Одржано представљање књиге: Прећутани злочини: Муслиманска милиција у андријевичком срезу 1941 – 1945
У четвртак 11. децембра 2025. године одржано је представљање књиге (зборник докумената) Прећутани злочини – Муслиманска милиција у Андријевичком срезу 1941-1945. у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици.
О књизи су говорили: Протојереј мр Предраг Шћепановић, Проф. др Александар Животић, Проф. др Божидар Оташевић, Проф. др Ивана Крстић-Мистриџеловић, Бранислав Оташевић, Мр Филип Д. Вучетић. Модератор вечери био је новинар Миљан Живковић.
У издању Митрополије црногорско – приморске и Института за Новију историју Србије из штампе је прошле године изашла књига (зборник докумената) Прећутани злочини – Муслиманска милиција у Андријевичком срезу 1941-1945. Аутори овог вредног дјела су Божидар Оташевић и Ивана Крстић Мистриџеловић професори са Криминалистичко-полицијског универзитета у Београду, Филип Д. Вучетић са Историјског института Универзитета Црне Горе и публициста Бранислав Оташевић из Плава.
Зборник садржи више од хиљаду страна од којих уводна студија има више од 100 страна. У уводној студији аутори су приказали историјске прилике у плавско-гусињској области у периоду 1878-1945. године Посебну пажњу у уводној студији аутори су посветили приликама у Андријевичком срезу у периоду 1941-1945. године са посебним освртом на континуиране злочине муслиманске милиције над цивилним православним становништвом андријевичког среза.
Приређивачи Зборника су истакли да је главна намера била да публиковањем изворних докумената о злочинима почињеним над православним живљем у андријвичком срезу, од стране муслимана припадника разних оружаних формација у Другом светском рату, читаоцима омогуће да на основу увида у изворну архивску грађу створе сопствени суд о томе шта се, каоко се, када и зашто дешавало у овом срезу током ратних година.
Рецензенти овог вредног дела су др Славенко Терзић, академик САНУ, др Александар Стојановић, виши научни сарадник Института за новију историју Србије и др Милутин Живковић, виши научни сарадник Института за савремену историју.
Имајући све до сада наведено на уму, можемо закључити да је зборник настао као плод озбиљног научног подухвата, предузетог од озбиљних истраживача и у озбиљно време, када је научно сагледавање трауматичних догађаја из националне историје, те њиховог одвајања од дневно-политичког дискурса, потребније него икад.
Протојереј Предраг Шћепановић је поздравио присутне на представљању важне научне монографије о злочинима муслиманске милиције у општини Андријевица у периоду од 1941. до 1945. године. Објаснио је да је књига заснована на претходно необјављеним материјалима из Архива Југославије и Државног архива Црне Горе. Током вечери представљени су говорници, међу којима су били професори, историчари и други сарадници на овом дјелу.
Протојереј Шћепановић говорио је о значају откривања историјских истина и сјећања на жртве. Испричао је причу о Бранки (касније названој Нада), која је преживјела као једноипогодишње дијете када је њена мајка убијена док ју је дојила. Нагласио је да је живот на крају надвладао смрт, будући да је Бранка касније имала петоро дјеце, деветоро унучади и четворо праунучади. Описао је књигу као свједочанство „примјера нечовјечности и кукавичлука“ и истакао да она подсјећа на страхоте које никада не треба заборавити и поновити.
Професор Александар Животић говори о историјском значају књиге
Професор Животић је истакао да Други свјетски рат остаје важна тема која се непрестано проучава, с новим открићима која мијењају наше схватање тог сукоба. Објаснио је да, иако је општина Андријевица мала и дјеловала као периферија у односу на главне ратне зоне, представља мјесто где су се преплитали глобални, регионални и локални сукоби, укључујући идеолошке, етничке и вјерске напетости. Похвалио је ауторе што су ове догађаје извукли из прашњавих архива и представили их јавности, истичући да ово дјело значајно доприноси националној култури сјећања.
Емилија Лабовић, ученица осмог разреда из породице која је страдала у догађајима описаним у књизи, извела је традиционалну народну пјесму.
Професор Божидар Оташевић о почињеним злочинима
Професор Оташевић детаљно је описао систематски прогон православних Срба у Андријевичком округу. Он је цитирао говор у јулу 1941. године у којем је позвао на истребљење Васојевића (локалних Срба). Он је описао формирање концентрационог логора у Плаву у којем је од глади умрло 33 дјеце, забрану српског језика и ћирилице, паљење православних домова, уништавање стоке, рушење цркава и манастира. Посебно се фокусирао на масакр у Велици 28. јула 1944. године, где је идентификована 521 жртва, укључујући 174 деце и 9 нерођених беба.
Професор Ивана Крстић Мистриџеловић о правном оквиру
Професорица Крстић Мистриџеловић објаснила је правни оквир за процесуирање ратних злочина током и након Другог свјетског рата. Детаљно је изложила како су савезници успоставили принципе за одговорност ратних злочинаца, укључујући оснивање Међународног војног трибунала у Нирнбергу. Такође је описала Државну комисију Југославије за утврђивање злочина окупатора и њихових сарадника, која је прикупила више од 900.000 пријава ратних злочина и скоро 550.000 свједочења. Објаснила је и како је Црногорска комисија прикупљала доказе о ратним злочинима у том региону и припремала предмете за процесуирање.
Бранислав Оташевић о разлозима настанка књиге
Бранислав Оташевић је говорио о разлозима за настанак ове књиге, наглашавајући да сваки злочин треба бити истражен, без обзира ко га је починио, гдје и зашто. Критиковао је једног неименованог академика који је тврдио да је муслиманска милиција штитила само свој народ, износећи доказе о непровоцираним злочинима над цивилним становништвом. Навео је да је књига у потпуности заснована на архивским материјалима и документима, а не на личним причама или сјећањима, како би се сачувала историјска прецизност.
Филип Вучетић о историјском контексту и разјашњењима
Филип Вучетић је дао историјски приказ који сеже до Берлинског конгреса 1878. године, када су Плав и Гусиње присаједињени Црној Гори, али су због локалног отпора остали под османском влашћу до 1912. године. Пратио је улогу породице Феровић у сукобима против Срба од 1879. до Другог свјетског рата. Прецизирао је да је терор над православним Србима почео у мају 1941, прије устанка 13. јула, чиме је оповргао тврдње да су муслиманске милиције само реаговале на прогон. Када је ријеч о масакру у Велици, позвао се на њемачке војне документе који показују да су убиства спровели 21. СС дивизија Скендербег, састављена од муслиманских регрута, и локална муслиманска милиција, а не четничке јединице, како су неки историчари тврдили.
Модератор је закључио догађај истичући значај оваквих научних монографија истакавши напоран рад потребан за њихово стварање. Изразио је увјерење да ће књига бити снажан подстицај за будућа историјска истраживања, како на домаћем, тако и на међународном нивоу. Н агласио је важност опраштања у повезивању са сјећањем, истичући да без сјећања губимо кључну нит која представља саму суштину нашег континуитета и постојања.
Текст, фото & видео: Борис Мусић
