Поводом Дана српског јединства, слободе и националне заставе, који се сваке године обележава 15. септембра, на годишњицу пробоја Солунског фронта у Првом светском рату, Њ.К.В. Престолонаследник Александар упутио је следећу поруку:
„Грађанима Србије, Републике Српске и свим припадницима нашег народа широм света упућујем честитке поводом Дана српског јединства, слободе и националне заставе. Ове године, уместо традиционалних подсећања на дане части и поноса и на поуке из наше прошлости, свеопшта ситуација у нашем друштву је таква да се у овој поруци морам фокусирати на оно што нам се сада догађа, да подсетим све да је овај национални празник на првом месту посвећен јединству.
Пре више од две године, поводом Дана државности Србије, Сретења Господњег, изнео сам велику забринутост што је наше друштво постало превише искључиво. На опасност растуће острашћености и подела упозоравао сам и у свим порукама упућеним откако су у нашој земљи пре десет месеци почелa велика друштвена превирања и апеловао сам на разумевање и слогу, да се неке границе не пређу. Иако се те моје речи нису увек свима свиделе, као старешина Краљевског дома имам обавезу и дужност да увек будем у служби и радим на корист целокупног нашег народа, па стога ни ова порука коју сада шаљем није упућена само једном његовом делу, него свима!
Имамо само једну Отаџбину, она је недељива. Стога, ни ми као народ се не смемо делити и међу собом гложити. Иако се никада не мешам у политику, Краљевска породица Србије је увек била и остаће изнад ње, увек ћу се снажно залагати за демократију чија су једна од основних начела постојање и поштовање различитости мишљења. Плурализам и уважавање другачијих ставова су оно што једно друштво чине истински демократским.
Све ово не говорим тек тако. Међу свим актерима актуелних дешавања у нашој земљи, приметна је превелика нетрпељивост која се чак граничи са мржњом према другој страни. Таква атмосфера доводи и до насиља којем смо нажалост сведочили, а страхујем да може довести и до нечега много горег. Која год политичка опција да превагне, ми ћемо и даље, у овој једној јединој Отаџбини коју имамо, живети заједно са свима онима који не мисле исто као и ми! Оних који се не слажу са нашим ставовима има и међу нашим пријатељима, комшијама, породицом. Тако је увек било, и увек ће бити. Бројни примери из наше сопствене историје нас могу на то подсетити, али такође и на то да су наши преци успевали да превазиђу оно што их дели, те да се фокусирају на оно што их спаја. Да није тако било, не би било ни нас ни данашње Србије.
Зато се тензије морају смирити! Иако можда делује да је граница неповратно пређена, још увек није касно да се све што се у нашој земљи дешава врати у оквире демократског понашања. Јединство на које апелујем не значи једноумље, него је подсећање да изнад дневне политике, изнад свих разлика, постоји нешто много битније, важније, непролазно – а то је Србија и добробит и будућност српског и свих других народа који у њој живе. Такође, све ово што говорим не значи ни позив било коме да одустане од својих ставова и вредности за које се залаже, него је подсећање на који начин се за своја уверења треба и једино може борити у једном савременом и цивилизованом друштву.
Наша застава, којој је данашњи празник такође посвећен, је увек била један од најјачих и најважнијих националних и државних симбола, чија је основна улога била да нас око себе окупља и уједини. Зато је одувек и била толико важна, многи животи су пали у одбрани ње као симбола наше слободе… Управо ту заставу на својим скуповима носе обе стране укључене у актуелна дешавања. Сетимо се зато сваки пут када развијемо нашу тробојку, да је њена основна улога да нас око себе окупи у љубави према Србији, а не да се испод нашег барјака гложимо, делимо, или, не дај Боже, мрзимо. Једино поштујући све наше разлике, уважавајући чињеницу да су оне одувек постојале и да ће увек постојати, бићемо достојни градитељи будућности наше Отаџбине.“
