Неопходност прекида разговора са представницима политичке творевине зване „Косово“ произилази из чињенице да ти разговори воде ка дефинитивном правном (de iure) признању „Косова“ од стране Србије, саопштио је Покрет за одбрану Косово и Метохије у Прогласу српској јавности.
Тај чин је, како наводе, предвиђен Споразумом о путу нормализације између Косова и Србије (27. фебруар 2023), ставом у члану 6 у којем стоји да процес нормализације „Косова“ и Србије „треба да доведе до правно обавезујућег споразума о свеобухватној нормализацији њихових односа“.
–Споразуми са „Косовом“, у низу од Првог бриселског споразума (18. април 2013) до Анекса о примени Споразума о путу нормализације између Косова и Србија (19. март 2023), кључне су тачке према циљу који представља пуну легализацију свеобухватног насиља над косметским Србима и Србијом као државом. С обзиром да је Европска унија, као пристрасни посредник у разговорима, укључила обавезе Србије из Споразума од 2023. године у поглавље 35 претприступних преговора, у земљи се креира атмосфера да нема другог излаза до повиновања најновијим уценама. Овим прогласом српској јавности се указује на путеве другачијег решавања ове, ма колико сложене, ситуације, истичу потписници Прогласа српској јавности.
Како кажу, будући да Европска унија нема елементарних унутрашњих услова да у своје редове прими ниједну државу кандидата, у случају Србије она више не може да крије бесциљност „европског пута“ наше земље.
-Признала или не признала „Косово“, Србија може да рачуна само на вечито претприступно малтретирање које са декларисаним циљем чланства у Унији не би имало никакве везе. Тако, условљавање некаквог „европског пута“ de iure признањем независности „Косова“ постаје празна претња која се свела на ефекат застрашивања грађана осветом Уније уколико би Србија прекинула разговоре о тзв. нормализацији. Пошто ти разговори воде дефинитивном губитку Косова и Метохије, последњи је час да се они прекину. За образложење тог чина постоји више легалних начина, од којих је најубедљивији позив на Резолуцију Савета безбедности УН бр. 1244. Уз то, потребно је размотрити разлог прекида позивом на Бечку конвенцију о уговорном праву (1969) и њен члан 62 који регулише разлог суштинске промене околности, имајући у виду чињеницу да „Косово“ за једанаест година није испунило своје обавезе из Првог бриселског споразума, наводи се између осталог у тексту.
Проглас српској јавности потписали су:
1. Предраг Адамовић, задужбина „Баштионик“
2. Проф. др Слободан Антонић
3. Проф. др Синиша Атлагић
4. Проф. др Зоран Арсовић
5. Данило Н. Баста, академик САНУ
6. Проф. др Драгиша Бојовић
7. Проф. др Синиша Боровић, генерал
8. Проф. др Павле Ботић
9. Проф. др Борис Брајовић, протојереј-ставрофор
10. Проф. др Слободан Владушић
11. Др Жарко Војиновић
12. Срђан Воларевић, књижевник
13. Александар Вујовић, уредник „Новог стандарда“
14. Проф. др Слободан Вујошевић
15. Проф. др Игор Вуковић
16. Др Небојша Вуковић, научни сарадник
17. Владан Вукосављевић, правник
18. Маринко Вучинић, публициста
19. Др Стеван Гајић, научни сарадник
20. Миљан Глишић, редитељ
21. Проф. др Ирина Деретић
22. Споменка Деретић, новинар
23. Др Владимир Димитријевић, научни сарадник
24. Др Душан Достанић, научни сарадник
25. Проф. др Драгана Дракулић-Пријма
26. Проф. др Јован Душанић
27. Проф. др Александар Ђикић
28. Проф. др Дарко Ристов Ђого, протојереј-ставрофор
29. Проф. др Ђорђе Ђурић
30. Др Миша Ђурковић, научни саветник
31. Игор Ивановић, публициста
32. Проф. др Иван Ивић
33. Др Слободан Јанковић, виши научни сарадник
34. Др Марија Јефтимијевић Михаиловић, виши научни сарадник
35. Проф. др Бојан Јовановић
36. Миодраг Д. Јовановић, првак опере НП у Београду
37. Весна Капор, књижевница
38. Проф. др Зоран Кинђић
39. Др Снежана Кирин, научни саветник
40. Проф. др Бојан Ковачевић
41. Проф. др Душко М. Ковачевић
42. Проф. др Милош Ковић
43. Проф. др Леон Којен
44. Др Владимир Коларић
45. Проф. др Часлав Копривица
46. Проф. др Душан Крцуновић
47. Проф. др Миодраг Кулић
48. Александар Лазић, уредник „Стања ствари“
49. Проф. др Александар Липковски
50. Др Маринко Лолић, научни сарадник
51. Михаило Меденица, писац
52. Мирослав Цера Михаиловић, песник
53. Софија Мојсић, научни сарадник
54. Проф. др Слободан Орловић
55. Проф. др Драгољуб Петровић
56. Проф. др Валентина Питулић
57. Проф. др Александар Поповић
58. Проф. др Митра Рељић
59. Мр Радојка Цицмил-Реметић
60. Слободан Реметић, академик АНУРС
61. Проф. др Ратко Ристић
62. Проф. др Слободан Самарџић
63. Про. др Александар Седмак
64. Др Симон Седмак, научни сарадник
65. Проф. др Војислав Симоновић
66. Проф. др Добривоје Станојевић
67. Проф. др Миломир Степић
68. Милун Стијовић, истраживач сарадник
69. Проф. др Рада Стијовић, научни саветник
70. Слободан Стојичевић, публициста и преводилац
71. Др Славенко Терзић, академик САНУ
72. Проф. др Срђа Трифковић
73. Проф. др Александар Ћорац
74. Др Драган Хамовић, научни саветник
75. Проф. др Ђорђе Чантрак
76. Доц. др Душко Челић
77. Проф. др Љиљана Чолић
78. Проф. др Зоран Чворовић
79. Никола Шијан, продукција „ХелмКаст“
