Један од немачких докумената од 13. октобра 1943, на основу којих је писан овај чланак. Документа су набављена у Бундес архиву.

Када су осовинске формације савладане на сектору Вишеград – Међеђа, део четника наставио је да их гони ка Рогатици, удаљеној тридесетак километара у правцу запада, према Сарајеву, док је други део кренуо дуж пруге и друма према Устипрачи, која се налази 27 километара у правцу југозапада..

Тај други део чинили су четници Дринског корпуса мајора Алексе Драшковића. Видевши да су слабији, домобрани напуштају Устипрачу у ноћи између 8. и 9. октобра. Извесни мајор Елер тада је послао писмо Команди 369. дивизије, које је у њеном ратном дневнику заведено тачно у поноћ између 9. и 10. октобра. Уз информацију о повлачењу домобрана, Елер пише да је немачки оклопни воз исте ноћи ”наишао на мине” четири километра од Устипраче, према Месићима и Сарајеву. ”Два вагона избачена из строја”, писао је Елер, додајући да су се ”према наређењу од 9. октобра немачка и хрватска жандармерија повукле из Горажда”.150

Међутим, према изјави мајора Алексе Драшковића америчкој војној мисији, Немци и Хрвати нису успели да се повуку на време, већ су нападнути у ноћи између 9. и 10. октобра: ”Преко ноћи, 10. октобра, напали смо Горажде и заузели га после дуге битке. Имали смо 9 погинулих и 22 рањена. Непријатељ је имао више од 50 мртвих и велики број рањених. Заробили смо 2 официра и 8 домобрана и усташа, 2 минобацаца, 2 митраљеза, 3 пушкомитраљеза, 48 пушака, 2 камиона, муницију, храну, одећу и обућу”.151

Немачки мајор Елер, у цитираном писму, даље наводи:

”Узвишице на североисточној и југозападној обали Праче, између Устипраче – Борца, заузете су од четника.

Партизани јачине 400 људи код Вражалице (5 км западно од Месића).

Четници притиском напредују у широком фронту на простору Рогатица – Горажде.”152

Реч је о 2. пролетерској бригади, једној од три бригаде 2. пролетерске дивизије. Била је то једина партизанска дивизија која се у то време налазила источно од Сарајева. Њен задатак био је да улази у места која су четници ослободили.

Тада се оцртала нова линија фронта, која се од превоја Јабучко седло (северно од Горажда, на друму за Рогатицу), спуштала до железничке станице Месићи, а затим продужавала даље на север, до Рогатице и брда изнад ње. Реч је о линији дужине петнаестак километара.

У десетодневном извештају 369. дивизије, од 10. октобра 1943, процењено је да се ова линија не може одржати, па је од Команде 15. брдског корпуса затражено да се осовинске формације повуку даље на запад, на линију Соколац – Мокро – Пале, која је представљала последњу одбрану Сарајева.

Према поменутом извештају, путеве према Сарајеву закрчивале су хиљаде муслиманских избеглица, док се према дневним извештајима види да су појачања са запада притицала споро и да су се више задржавала у области Сарајева.

На линији Јабучко седло – Месићи – Рогатица налазиле су се следеће формације:

– 1. усташка бригада: у Рогатици, делови на Соколцу; бригада је имала 800-1.000 војника, са 5-6 тенкова,

– 6. брдски домобрански пук: у Рогатици и око ње,

– 9. артиљеријски домобрански пук: у Рогатици и око ње,

– 3. батаљон 370. пука 369. дивизије: у Месићима (270 људи),

– одред немачке жандармерије: на Јабучком седлу 100 људи, остатак у Рогатици,

– муслиманска милиција и муслиманске усташе: у Рогатици и око ње,

– два оклопна воза: један према Месићима, други ближе Сарајеву.

Као и у Вишеграду, најбројнији су били одреди муслиманске милиције и усташа. Они су уједно имали и највише мотива за борбу. Њихови припадници рачунали су да неће бити заробљавани, а исто је важило и за хрватску 1. усташку бригаду, која је убијала српске цивиле кад год би наишла на њих.

Прецизно бројно стање побројаних формација је неухватљиво, пре свега због муслимана, јер је практично сво њихово војно способно становништво било наоружано, да би на одређени рок или стално ступало у поједине формације. У ово доба сви су били мобилисани, али један део није био ту, већ се налазио у иностранству, на обуци у СС дивизијама. На линији Јабучко седло – Рогатица налазило се вероватно 7-8.000 осовинских војника.

На запад су наступале следеће четничке јединице:

– летеће бригаде Церског, Мачванског и Авалског корпуса под командом мајора Драгослава Рачића (осам или девет бригада),

– Дрински корпус мајора Алексе Драшковића,

– делови Романијског корпуса мајора Милорада Момчиловића,

– Команда Босне потпуковника Захарија Остојића са штабном групом и најмање једном летећом бригадом,

– батерија брдских топова.

Ни бројно стање ових јединица не може се тачно одредити. Нема података ни да ли се њихова батерија састојала од два топа заплењена у Вишеграду, или је Церски корпус довукао и четири топа која је већ имао. Ова четири топа склонио је априла 1941. резервни поручник јеромонах Георгије Бојић Xиџа, да би их касније уступио Рачићу. Може се претпоставити да је у највећу акцију до тада Церски корпус понео сву артиљерију коју је имао, тј. да је у наступању према Сарајеву коришћено шест топова. Касније, код Рогатице, заплењено је још неколико топова разних калибара.

Може се претпоставити да је линију Јабучко седло – Месићи – Рогатица нападало близу 10.000 четника.

Почетком октобра 1943. ратни дневник 369. дивизије региструје мање акције четника у близини Сарајева, а оне постају све веће и све чешће као се примицао фронт са истока. Наиласком главнине ови четници су се од герилских формација у непријатељској позадини претварали у део главног фронта.

Током Битке за Вишеград, летеће бригаде Церског, Мачванског и Авалског корпуса налазиле су се у Вишеградској бањи. Потом оне проводе недељу дана у обезбеђењу Вишеграда, па добијају наређење да ослободе Рогатицу. ”У то време, морал наших трупа био је на врхунцу; сви смо веровали да се ближи крај рата и да је победа на нашој страни,” пише Душан Трбојевић, у ово доба подофицир Мачванског корпуса.153

Рачићеви четници стигли су пред Рогатицу 12. октобра 1943. године, а напад је уследио сутрадан. Командант домобранског пука хтео је да се преда, али усташка посада то није дозволила. Рачић је пошао са Церским корпусом у правцу Праче, очекујући пробој усташа на југозапад, док је Мачвански корпус распоредио према Соколцу (северозапад). Усташе ипак крећу ка Соколцу, око један сат поподне, уз музику зурли (јер су то махом биле муслиманске усташе). Трбојевић потом пише:

”Усташе су алкохолом окуражени, па су јурили лево и десно од пута, а нарочито према једном вису на левој страни пута идући од Рогатице. Усташе су трчале са једне стране тога пута, а ми, четници, са друге стране: ко ће пре да заузме тај гребен који доминира целим овим простором? Поцерска бригада (у којој сам ја командовао Штабном четом) прва је избила на гребен и митраљеском ватром приморала усташе да се држе пута. На другој страни пута налазили су се делови наше Посавско-тамнавске бригаде и Мачванска бригада, већ у директном сукобу са усташком десном колоном. Та је колона надирала поред пута кроз незгодан терен, камењар пошумљен ситном боровицом – зимзеленом и љесковином.

Чим се борба отворила Рачићу је постало јасно да тежиште борбе и наступање усташа није према Прачи и Устиколини, како је он очекивао, већ према Подроманији и Соколцу. Због тога је он трчећим кораком хитао са Церским корпусом у правцу наших положаја да би нам што пре пружио појачање.

Сама појава Рачићева много је значила за морал наших бораца, што је и овога пута дошло до пуног изражаја. Рачићев громки глас са командом `Јуриш на усташе!` чуо се надалеко, када се цео Церски корпус сручио према путу за Рогатицу. Овим се путем кретала усташка артиљерија од две батерије и комора са муницијом и намирницама. За кратко време тај је пут био пресечен, а целокупна артиљерија са комором пала четницима у руке.”154

Осетивши да ће четници савладати усташе, комунисти су током борбе послали неколико тројки које су у Рогатици запалиле апотеку и залихе хране.155

Ратни дневник 369. дивизије показаће нам како су ови догађаји изгледали из угла непријатељске стране.

”Следећи задатак четника узимање Рогатице”, стоји у телеграму дивизијског Оперативног одељења Команди 15. брдског корпуса, послатом 8. октобра 1943. у 12 часова и 15 минута. ”Дивизија предлаже: Довођење пука да би се држала линија Соколац – Рогатица – Месићи – Горажде, да се спречи даље продирање према западу и продирање ка мосту на Лиму”, пише још у овом телеграму.156

Истог дана, у 14 часова и 20 минута, Главна команда у Хрватској саопштила је Команди 369. дивизије: ”Стање између Рогатице и Вишеграда погоршано због доласка јаких четничких снага у ово подручје.”157

Сутрадан, 9. октобра, у 01, 20, Команда 15. брдског корпуса објављује дневно саопштење, у коме се каже да се ”јаке четничке банде (1.200 људи)” налазе у подручју Пешурића, са претходницом у Сељанима. То су локације западно од Семећа, тј. на правцу ка Рогатици. ”Друге четничке банде” налазиле су се седам километара североисточно од Рогатице, ”са задатком да је освоје”. ”Врло јаке четничке банде” Немци су евидентирали ”у подручју Рудог, Вишеграда и моста на Лиму”, тврдећи да су оне ту заједно са Италијанима, што није било тачно. Један италијански батаљон налазио се у Прибоју, који је био у четничким рукама.158

Истог дана, у 22 часа и 10 минута, у ратни дневник је уписано саопштење 3. хрватског корпуса, које гласи: ”Шести брдски пук из Рогатице јавља: На простору Дуб се налази група четника која је напала мост на Лиму. Већина су мештани, али такође има и недићевских четника. Јачина непозната. Јабучко седло је у нашим рукама.”159

Под ”недићевским четницима” Немци и Хрвати су подразумевали четнике који су дошли из ”Недићеве Србије”.

У поноћ између 9. и 10. октобра у ратни дневник 369. дивизије унет је извештај 3. батаљона 370. пука, претходно разбијеног у Вишеграду и на Семећу, који гласи:

”Сходно наредби, батаљон се 7. октобра пробио према Месићима, из правца Рогатице, и утврдио се на свим странама, посебно према истоку. Тамо је послата посебна јединица која је констатовала четничку предходницу код Дуба. Воз исклизнуо из шина у ноћи 9. октобра 4 км пре Устипраче. Наводно да је миниран и мост на Лиму. Тражимо извиђање из ваздуха. Деветог октобра послата извидница у правцу Устипраче, друга према превоју Јабука са задатком да извиди ситуацију. Властити губици од извештаја из борбе непромењени.”160

Оперативно одељење 369. дивизије 10. октобра у 12,15 обавештава Команду 15. брдског корпуса о даљем развоју догађаја:

”Јаке четничке групе полагано продиру из подручја Вишеграда и моста на Лиму ка линији Јабука (кота изнад Јабучког седла – прим. аут) – Седло – Рогатица. Најистуренији делови на линији Стрмац – Копјевићи – железничка станица Дуб.

Рогатица веома угрожена. Цивилно становништво бежи из Рогатице и Горажда према западу. Јединице домобрана у Рогатици непоуздане. Четници још мирни у подручју северно до Сарајева.

Расположење становништва, посебно муслиманског у Сарајеву, на тачки кључања након пада Тузле и Вишеграда и претњи Горажду и Рогатици.”161

Главна команда у Хрватској у 12,55 понавља информације из претходних извештаја, додајући како је оклопном возу наређено да се врати у Месиће ”и да се тамо у сваком случају заустави”.162

У 19,30 још једном се јавио 3. батаљон 370. пука: ”Четници који са јаким извиђачким групама опипавају од југоистока до обезбеђења батаљона данас су били одбијени”, записано је на почетку ове белешке. Даље се наводи да су два километра јужно од положаја батаљона четници напали један камион, као и да су три километра југозападно од Месића напали ”безбедносну команду полиције”. Један припадник ове немачке команде био је убијен, а њих 4-5 били су рањени. Немци су извештавали и о кретању ”партизанске групе”, која је ”обазриво долазила преко Горажда” (2. пролетерска бригада).163

Једанаестог октобра у 12 часова и 10 минута Команда 3. хрватског корпуса јавља 369. дивизији да је њен 6. брдски пук претходног дана слао извиђачке групе из Рогатице у пет праваца. Те патроле су ”местимично долазиле у додир са непријатељским трупама”, а такође су утврдиле да је од стране четника ”нападнута и разнета посада на Јабучком седлу (9 км југозападно од Рогатице).” Четници су држали ”простор” између Вишеграда и Рогатице на једној, као и између Вишеграда и Горажда на другој страни. На западу, Хрвати су приметили да ”Косорић мобилише насељена места Сочице, Враголови (5 односно 10 км североисточно од Реновице) и Хан Стијенице”. Реч је о поручнику Радивоју Косорићу, команданту 2. романијске бригаде Романијског корпуса. Реновица је на половини друма између Рогатице и Пала, што је тада била немачко-хрватско-муслиманска позадина. У извештају се помињу и партизани. Каже се да се они налазе шест километара југозападно од Јабучког седла, као и у Горажду, које су преотели од четника.164

У 14 часова и 30 минута 3. хрватски корпус шаље писмо 369. дивизији, које ће ускоро постати предмет спора: ”Сходно тражењу 369. пешадијске дивизије, Рогатица мора да се испразни, а хрватске јединице се враћају за одбрану база Соколац, Мокро и Пале. Почетак покрета у зору 13. октобра”.165

Сем за 6. брдски пук, овде се дају нова место окупљања и за 9. артиљеријски пук, као и за 1. усташку бригаду. Требало је да оду на Пале, у Мокро и на Соколац.

Већ у 18 часова и 45 минута 3. хрватски корпус јавља: ”Команда хрватске посаде у Рогатици хоће да задржи Рогатицу, стога још једном пита да ли је та могућност дата.” Међутим, Оперативно одељење 369. дивизије ”одбија молбу, пошто се након напуштања Јабучког седла не може више држати пруга и не може се вршити снадбевање према Рогатици”.166

Касније увече тог 11. октобра, ратни дневник 369. дивизије поново пише о сукобу са четницима на Јабуци, наглашавајући да они ”носе немачке униформе”. Свакако је реч о униформама заплењеним у Вишеграду и на Семећу. Забележен је и ”поновљени ватрени окршај са истуреним обезбеђењем”, који се одиграо око 16 часова, као и појава ”четничке извиђачке групе”.167

Сутрадан, 12. октобра, у 9 часова и 30 минута, Команда 369. дивизије одлучује да се ”настави држање линије Рогатица – Месићи – Јабука”. Одлука је донета после консултација са Оперативним одељењем, а на основу извештаја 3. батаљона 370. пука и штаба 3. хрватског корпуса да ”у подручју од 7-12 километара нису примећени четници”.168

Ипак, у 13 часова је наређено ”евакуисање цивилног становништва из подручја Рогатице”.169

У 13 и 40 Оперативно одељење саопштава и жандармерији: ”Не напуштати Рогатицу.” Жандармерија је и даље трабало да држи 100 људи на Јабучком седлу, а остатак у Рогатици.170

Дакле, Јабучко седло је поново пало у руке осовинских формација. Та информација унета је у ратни дневник касније, у 17 и 45, према извештају 3. батаљона: ”Поново заузет пролаз Јабука, који је био претежно у рукама четника”.171

У међувремену, у 13 и 50 Оперативно одељење пише извесном поручнику Хесу: ”Линија Рогатица – Месићи – Јабучко седло се не напушта”.172

У 17, 05 у дневник је уписан дијалог између оперативних одељења 369. дивизије и Команде 15. корпуса по овом питању, који гласи:

”На основу приложених извештаја да се посвуда налазе само слабе извиђачке четничке групе и да су се четници привидно склонили, дивизија одлучује да држи потез Јабука – Месићи – Рогатица, утолико пре јер се може рачунати на довођење појачања. Оперативно одељење моли за разумавање.

Оперативно одељење 15. брдског корпуса каже да би ова одлука била добра за корпус и армију, али да у Источну Босну појачања не би могла бити доведена.

Оперативно одељење одговара: дивизија полаже велики значај на то да се држи Рогатица. Можда је могуће остати тамо док појачања не стигну.”173

У 18 часова и 30 минута 3. хрватски корпус је обавестио 369. дивизију да је хрватска авијација тога дана бомбардовала пет четничких положаја у овој области.174

Цитирана немачка документа показују да су припреме за напад на Рогатицу, односно на читавој линији фронта, од Јабучког седла преко Месића до Рогатице, биле изведене перфектно. Четници су неопажено привукли велике јединице и артиљерију, извели маневре заваравања непријатеља и на крају сачекали облачно време, како би анулирали осовинску предност у авијацији. Најбројније јединице, под командом потпуковника Остојића и мајора Рачића, као и делови Романијског корпуса, усмерене су на Рогатицу, јер се ту налазило највише непријатељских снага, док је Јабучко седло и Месиће нападао Дрински корпус.

Међутим, главни удар на Рогатицу није уследио са истока, као што је то непријатељ очекивао, већ са запада. Сам напад по дану, с почетком у 9 часова и 45 минута, 13. октобра, показује да су се четници осећали надмоћно.

Напад је за Немце дошао као гром из ведра неба. У 10,50 у ратни дневник 369. дивизије уписана је расправа између 3. батаљона 370. пука и дивизијског Оперативног одељења, која гласи:

”Команда 3. батаљона 370. пука јавља телекомуникацијски: Нападнути Месићи и гађани бацачима граната. Истовремено уследио напад на Рогатицу. Напад уследио из правца Борца са обе стране пруге. Топовска ватра са Орловог камена.

Оперативно одељење пита како је то могуће. Батаљон је синоћ пријавио да до Успитраче није виђен ни један четник, а сада је већ уследио напад на Месиће. Осим тога остаје загонетка како се може довести топ на положај на пут код Месића. Дивизија може само да прихвати да је извршена једна крајње оскудна операција извиђања.

Команда 3. батаљона 370. пука јавља да је било довољно извиђано у правцу истока, али тиме се не може објаснити изненадно појављивање топа.”175

У 11 и 20 у дневник је унета информација примљена телефоном од 3. батаљона: ”Шести брдски пук јавља: 13. октобра у 09,45 почео напад четника из правца Ковња на Рогатицу. Рогатица гађана бацачима граната.”176

Село Ковањ налази се неколико километара западно од Рогатице, на друму за Соколац.

У 11 и 45 Оперативно одељење обавештава Команду 15. корпуса: ”Напетије стање око Рогатица и Месића. Четници напредују према Месићима. Месићи под паљбом топова и бацача граната.”177

У 11 и 55 поново се јавио 3. батаљон: ”Напади четника уследили са обе стане Праче ка северозападу на Месиће. Истовремено је примећено да четници у групама од по 10 људи силазе са Борца у долину Праче и на великој дистанци поново иду на висину јужне обале. Пре једног сата чула се бука окршаја на путу између Месића и Јабучког седла. Истовремено се чује бука окршаја северно од Месића. Претпоставља се да четници хоће да се пробију са људством између Месића и Јабучког седла и између Месића и Рогатице да би одсекли батаљон.”178

У 12 и 10 Оперативно одељење обавештава Команду 3. хрватског корпуса о намери четника да опколе Месиће, додајући: ”Оклопни воз на Палама мора да се пробије до Реновице и да контролише деоницу Реновица – Судићи. Оклопни воз у Месићима контролише деоницу Месићи – Судићи.”179

У 12 и 30 Оперативно одељење обавештава начелника Штаба 15. корпуса о ситуацији, а он је узвратио ”да се снаге у случају нужде морају вратити на линију Мокро – Пале”.180

У 12,45 Оперативно одељење наређује жандармерији, коју су четници потисли са Јабучког седла, да одступи на запад, у област Праче.181

У 14,35 усташки официр за везу обавестио је 369. дивизију да су ”партизани напали Кладањ и Рогатицу са свих страна”. Оперативно одељење је одговорило да ”Кладањ не може добити подршку”, док је усташкој посади на Соколцу наредило ”да предузме удар растерећења на Рогатицу”.182

Рогатицу, наравно, нису нападали партизани, али они нису напали ни Кладањ, већ су га опколили. У овој варошици, јужно од Тузле, налазила се муслиманска милиција. Зато су партизани послали комесара 27. дивизије, Хасана Бркића, да са милицијом разговара о њеном ”укључивању… у састав Народноослободилачке војске”. Неколико дана касније делови 27. дивизије ”без отпора” улазе у Кладањ, а милиција, или макар њени делови, одлази у правцу Олова.183

Ситуација на фронту 13. октобра даље се развијала на следећи начин.

У 17 часова 3. батаљон 370. пука јавио се из Бања Стијене, где се повукао из Месића. У повлачењу је имао ”мале губитке (3-4 рањена, једна група нестала)”. Оперативно одељење је наредило батаљону да са домобранима организује одбрану Реновице, ”ослањајући се на оклопни воз”. Батаљон је још јавио да је ”уследио притисак четника на око 2 км”, што значи да су му четници били за петама.184

У 17,20 Оперативно одељење обавештава Команду 15. брдског корпуса: ”Јачи четнички напад бацачима граната и топовима 105 мм на Јабучко седло, Месиће и Рогатицу. Рогатица нападнута са свих страна. Дивизија се помера на линију Пале, Мокро, Соколац. Трећи батаљон у повлачењу ка Реновици, Прачи. Посада Рогатице има наређење да се пробије према Соколцу, Мокром.”185

Први извештај 3. батаљона послат ујутру 14. октобра гласи: ”Батаљон се повуко у Прачу. Осигуравајућа чета такође. Неколико малобројних разбијених делова жандармерије са Јабука прелаза стигло у батаљон. Избеглице блокирају пут и железничку станицу јер нема локомотиве.”186

Прача се налази 25 километара западно од Месића, на прузи и друму ка Сарајеву.

У 8 и 40 Оперативно одељење 369. дивизије тражило је од Команде 3. хрватског корпуса извиђање из ваздуха и бомбардовање Рогатице, постављајући питање: ”Како стоји са посадом Рогатице?” Оперативно одељење 3. хрватског корпуса одговорило је да не зна, додавши да је бомбардовање Рогатице већ наређено.187

У 9 часова и 15 минута 3. батаљон је јавио о повлачењу домобрана. Њихова 9. чета, који је у Реновици била ”скоро опкољена”, већ је стигла у Прачу. ”Домобрани имају заповест да марширају према Палама. Хрватски батаљони се више не држе”, јављао је 3. батаљон, на што је Команда 369. дивизије наредила: ”Неопходно је да се отпор појача. У крајњем случају стрељати Хрвате који се повлаче.”188

Уследила је расправа између Немаца и Хрвата. ”Јединица на простору Праче није добила наређење за повлачење”, рекао је шеф штаба 3. хрватског корпуса Команди 369. дивизије у 9 и 17, да би 13 минута касније поново звао телефоном, саопштивши: ”Посада из Соколца је у борби код Хан Стијенице од синоћ увече. Од Рогатице нема извештаја. Претпоставља се да се посада Рогатице пробија према југозападу.”

Потом је ордонанс официр доставио заповест Оперативног одељења о неопходности одбране раскрснице путева код Мокрог.

Шеф штаба 3. хрватског корпуса јавио се телефоном и у 10 сати, рекавши Немцима да се Хрвати из Праче наводно повлаче ”према заповести тамошњег немачког команднта”. У дневнику је даље уписано: ”Оперативно одељење примећује на то да је то потпуно нетачно. Шеф штаба ће одмах зауставити повлачење”. Затим се разговарало о ”учешћу хрватских снага на линији Соколац – Мокро – Пале и организацији изградње одбрамбеног положаја”.189

У 13 и 20 донета је коначна одлука о повлачењу, у виду саопштења 3. хрватског корпуса: ”Због јаког четничког притиска на Рогатицу, наређено је повлачење посаде из Рогатице на линију Соколац – Мокро – Пале”.190

У овом саопштењу даје се и прва анализа догађаја:

”У нападу су здружени четници генерала Недића и Драже Михајловића.

Очигледно се њима придружило и лојално православно становништво, које је приграбило оружје. Боре се против наших оружаних снага у простору општина Рогатица, Горажде и Вишеград…

Четничке снаге почеле су артиљеријом, минобацачима и митраљезима напад на Рогатицу. Јабучко седло заузето од једне четничке групе.

Због премоћи Недићевих и Михајловићевих четника, којима се такође сво лојално православно становништво прикључило, према налогу 369. пешадијске дивизије, заповеђено је посади Рогатице да се повуче под борбом на линију Соколац – Мокро – Пале.

Повлачење је почело.

Тачно груписање посаде Рогатице на линију одбране саопштиће се после извршења.”191

У операцији није било Недићевих четника. На захтев Немаца, Недић је расформирао своје четничке одреде раније те године.

У 16 и 20 Команда 3. батаљона јавила је да је у Прачи мирно, али да су извиђачке јединице уочиле покрете четника.192

У 18 и 40 Оперативно одељење 369. дивизије шаље најновији извештај о ситуацији на фронту. Трећи батаљон 370. пука налазио се ”у одступању” од Праче према Палама, док се Хрвати из Рогатице ”још нису пробили у Мокро”. Наређена је одбрана линије Пале – Мокро.

У 19 и 15 Оперативном одељењу се јавио један официр из 3. батаљона. Рекао је да су четници претходне ноћи напали Реновицу, а да се чета која је тамо упућена као појачање ”распршила у праскозорје”. Најновији четнички положаји били су: Доња и Горња Винча и Реновица, с тим што су примећени њихови покрети ”према северозападу”.193

Најзад, у 22 часа и 30 минута, 3. хрватски корпус је јавио телефоном: ”Посада из Рогатице се пробила за Соколац и сада се налази у Соколцу”.194

До 14 часова и 40 минута наредног дана, 15. октобра, 3. хрватски корпус сазнао је следеће детаље: ”Четници из Србије заузели Рогатицу. Властита посада се под борбом повукла из Рогатице… Рогатицу је напала Церска четничка бригада из Србије, јачине око 2.000 четника.”195

Према томе, немачка и хрватска документа показују да је Битка за Рогатицу била већа од Битке за Вишеград, како по ширини фронта, тако и по броју учесника. Док се у првом случају водила битка за један град, недељу дана касније створио се фронт од петнаестак километара, на коме су обе стране распоредиле све јединице које су у том тренутку имале на располагању.

Међутим, Битка за Вишеград имала је као сведоке британске и америчке официре. Они су о њој известили одмах, а тим поводом оглашавали су се и после рата. Такође, уз ове официре налазио се капетан Борислав Тодоровић, официр за везу са страним војним мисијама, који је преживео рат и детаљно описао догађаје у којима је учествовао. Тако, комунистима није помогло што су уништили готово сва четничка документа о боју и што нису донели немачка документа, која су овде објављена.

С друге стране, на фронту Јабучко седло – Месићи – Рогатица не само што није било западних официра, већ је остало и веома мало сведока. Једини који је опширније описао ту битку био је потпоручник Душан Трбојевић, али он је, као командир чете, имао низак положај, па је забележио само оно што је могао да види, тј. један део фронта.

О губицима, Трбојевић пише:

”На нашем левом крилу водила се тешка борба прса у прса са пијаним усташама, где су радиле бомбе и каме са обе стране. Сутон је падао и ближила се ноћ, омогућивши главнини усташа и домобрана да се извуку за Соколац, остављајући за собом преко 50 мртвих, који су лежали измешани са 28 палих четника. Имали смо и око 35 рањених. У овој борби погинула су и два брата Мартиновића, родом из села Богатића, борци Мачванске бригаде, на истом месту, у борби прса у прса.”196

Према Дејвиду Мартину, непријатељски губици били су већи: ”Доступни извештаји се мање-више слажу да су снаге Отаџбинске војске у заузимању града успеле да убију преко 200 непријатељских војника”, пише он о боју за Рогатицу.197

Како изгледа, Трбојевић је навео само усташке губитке на сектору на коме се налазио.

Погинули четници сутрадан су сахрањени поред цркве у Рогатици. Опроштајни говор држао је потпуковник Захарије Остојић.198

Према изјави мајора Алексе Драшковића америчкој војној мисији, непријатељ је у Месићима ”имао 60 убијених и велики број рањених”. Када се упореди са немачким документима, види се да се ова изјава односи и на два километра удаљено Јабучко седло, на коме је разбијен одред од 100 жандарма. Наиме, 3. батаљон 370. пука, који се налазио у Месићима, известио је да има мало губитака, али је за жандармерију јавио како је успело да се извуче само њених ”неколико малобројних разбијених делова”. Очигледно, преостала половина 3. батаљона, у страху да јој се не понове Вишеград и Семећ, села је у оклопни воз и побегла из Месића остављајући жандармерију на цедилу. Ако је то она жандармерија која се претходно повукла из Горажда, онда је њен састав био немачко-хрватски. ”Запленили смо 50 пушака, 4 пиштоља, 60 кутија муниције, 4 камиона, друге спреме и хране. Имали смо двоје погинулих и 8 рањених”, стоји даље у Драшковићевој изјави.

Када је реч о боју за Рогатицу, Драшковић је рекао:

”Резултат: око 500 Немаца и усташа убијени, огроман број рањених и запленили смо 4 топа (један од 75 мм и 3 од 65 мм), муницију, храну, пушке, друге спреме и камионе. Наши губици су били 27 погинулих и велики број рањених.”199

Драшковићева процена непријатељских губитака на Рогатици свакако је претерана, јер он није био ту, већ је саопштио оно што је чуо, а у ратно доба оптимистичке вести брзо се шире.

У дневном саопштењу 3. хрватског корпуса за 15. октобар каже се: ”Наши губици још нису утврђени, али су осетни… Изгубљена су два брдска топа 9. артиљеријског пука”.200

Ни 16. октобра ”подаци о губицима још нису (били) сакупљени”. Знало се само да је 1. батаљон 6. домобранског пука, ”док се у борбама повлачио према Месићима”, имао следеће губитке: ”1 мртав домобран, нестало 2 официра, 5 подофицира и 121 домобран”.201

Трећи хрватски корпус послао је 19. октобра ”допуну извештаја о губицима током ”премештања трупа” из Рогатице у Мокро:

”1 официр (ађутант пука), 1 подофицир и 10 војника погинуло,

3 подофицира и 15 људи рањено,

8 подофицира и 75 људи нестало,

2 машинска пиштоља ”шмајсера”,

60 граната, 63 коња, 2 кола од коморе,

47 седала транспортних животиња,

5 казана,

54 топовске гранате,

7.200 пушчаних метака”.

На крају извештаја дата је следећа напомена: ”Због величине губитка почела је истрага”.202

Извештај о губицима ”приликом продора из Рогатице” 1. усташка бригада послала је 16. октобра: ”7 мртвих, 34 рањена, 2 нестала. Губици четника 2-300 и још толико рањених. Међу мртвима су 1 мајор, 1 пуковник и пуковник Душан, стари присталица Недића. Разноврстан плен. Заробљена документа послата у 369. пешадијску дивизију.”203

Подаци су поновљени у саопштењу 15. брдског армијског корпуса за 18. октобар, с тим што се овде каже да се ”продор” одиграо 14. октобра и да је заустављен у Соколцу. Исти датум понавља се и када се наводе губици четника, што је саопштено на следећи начин: ”Губици четника приликом повлачења 1. усташке бригаде 14. октобра 1943: 2-300 мртвих, врло много рањених”.204

Битка на фронту Јабука – Месићи – Рогатица несумњиво се одиграла 13. октобра, али усташе су се пробијале до Соколца и 14. октобра. Тешко је рећи да ли је овде у питању грешка у датумима, или су намерно дати губици само за 14. октобар, када их је било мање. У сваком случају, извесно је да на страни четника нису погинули један мајор и два пуковника. Заправо, на том фронту у четничким редовима није било ни једног пуковника, није било ни једног официра који се звао Душан, и наравно није било Недићевих људи. Такође, није било ни великих четничких губитака, али зато су усташе поубијале српске цивиле на које су успут наилазиле.

Као и у претходним бојевима, Немци и Хрвати нису водили евиденцију о муслиманима, чије формације су, према четничким изворима, на Рогатици имале највише губитака.

150 Бундес архив, Војни архив, РХ 26-369-11, страна 1.090.

151 НАВ, Архив генерала Донована (шефа ОСС-ЦИА), Микрофилм 1642, Ролна 84, DECLASIFIED NND 877190, стране микрофилма 183-185.

152 Бундес архив, Војни архив, РХ 26-369-11, страна 1.090.

153 Д. Трбојевић, Церско-мајевичка група корпуса, 99.

154 Исто, 99-100.

155 Исто, 100.

156 Бундес архив, Војни архив, РХ 26-369-11, страна 1.075-1.076.

157 Исто, страна 1.078.

158 Исто, страна 1.083.

159 Исто, страна 1.090.

160 Исто, страна 1.090.

161 Исто, страна 1.092.

162 Исто, страна 1.093.

163 Исто, страна 1.095.

164 Исто, страна 1.104.

165 Исто, страна 1.104.

166 Исто, страна 1.106.

167 Исто, страна 1.109.

168 Исто, страна 1.110.

169 Исто, страна 1.111.

170 Исто, страна 1.111.

171 Исто, страна 1.113.

172 Исто, страна 1.112.

173 Исто, страна 1.113.

174 Исто, страна 1.114.

175 Исто, страна 1.118.

176 Исто, страна 1.118.

177 Исто, страна 1.118.

178 Исто, страна 1.118.

179 Исто, страна 1.118.

180 Исто, страна 1.118.

181 Исто, страна 1.120.

182 Исто, страна 1.120.

183 А. Ђонлагић, ”27. источнобосанска дивизија”, 23-24.

184 Бундес архив, Војни архив, РХ 26-369-11, страна 1.121.

185 Исто, страна 1.122.

186 Исто, страна 1.128а.

187 Исто, страна 1.128а.

188 Исто, страна 1.128б.

189 Исто, страна 1.128б.

190 Исто, страна 1.128ц.

191 Исто, страна 1.128д.

192 Исто, страна 1.128е.

193 Исто, страна 1.128г.

194 Исто, страна 1.128к.

195 Исто, страна 1.131.

196 Д. Трбојевић, Церско-мајевичка група корпуса, 99-100.

197 Споменица Дражи 1946-1996, 275.

198 Д. Трбојевић, Церско-мајевичка група корпуса, 100.

199 НАВ, Архив генерала Донована (шефа ОСС-ЦИА), Микрофилм 1642, Ролна 84, DECLASIFIED NND 877190, стране микрофилма 183-185. На документу су означене странице 0333, 0334 и 0335.

200 Бундес архив, Војни архив, РХ 26-369-11, страна 1.131.

201 Исто, страна 1.140.

202 Исто, страна 1.165.

203 Исто, страна 1.142.

204 Исто, страна 1.155.

(Из књиге Милослава Самарџића ”Срби против Вермахта”)