па звали се они Росићи, Пејатовићи или Џарићи или Селмановићи, Бајровићи или Бећовићи“, истакао је Палибрк и нагласио: „Коме одговара суживот нека суживи, Пљевљаци ма ком народу или вјери припадали, ако су прави Пљевљаци живе заједно, тако је било, тако ће и бити“.
На самом крају излагања, прије него је рецитовао своје стихове, Палибрк се присјетио и раног дјетињства, истичући да је од куме његове баке, забрађене у бијелу мараму, уочи крсне славе Палибрка – Свете Петке, као дјечак добијао најслађе локуме.
Као што смо на самом почетку истакли, у књижевној вечери су наступали млади пјесници Брахо Адровић, Ребека Чиловић, Енвера Муратовић и Муневера Сутовић, који су на поклон од Библиотеке добили збирку пјесама Рајка Палибрка „Вијенац за њено чело“.
Неколико ријечи о њима…
Брахо Адровић, познат као пјеснички хроничар времена, кроз своја дјела преплиће теме идентитета, културе и друштвених мијена. Његов стил обухвата распон од интимне романтике до социјалне сатире.
Ребека Чиловић у својој поезији храбро проговара о искуствима жена у различитим културним и друштвеним контекстима, обликујући стихове који истовремено боле, буде и оснажују.
Пјесништво Енвера Муратовића прожето је социјалном тематиком, рефлексијама о положају појединца у колективу, носталгијом и питањима која покрећу дубоко промишљање.
Муневера Сутовић, која се недавно представила читалачкој публици, доноси поезију испуњену суптилном рефлексијом и метафоричним односом према свијету који нас окружује.
