–Ви сте забринути да би „најстарији брат у породици“ (Великорус) могао некако да увриједи срце млађег брата (Татарина или Кавкасца). Каква хумана и просвећена брига, заиста! Инсистирате на томе да православни Великорус „није једини, иако је најстарији, син Русије“.
Извините, како то? Руска земља припада Русима, само Русима, и то је земља руска, и ниједан њен педаљ није татарска земља. Татари, некадашњи мучитељи руске земље, на тој земљи су дошљаци. Али, пошто су их смирили, повратили од њих земљу и сами их освојили, Руси се Татарима нису светили за то двовјековно мучење, нису их понизили, као што је муслимански Турчин мучио и понижавао рају, која га никад раније ничим није увриједила, – већ су му, напротив, дали такву потпуну грађанску једнакост какву можда нећете наћи у најцивилизованијим земљама Запада, које сматрате тако просвећеним.
Чак је, можда, руски муслиман понекад користио највише привилегије против самог Руса, против самог владара и господара руске земље… Татарска вјера никад није била понижена од стране Руса, никад угњетавана или прогоњена, и – вјерујте ми, нигдје на Западу или чак у цијелом свијету нећете наћи тако широку, тако хуману вјерску толеранцију, као у души правог Руса.
Вјерујте ми, такође: прије ће бити да Татарин избјегава Руса (управо због свог ислама), него Рус Татарина. Свако ко је живио близу Татара у то ће вас увјерити. Па ипак, господар руске земље је само Рус (Великорус, Малорус, Белорус – све је то исто) – и тако ће бити заувијек. И ако православни Рус икад буде морао да ратује против муслиманских Турака, онда, вјерујте ми, Рус никад никоме неће дозволити да му ставља вето на његовој сопственој земљи!
А бити тако деликатан према Татарима да се човјек плаши да се усуди да им открије највеликодушнија и најневољнија осјећања, која уопште никога не вријеђају – осјећај солидарности према мученом Словену, чак и једновјерцу – осим тога, на сваки могући начин скривати од Татара све што чини сврху, будућност и, што је најважније, задатак Руса – па то је за Руса смијешан и понижавајући захтјев…
Како то ја вријеђам Татарина саосјећајући са мојом вјером и једновјерцима, како прогоним његову вјеру? И како сам то ја крив што, по његовом мишљењу, сваки рат који водимо са Турцима неизбјежно поприма вјерски карактер? Не може Рус промијенити фундаменталне концепте цијелог ислама. Кажете: „Па, онда будите деликатни, будите тајанствени, покушајте да не увриједите“… Али, извините, ако је он толико осјетљив, онда би могао одједном да се увриједи због чињенице да се у истој улици гдје стоји његова џамија налази и наша православна црква – па зар ми треба да је срушимо да се он не би увриједио? Зар Рус треба да бјежи из своје земље? Зар треба да се завуче негдје испод стола, да га нико не чује и не види, само зато што млађи брат Татарин живи на руској земљи?
(„Пишчев дневник“, 1876)
ИЗВОР: фејсбук
