У тренутку када се Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици (УПКМ) суочава са најозбиљнијом претњом од 1999. године, 192 личности из јавног и академског живота Србије потписале су апел за његову одбрану.
У тексту апела наводи се да се установа налази у опасности да престане са радом и да је више од 7.000 студената и хиљаду запослених изложено притисцима институција у Приштини, након доношења такозваног Закона о странцима, којим се Срби без докумената косовских власти, чак и они рођени у овој јужној српској покрајини, третирају као странци на сопственој територији.
„Насупрот Резолуцији 1244 Савета безбедности Уједињених нација, која је правни основ данашњег статуса Косова и Метохије, сецесионисти из Приштине донели су тзв. ‘Закон о странцима’, којим се Срби, чији преци од давнина живе на Косову и Метохији, а који немају личне документе лажне државе ‘Косово’, проглашавају странцима у рођеној земљи“, наводи се у апелу.
Потписници указују да се од професора и студената захтева доказ о „акредитацији у систему Косова„, иако Универзитет у Приштини са седиштем у Косовској Митровици од 2008. године има статус пуноправног члана Европске асоцијације универзитета и препознат је у европском академском простору.
„Србе на Косову и Метохији, од почетка окупације 1999. године до данас, убијају, рањавају, насумично хапсе, понижавају, пљачкају, протерују, руше им гробља. УПКМ је једно од последњих упоришта српског народа на Косову и Метохији. Са студентима и професорима нови талас српских породица напустиће јужну српску покрајину. Прогон УПКМ део је срачунатог процеса гашења последњих српских институција на Косову и Метохији – школства и здравства“, истиче се.
Како се додаје у тексту апела, Београд је кроз споразуме са Приштином и Европском унијом допринео повлачењу српских институција са Косова и Метохије, и, како се додаје, показао спремност да Универзитет укључе у институционални оквир лажне државе Косово, што потписници оцењују као супротно Резолуцији 1244 Савета безбедности УН и Уставу Србије.
Потписници захтевају од институција Србије да предузму конкретне кораке ради заштите Универзитета, а истовремено апелују на установе у Републици Српској и Црној Гори да се укључе у одбрану академских права и институционалног континуитета.
„Захтевамо од институција Републике Србије и упућујемо молбу установама Републике Српске и Црне Горе да предузму конкретне кораке у спречавању овог кршења закона и академских обичаја. Адреса на којој се мора поставити питање гажења Резолуције 1244 јесте Савет безбедности Уједињених нација. Уместо снисхођења НАТО државама које су напале СР Југославију и окупирале део територије Републике Србије и које су пре тога напале Републику Српску и разориле Републику Српску Крајину, мора се тражити дипломатска и правна помоћ и подршка великих сила и чланица СБ УН, које се у косовском питању држе правде и права“, наводи се у тексту апела.
Како се додаје „позивамо све универзитете, институте и све академске институције Србије, Републике Српске и Црне Горе, као и све академске установе, професоре и научне раднике широм света, да прекину ћутање и да се огласе поводом нечувеног насиља над Универзитетом у Приштини, протераном у Косовску Митровицу
Потписници су позвали све универзитете, институте и академске институције Србије, Републике Српске и Црне Горе, као и све академске установе, професоре и научне раднике широм света, да се огласе о овом горућем питању за српску заједницу на КиМ.
извор: рт балкан
