Током усташке офанзиве мучки је убијено више од 6.000 ненаоружаних Срба, искључиво цивила, са подручја Сарајева, Сокоца, Олова, Кладња, Рогатице, Хан Пијеска и Вишеграда, који су покушали да пређу ријеку Дрину и потраже спас у Србији.
– Тешко је само рећи страдање. Начин и обим овог злочина и данас људски ум не може схватити. Иза таквог злочина прије свега стоји идеологија, страшна политика која је у вријеме НДХ хтјела да потпуно српски народ нестане са земаљске кугле. То је био дио геноцида, еноцидне политике и идеологије да нестане српски род. Овај злочин у Броду је рекао бих један од најсвирепијих сегмената геноцида према Србима. Тешко се може описати начин на који су те жртве уморене. Оно што је њихова друга смрт је вишедеценијска послије Другог свјетског рата потпуни заборав на овај догађај стравичног страдања 6.000 Срба – нагласио је Синиша Каран, изасланик предсједника Републике Српске Милорада Додика.
Усташке јединице покренуле су у прољеће 1942. године офанзиву са намјером да протјерају и побију српско становништво из источног дијела БиХ да би оствариле свој циљ – границу НДХ на Дрини.
– Геноцид је извршен над српским народом и не само у Броду, а да не причамо о Јасеновцу, о Коритима и осталим стратиштима. Нема опроста, морамо памтити – порука је Бошка Томића, изасланика српског члана Предсједништва БиХ Жељке Цвијановић.
Државни секретар у Влади Србије Ђорђе Тодоров рекао је да дуго прикривање, заташкавање и релативизација ових језивих догађа није испунила своју намјеру, јер жртве нису заборављене.
– Спомен и сјећање су живи, али и наук да нам се као народу оваква страхота и људски губтак више никада не понови. Нећемо се сакривати, заборављати, стидети својих предака – нагласио је Тодоров.
Парастосту поред спомен-обиљежја поред Карана,Томића и Тодорова присуствовали су и помоћник министра рада и борачко-инвалидске заштине Небојша Видаковић и представник Амбасаде Србије у БиХ.
У Старом Броду су били и начелници општина Вишеград, Рогатица, Соколац, Ново Горажде, представници борачких организација Горњодринске регије.
извор: ртрс
