Хашко тужилаштво затражило је данас казну од 45 година затвора за бивше вође ОВК Хашима Тачија, Кадрија Весељија, Реџепа Сељимија и Јакупа Краснићија, оптужене за ратне злочине на Косову и у Албанији током 1998–1999. године. Портпарол Суда Кристофер Бенет изјавио је за Радио Слободна Европа да је ријеч о захтјеву за казну од 45 година затвора за сваког од оптужених појединачно – односно укупно 180 година затвора.
На почетку завршних ријечи, главна тужитељка Кимберли Вест оцијенила је да су докази изведени током суђења показали да су злочини из оптужнице почињени и да „оптужени сносе кривичну одговорност“.
„Докази оправдавају дуге затворске казне за све оптужене“, казала је главна тужитељка.
Вест је рекла да је специјализовано тужилаштво затражило осуђујуће пресуде по свих десет тачака оптужнице и изрицање јединствене казне од 45 година затвора.
„Засноване на индивидуалном доприносу у почињењу злочина (за које се терете у оптужници) сваког од сљедећих: Хашима Тачија, Кадрија Весељија, Реџепа Сељимија и Јакупа Краснићија“, навела је Вест.
Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи оптужени су за злочине над Србима, Ромима и Албанцима, које су прогласили „колаборационистима“, у око 40 притвора ОВК на Косову, као и у Кукешу и Цахану, на сјеверу Албаније, од марта 1998. до новембра 1999. године.
Главна тужитељка прецизирала је да су оптужени одговорни за смрт најмање 100 жртава и за злостављање стотина особа.
Вестова је као доказану навела и оптужбу да су четворица лидера ОВК били „протагонисти удруженог злочиначког подухвата“, са циљем да преузму контролу над цијелим Косовом.
На њиховој мети нашли су се, према ријечима Вестове, сви које су доживљавали као „противнике“ ОВК – Срби, Роми, Албанци које су прогласили сарадницима српских власти, као и чланови Демократског савеза Косова Ибрахима Ругове.
Тужитељка Вест је, позивајући се на доказе, оцијенила да су оптужени били „кључни чланови Главног штаба ОВК“ и да су „команданти оперативних зона ОВК добијали наређења од њих, а не обратно“, како је тврдила одбрана.
Те тврдње одбране Вест је назвала „циничним искривљавањем истине“.
Тужитељка је као непоуздана означила свједочења седморице међународних званичника, укључујући генерала Веслија Кларка и амбасадора Кристофера Хила, дата у одбрану првооптуженог Тачија.
Та свједочења заснована су, према Вестовој, на „ограниченим сазнањима“ свједока који су били „падобранци“ у сложеној ситуацији на Косову и нијесу имали никаква сазнања о унутрашњој организацији ОВК и њеном дјеловању на терену.
Посебну захвалност главна тужитељка упутила је жртвама и свједоцима који су дали исказ упркос „трајној клими застрашивања на Косову“, односно „пријетњама, страху и стигми“ којима су били изложени.
Пред расправним вијећем, којим предсједава Чарлс Смит из Сједињених Америчких Држава, тужиоци и браниоци износиће завршне аргументе до 18. фебруара.
Према правилима суда, пресуда четворици бивших лидера ОВК биће потом изречена у року од 90 дана.
Уколико судијама буде потребно више времена за одлучивање, рок за изрицање пресуде може бити продужен за додатних 60 дана.
Према оптужници, Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи су индивидуално кривично одговорни за злодјела припадника ОВК почињена током немеђународног оружаног сукоба, у оквиру „широких и систематских напада на особе осумњичене да су се противиле ОВК“.
Оптужница у десет тачака терети Тачија, Весељија, Сељимија и Краснићија за: прогон на политичкој и етничкој основи, затварање, незаконито хапшење и притварање, друге нехумане поступке, окрутно поступање, присилни нестанак, мучење (двије тачке) и убиства (двије тачке).
Припадници ОВК починили су злочине над приближно 407 притвореника, од којих је најмање 102 убијено, у периоду од марта 1998. до септембра 1999. године, наводи се у оптужници.
У оптужници је идентификовано 75 жртава – 51 српска, 23 албанске и једна ромска.
Шест тачака оптужнице терети Тачија (56), Весељија (57), Сељимија (53) и Краснићија (74) за злочине против човјечности, а четири тачке за ратне злочине.
Према оптужници, Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи били су учесници у удруженом злочиначком подухвату.
Циљ тог злочиначког подухвата било је преузимање контроле над цијелим Косовом насиљем над свима које је ОВК сматрала „противницима“.
Као саучесници у том злочиначком удружењу, у оптужници су наведени и официри ОВК: Азем Суља, Љај Брахимај, Фатмир Љимај, Сулејман Сељими, Рустем Мустафа, Шукри Буја, Љатиф Гаши и Сабит Геци.
Сви оптужени изјаснили су се да нијесу криви.
Они се налазе у притвору у Хагу од хапшења на Косову, спроведеног 4. и 5. новембра 2020. године.
Суђење Тачију и саоптуженима почело је пред судом у Хагу 3. априла 2023. године, а тужиоци су свој доказни поступак окончали 15. априла прошле године.
У хашкој судници свједочило је 125 свједока оптужбе, док су изјаве десетина других свједока тужиоци увели као писане доказе.
Доказни материјал тужилаштва обухвата и око 3.000 докумената на албанском, српском и енглеском језику.
У одбрану Тачија свједочило је седам свједока, бивших британских и америчких званичника који су се са њим састајали и водили разговоре током 1998. и 1999. године.
Ти свједоци дали су готово истовјетне исказе да Тачи није био војни командант, већ политички представник ОВК, те да није могао бити одговоран за злочине из оптужнице.
Према свједоцима одбране, ОВК није била организована војска са централном командом и јасним командним ланцем.
На питања тужилаца, Кларк, Хил и други свједоци Тачијеве одбране потврдили су, међутим, да у то вријеме нијесу имали детаљније информације о унутрашњој организацији и дјеловању ОВК на терену, нити о отмицама и притварању цивила.
Писане доказе одбране доставили су и заступници четвртооптуженог Краснићија.
Сматрајући да тужилаштво није доказало њихову кривицу, другооптужени Весељи и трећеоптужени Сељими нијесу изводили свједоке одбране.
У поступку против Тачија и саоптужених учествује и више од 150 жртава злочина из оптужнице.
Суд је током процеса саслушао и извјештаје двојице вјештака о материјалној, физичкој и менталној штети коју су жртве претрпјеле.
Уколико Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи буду проглашени кривим, све жртве које учествују у поступку имаће право на обештећење.
Специјализована вијећа Косова, како се суд званично назива, основала је Скупштина Косова 2015. године, под међународним притиском изазваним извјештајем извјестиоца Савјета Европе Дика Мартија о злочинима ОВК на Косову и у Албанији, објављеним 2011. године.
Суд је формално дио правосудног система Косова, али дјелује у Хагу. У пресудама и другим документима суд је утврдио да на Косову влада упорна клима застрашивања и узнемиравања свједока у поступцима против оптужених припадника некадашње ОВК.
извор: ртцг
