На данашњи дан, 18. марта 1956. далеко од своје Отаџбине, свог родног Лелића, Ваљева и Жиче, душу је своју испустио велики теолог и беседник, епископ Николај Велимировић. Дан данас постоје сумње које се тичу његове смрти, али нема сумње да је владика језика бритког као сабља, био једна од највећих опасности безбожницима на челу са Јосипом Брозом.
За време рата био је велика узданица патриотама под командом Генерала Михаиловића, али и након тога у емиграцији тесно сарађујући са војводама Ђујићем и Јевђевићем.
Нека је слава великом светитељу српском владики Николају Охридском и Жичком!
,,Једна српска удовица у Минхену позва ме, да јој режем славски колач. Довучена је на присилни рад са једним сином. Упитах је, да ли има још дјеце? Имам, рече, још два сина у Србији, али не знам да ли су живи или су комунисти.
Ај, златна ћери српска, доста је, не говори више. У твојој дивној простоти казала си више него многи скрибари у дебелим књигама. Изрекла си гесло двадесетог века: Или живи или комунисти!
Прелијепи Христос је деоница! „
,,Вратите нам Краља и ви сте нам вратили слободу!“
,,Погазили смо све што је прецима било свето, зато смо били погажени. Имали смо школу без вере, политику без поштења, војску без родољубља, државу без Божијег благослова. Отуда нам пропаст и школе, и политике, и војске и државе.“
