СУЂЕЊЕ НА ФИЛОЗОФСКОМ ФАКУЛТЕТУ У
БЕОГРАДУ 1952. ГОДИНЕ
Дисциплинско суђење одржано 4. јуна 1952. године
у Београду. Оптужени – СЛОБОДАН ТОМОВИЋ:, студент
друге године Чисте филозофије. Дисциплинску комисију
Ректората београдског Универзитета сачињавају: председник проф. др Драгослав Тодоровић, чланови Комисије проф.
др Радомир Алексић, Милан Рајачић, функционер Омладинске организације, Сава Дутина, секретар – записничар. Процес се одвија без присуства јавности у једној од слушаоница Филозофског факултета.
Оптужницу против студента Филозофије Томовића покренуо је Комитет омладине Филозофског факултета на
челу са студентом Николом Милошевићем, секретаром Савеза комуниста Филозофског факултета. Сведоци на страни
оптужнице су студенти Филозофије: Никола Милошевић, иницијатор и заступник оптужнице, Радован Влајнић, Бранко Пејић и Чедомир Кораћ. Процес без прекида траје од 8 до 16 часова. Износим скраћену верзију суђења. За аутентичност гарантујем моралном и научном одговорношћу.
ПРОФ. ДР ДРАГОСЛАВ ТОДОРОВИЋ:
Друже Томовићу, јесте ли разумели оптужницу?
СЛОБОДАН ТОМОВИЋ:
Разумео сам.
ПРОФ. ДР ДРАГОСЛАВ ТОДОРОВИЋ:
Прихватате ли наводе оптужнице?
СЛОБОДАН ТОМОВИЋ:
Не!
ПРОФ. ДР ДРАГОСЛАВ ТОДОРОВИЋ:
Не! Како то не?
203
СЛОБОДАН ТОМОВИЋ:
Оптужница је лажна као и сви њени наводи.
ПРОФ. ДР ДРАГОСЛАВ ТОДОРОВИЋ:
Како може бити лажна? То је Комитет омладине упутио Дисциплинској комисији због Ваших непријатељских
изјава и делатности.
СЛОБОДАН ТОМОВИЋ:
У Комитету се налазе студенти који се од мене битно разликују у филозофским погледима, стога су моји противници и опоненти, што је случај са колегом Милошевићем.
ПРОФ. ДР ДРАГОСЛАВ ТОДОРОВИЋ:
А зашто би Комитет био против Вас мимо осталих студената?
СЛОБОДАН ТОМОВИЋ:
Немојте питати за то мене већ колегу Милошевића.
ПРОФ. ДР РАДОМИР АЛЕКСИЋ:
Пређимо на ствар. Оптужница Вас терети за непријатељску пропаганду.
СЛОБОДАН ТОМОИВЋ:
Најљубазније Вас молим господине Професоре шта се из мојих исказа или радњи може узети као непријатељство, уосталом, против кога.
ПРОФ. ДР РАДОМИР АЛЕКСИЋ:
На часовим филозофске дискусије Ви ширите међу студентима своја фашистичка уверења.
СЛОБОДАН ТОМОВИЋ:
Молим Вас, наведите чињенице у вези са Вашом тврдњом.
ПРОФ. ДР РАДОМИР АЛЕКСИЋ:
У оптужници пише да читате углавном филозофа Ничеа и усвајате његове погледе.
Слободан Томовић:
Тачно је читам Ничеова дела као и остале филозофе. То студирам, али каве везе ово има са фашизмом?
ПРОФ. ДР ДРАГОСЛАВ ТОДОРОВИЋ:
Има, има Томовићу. Ниче је идејни утемељивач фашизма. Хитлер је сабрана Ничеова дела послао на поклон своме пријатељу Дучеу. Треба ли бољи доказ.
СЛОБОДАН ТОМОВИЋ:
Такви детаљи нису битни за Ничеову филозофију. Ниче је, упркос свему, велики филозоф или тачније филозоф – уметник.
ПРОФ. ДР РАДОМИР АЛЕКСИЋ:
Желите ли тиме да кажете како Маркс није филозоф, или да је бар мањи од Ничеа?
СЛОБОДАН ТОМОВИЋ:
Тиме ништа не тврдим. Понављам, дошао сам да студирам Филозофију. Не прихватам напречац ничију теорију без обзира на њен ауторитет ма то била и Марксова, или Ничеова како Ви тврдите.
ПРОФ. ДР РАДОМИР АЛЕКСИЋ:
Колега Милошевићу покушајте да образложите Томовићева политичко-филозофска уверења.
НИКОЛА МИЛОШЕВИЋ:
Томовић је један од бриљантних студената на Филозофској групи. Али су његова схватања реакционарна, мрачна, а његов утицај на студенте више него штетан.
ПРОФ. ДР РАДОМИР АЛЕКСИЋ:
Имате ли приговор Вашем колеги Милошевићу?
СЛОБОДАН ТОМОВИЋ:
То је његово виђење ствари. Али још нисам чуо доказе за оно што тврди колега Милошевић.
ПРОФ. ДР ДРАГОСЛАВ ТОДОРОВИЋ:
Друже Милошевићу, шта је конкретно заступао Томовић у вашим филозофским дискусијама на Факултету?
НИКОЛА МИЛОШЕВИЋ:
Па то, стално истиче Ничеов индивидуализам с циљем да умањи Марксов допринос теорији класне борбе и револуције. То је Томовићев индиректан напад на марксизам и склоност фашистичком погледу на свет.
ПРОФ. ДР РАДОМИР АЛЕКСИЋ:
Шта кажете на ово оптужени Томовићу?
СЛОБОДАН ТОМОВИЋ:
Уколико сведок Милошевић унапред зна шта је у мојој души онда је свака одбрана беспредметна. Шта значи индиректан напад на неку теорију или ауторитет који ту теорију заступа?
ПРОФ. ДР РАДОМИР АЛЕКСИЋ:
Ми смо овде да установимо чињенице.
СЛОБОДАН ТОМОВИЋ:
Онда позовите сведока да се служи чињеницама а никако претпоставкама.
ПРОФ. ДР РАДОМИР АЛЕКСИЋ:
Друже Милошевићу наведите неки конкретан пример Томовићеве фашистичке политичко-филозофске оријентације.
НИКОЛА МИЛОШЕВИЋ:
У разговору са Томовићем споменуо сам Гебелсове речи „кад чујем реч култура машим се за револвер“.
ПРОФ. ДР ДРАГОСЛАВ ТОДОРОВИЋ:
И шта је Томовић на то казао?
НИКОЛА МИЛОШЕВИЋ:
Није ништа рекао, само се задовољно осмехнуо.
ПРОФ. ДР ДРАГОСЛАВ ТОДОРОВИЋ:
И шта сте Ви из тога закључили?
НИКОЛА МИЛОШЕВИЋ:
Закључио сам да Томовић дискретно одобрава Гебелсов начин мишљења.
ПРОФ. ДР РАДОМИР АЛЕКСИЋ:
Значи солидарисао се са…
НИКОЛА МИЛОШЕВИЋ:
Није коментарисао. Прави марксиста би негативно тумачио контекст овога цитата.
ПРОФ. ДР РАДОМИР АЛЕКСИЋ:
Оптужени Томовићу, имате ли приговор сведоку?
СЛОБОДАН ТОМОВИЋ:
Све је тачно, осим претпоставке о мојему приватном унутрашњем расположењу. Мени не удара крв у главу кад
чујем неки цитат. Због тога је изјава сведока ништавна.
ПРОФ. ДР РАДОМИР АЛЕКСИЋ:
Ви се опет погрешно браните. Ево нека каже сведок Кораћ шта сте говорили о Васојевићима.
ЧЕДОМИР КОРАЋ:
Томовић је тврдио да су Васојевићи племе нордијског порекла.
ПРОФ. ДР ДРАГОСЛАВ ТОДОРОВИЋ:
Па да! То је једна позната расистичка теорија о нордијском пореклу Јужних Словена.
ПРОФ. ДР РАДОМИР АЛЕКСИЋ:
Друже Кораћ, шта мислите с каквим циљем је Томовић у разговору истицао нордијски карактер племена Васојевића.
ЧЕДОМИР КОРАЋ:
Мислим, да покаже како су Васојевићи елита у српству, слично Немцима у Европи.
ПРОФ. ДР РАДОМИР АЛЕКСИЋ:
И наравно тиме оправда фашистички четнички покрет у Васојевићима.
ЧЕДОМИР КОРАЋ:
Претпостављам да му је то био циљ.
ПРОФ. ДР РАДОМИР АЛЕКСИЋ:
Оптужени Томовићу имате ли приговор сведоку?
СЛОБОДАН ТОМОВИЋ:
Сведок лаже.
ПРОФ. ДР РАДОМИР АЛЕКСИЋ:
Не вређајте човека, зашто би он лагао. Он је Црногорац као нас двојица, Томовићу.
СЛОБОДАН ТОМОВИЋ:
И неки Црногорци лажу, чак безочно лажу.
ПРОФ. ДР РАДОМИР АЛЕКСИЋ:
Оптужени Томовићу, друг Кораћ Вас најбоље познаје, школски сте другови из никшићке Гимназије.
СЛОБОДАН ТОМОВИЋ:
Никада нисмо били другови.
ПРОФ. ДР РАДОМИР АЛЕКСИЋ:
Али због чега би друг Кораћ тврдио неистину. Реците слободно шта имате. Ево и ја сам Васојевић из Анџелата код
Андријевице.
СЛОБОДАН ТОМОВИЋ:
Кораћ прима студентску помоћ коју одобрава сведок Милошевић. Овај му је наложио да лаже. Реч је о партијском
задужењу.
ПРОФ. ДР РАДОМИР АЛЕКСИЋ:
То не може бити. Ви сте ипак нешто казали у вези са нордијским карактером Васојевића.
СЛОБОДАН ТОМОВИЋ:
Казао сам, али са другим циљем и у другом смислу од овога што сведок наклапа.
ПРОФ. ДР РАДОМИР АЛЕКСИЋ:
Шта сте казали?
СЛОБОДАН ТОМОВИЋ:
Рекао сам постоји научна хипотеза да су неки грађани у околини Мојковца антрополошки гледано остаци Саса.
Они су у вријеме Уроша II радили као рудари у Брскову и тамо домицилирани.
ПРОФ. ДР ДРАГОСЛАВ ТОДОРОВИЋ:
Па то су Васојевићи.
СЛОБОДАН ТОМОВИЋ:
Нису! Брсково није у Васојевићима, мада тамо има досељених Васојевића.
ПРОФ. ДР РАДОМИР АЛЕКСИЋ:
Добро, добро, оставимо то. Оптужница Вас терети завређање комуниста.
СЛОБОДАН ТОМОВИЋ:
Није истина! Не вређам никога па ни комунисте.
ПРОФ. ДР РАДОМИР АЛЕКСИЋ:
Шта кажете на ово друже Влајнићу?
РАДОВАН ВЛАЈНИЋ:
Јесте вређао је све нас – све комунисте, назвао нас је „буздованима“.
ПРОФ. ДР РАДОМИР АЛЕКСИЋ:
Је ли бар ово тачно, Томовићу?
СЛОБОДАН ТОМОВИЋ:
Није тачно. Дословно сам рекао ово: „Где престаје логика ту почиње буздован“. Ово се није односило на комунисте. То је реторичка фигура употребљена у филозофскојрасправи.
РАДОВАН ВЛАЈНИЋ:
Јесте, јесте друже председниче мислио је на комунисте. Тако он уосталом мисли. Сматра нас будалама.
ЧЕДОМИР КОРАЋ:
(Прискаче у помоћ Влајнићу). На Студентском конгресу у Загребу изнет је Томовићев случај пред другом Маршалом. Случај је повезан са студентима Правног факултета Буилом и Јуришићем и њиховим непријатељским иступањем. Студентски лист је два пута о Томовићу негативно писао.
МИЛАН РАЈАЧИЋ:
Да! Да, писало је у Студентском листу о Томовићевим малограђанским изјавама око буздована.
СЛОБОДАН ТОМОВИЋ:
Уопште не знам ко су Буило и Јуришић. О догађају на Правном факултету прочитао сам из новина и са мном тај
случај нема никакве везе.
ПРОФ. ДР РАДОМИР АЛЕКСИЋ:
Томовићу, реците нам шта сте заправо мислили кад стеговорили о буздовану?
СЛОБОДАН ТОМОВИЋ:
Па, буздован је средњевјековно оружје. У говору има пренесено значење односи се на сједињену глупост и силу.
ПРОФ. ДР РАДОМИР АЛЕКСИЋ:
На кога сте у конкретном случају циљали. Будите прецизни.
СЛОБОДАН ТОМОВИЋ:
Циљао сам на моје опоненте у филозофској расправи.
ПРОФ. ДР РАДОМИР АЛЕКСИЋ:
Али то су све марксисти – комунисти. Њима сте то упутили.
СЛОБОДАН ТОМОВИЋ:
Тада на такву подударност нисам мислио, господине Професоре.
ПРОФ: ДР ДРАГОСЛАВ ТОДОРОВИЋ:
Овако безобразног човека у свом животу нисам срео.Па где, Ви живите Томовићу. Говорите као да сте пали са
Марса. Ви не припадате нашој стварности, социјализму, нашему времену…
ПРОФ. ДР РАДОМИР АЛЕКСИЋ:
Томовић је јавно нападао марксизам. Је ли тако друже Милошевићу?
НИКОЛА МИЛОШЕВИЋ:
Јесте! Говорио је да је марксизам теорија за прости народ.
ПРОФ. ДР РАДОМИР АЛЕКСИЋ:
Шта кажете на изјаву сведока?
СЛОБОДАН ТОМОВИЋ:
Тачна је, али то је Маркс рекао.
ПРОФ. ДР РАДОМИР АЛЕКСИЋ:
Како то Маркс рекао!
СЛОБОДАН ТОМОВИЋ:
Карл Маркс је написао: „теорија кад овлада масама постаје материјална покретачка сила“, значи марксизам је
теорија за масе или прост народ ако вам то боље звучи.
НИКОЛА МИЛОШЕВИЋ:
Сад сте се уверили друже председниче у Томовићеве политичке софизме. Он и дијалектику негира. Стога му није
место на Факултету.
ПРОФ. ДР ДРАГОСЛАВ ТОДОРОВИЋ:
Зар и дијалектику!
НИКОЛА МИЛОШЕВИЋ:
Тврдио је да је Хегел рационалним поступком напросто измислио дијалектику. Рекао је како је дијалектика филозофска небулоза, конструкција којом се Маркс вјешто послужио да збуни ум и побрка мишљење људи ради лакше политичке манипулације.
ПРОФ. ДР РАДОМИР АЛЕКСИЋ:
Томовићу, је ли заиста могуће да сте све ово о дијалектици говорили?
СЛОБОДАН ТОМОВИЋ:
Говорио сам, али то је истина. Дијалектика је обична софистика, интелектуална превара којом се помоћу ауторитета филозофије политички манипулише. Показује се како иста ствар истовремено може бити и не бити оно што јесте. То је у суштини лажна метода.
ПРОФ. ДР ДРАГОСЛАВ ТОДОРОВИЋ:
Питам се јесте ли Ви уопште нормалан човек. Па Ви сте… Ви сте обична звер.
СЛОБОДАН ТОМОВИЋ:
И ја се то питам с обзиром на околности којима сам изложен. Само не заборавите господине професоре говорим
и мислим у оквиру своје филозофске слободе, политички сам незаинтересован и не можете ми судити.
ПРОФ. ДР РАДОМИР АЛЕКСИЋ:
Ви политички незаинтересовани! Ви се и те како бавите политиком. Сви су ваши ставови политикантски. Ви негирате наш развитак, изградњу и напоре радних људи.
СЛОБОДАН ТОМОВИЋ:
Грешите господине професоре. Ја уважавам све људске напоре, и сваку изградњу, што да не?
ПРОФ. ДР РАДОМИР АЛЕКСИЋ:
Ви опет у Вашем маниру. Говорите као да сте Енглез, а не човек уклопљен у нашу стварност, саживљен са нашим
људима, са изградњом социјализма.
СЛОБОДАН ТОМОВИЋ:
Чини ми се говорим јасно, господине Професоре. Говорим српским језиком за који сте Ви стручњак. Како бих
друкчије изразио своју сагласност са Државом и њеним законима осим речју „уважавам“.
ПРОФ. ДР РАДОМИР АЛЕКСИЋ:
Ваше уважавање нама није потребно. Ви цинично исмевате нас и све наше напоре. Ево у оптужници стоји,
потцењујете друга Ђиласа.
СЛОБОДАН ТОМОВИЋ:
Није тачно никога не потцењујем.
ПРОФ. ДР РАДОМИР АЛЕКСИЋ:
Реците му друже Кораћ.
ЧЕДОМИР КОРАЋ:
Томовић се увек намршти кад се поведе реч о другу Ђиду. Не одушевљава га разговор о Ђидовој интелигенцији и његовој теоријској поткованости. Он је некако изузетак међу студентима.
СЛОБОДАН ТОМОВИЋ:
Вас занимају, значи, моје спољашње гримасе у присуству провокатора типа Милошевића, Влајнића и Кораћа. О
Ђиласу нека историја даде суд не ја.
ПРОФ. ДР РАДОМИР АЛЕКСИЋ:
О другу Ђиду историја је већ дала суд, али се Вашој тврдоглавости не може ништа… Друже Пејићу Ви се највише дружите са Томовићем. Реците, помогните нам. Шта Томовић политички мисли о социјализму, револуцији, комунистичкој будућности човечанства.
БРАНКО ПЕЈИЋ:
Дружим се са Томовићем прилично дуго, али он никад не говори о политици, само о филозофији.
ПРОФ. ДР РАДОМИР АЛЕКСИЋ:
Како то ништа не каже човече, сви сведоци осим Вас истичу његове назадне погледе.
НИКОЛА МИЛОШЕВИЋ:
(Обраћа се Пејићу) Нисмо се тако договорили, друже Бранко. Мени си друкчије причао о Томовићу.
БРАНКО ПЕЈИЋ:
(Замуцкујући) Па да, може се индиректно говорити о Томовићевим назадним политичким ставовима у смислу
како сте Ви истакли. Али он чита само филозофске књиге.
ПРОФ. ДР РАДОМИР АЛЕКСИЋ:
Које филозофе? Поред Ничеа, наравно.
БРАНКО ПЕЈИЋ:
Чита: Бергсона, Лајбница, Канта. Нарочито Канта. Професор Недељковић га је назвао неокантовцем.
ПРОФ. ДР ДРАГОСЛАВ ТОДОРОВИЋ:
Ух, ух, ух све најопскурније филозофе. Све саме идеалисте, мрачњаке, метафизичаре.
ПРОФ. ДР РАДОМИР АЛЕКСИЋ:
А зашто га је професор Недељковић назвао неокантовцем.
БРАНКО ПЕЈИЋ:
Томовић је са професором водио спор, онако у заносу студентски.
ПРОФ. ДР РАДОМИР АЛЕКСИЋ:
А је ли се још са неким на катедри Томовић спорио?
РАДОВАН ВЛАЈНИЋ:
Јесте са Михаилом Марковићем и Андријом Стојковићем око смисла дијалектике. Са професором Вељком Кораћем направио је инцидент.
ПРОФ. ДР РАДОМИР АЛЕКСИЋ:
Какав инцидент?
РАДОВАН ВЛАЈНИЋ:
Казао је у лице професору да он не зна филозофију, и да је друг Кораћ овде по задатку.
ПРОФ. ДР РАДОМИР АЛЕКСИЋ:
Је ли то тачно Томовићу?
СЛОБОДАН ТОМОВИЋ:
Тачно је, Кораћ не зна филозофију, осим марксизма и нешто Хегела.
РАДОВАН ВЛАЈНИЋ:
То није све. Иза ставова Томовића открили смо једног информбировца, Чеда Радуловића. Њега смо на партијском
састанку раскринкали. Бранио је Томовића.
ПРОФ. ДР ДРАГОСЛАВ ТОДОРОВИЋ:
Па да, логична је веза између четника и информбироваца.
СЛОБОДАН ТОМОВИЋ:
Не инсистирајте на тој вези. Стаљин и Москва су увијек за мене били знамење тираније. Што није са Вама случај.
До јуче сте се заклињали у Стаљина. Био вам је замена за Бога.
НИКОЛА МИЛОШЕВИЋ:
(Упада у реч) Томовић није информбировац. Он не воли Москву, али са другачијих позиција од наших комунистичких.
ПРОФ. ДР РАДОМИР АЛЕКСИЋ:
Реците нам друже Пејићу зашто сте се толико дуго дружили са Томовићем кад сте се уверили у његове назадне
идеолошке погледе.
БРАНКО ПЕЈИЋ:
Импоновао ми је као интелектуалац, мада признајем да је то све некако било изван времена. Другови су ми на то
скренули пажњу.
ПРОФ. ДР РАДОМИР АЛЕКСИЋ:
У оптужници се наводи да сте Ви друже Томовићу после ослобођења као средњошколац два пута хапшени због
Ваших политичких ставова.
СЛОБОДАН ТОМОВИЋ:
Три, а не два пута. Два пута сам суђен од стране редовних судова. Први пут као шеснаестогодишњак одговарао
сам пред војним дивизијским већем, али то нема никакве везе са филозофијом.
ПРОФ. ДР РАДОМИР АЛЕКСИЋ:
Све се дакле уклапа. Све коцкице су на броју.
СЛОБОДАН ТОМОВИЋ:
А шта се то уклапа господине професоре?
ПРОФ. ДР ДРАГОСЛАВ ТОДОРОВИЋ:
Не можете Ви нама постављати питања. Можемо ми Вас и под кривичну одговорност, не само дисциплинску.
СЛОБОДАН ТОМОВИЋ:
Можете, али то сигурно нећете урадити.
ПРОФ. ДР РАДОМИР АЛЕКСИЋ:
Како знате да нећемо?
СЛОБОДАН ТОМОВИЋ:
Ви сте професори Универзитета, нисте полицајци.
ПРОФ. ДР ДРАГОСЛАВ ТОДОРОВИЋ:
Ми смо професори, али Ви сте непријатељ каквог до сада у нашој пракси нисмо видели.
ПРОФ. ДР РАДОМИР АЛЕКСИЋ:
Оптужени Томовићу, имате ли шта да кажете у завршној речи што ће Вам олакшати положај пред Комисијом?
СЛОБОДАН ТОМОВИЋ:
Ништа нарочито. Кад право размислим ви и нисте неки суд у пуном смислу речи.
ПРОФ. ДР РАДОМИР АЛЕКСИЋ:
Шта кажете? Како нисмо суд. Узећемо у обзир Ваше увреде. То ће се Вама грдно осветити. (Виче) Вама ће се
осветити Ваша дрскост и безочност.
СЛОБОДАН ТОМОВИЋ:
Немојте ме плашити земљаче и професоре Алексићу. Ви нисте суд већ трансмисија режима, средство једне политике која је одлуку унапред донела. Знајте не рачунам са чињеницом да смо нас двојица земљаци из Васојевића.
ПРОФ. ДР ДРАГОСЛАВ ТОДОРОВИЋ:
Процес је завршен Томовићу. Можете сутра доћи у Ректорат да се упознате са одлуком.
СЛОБОДАН ТОМОВИЋ:
То није суђење већ судска фарса господо професори! Од вас сам пуно млађи и неће Вам ово ићи у прилог, бар не
као људима од науке.
Из књиге Слободана Томовића: “Грађански рат у Црној Гори”