Пише: Иван Милошевић

Иако знам да је Црна Гора посљедњи бастион комунизма у Европи, неке изјаве о несрећном братоубилачком рату ме изненаде и натјерају да се запитам гдје живим! Зар је могуће да након три и по деценије од планетарног распада комунизма у Црној Гори још има индивидуа да размишљају на тоталитарни начин и свој поглед на на један тако сложен догађај, као што је братоубилачки рат у Црној Гори, тумаче једнострано и круто и то у толикој мјери да би им позавидјели Тито, Кардељ, Моша, Ђидо, Пеко и остали јунаци комунистичке револуције? Зар је могуће да неко факултетски образован, па и магистар или доктор наука, изјави да је о Другом свјетском рату у Црној Гори све речено, да је историјска наука пресудила ко су јунаци, а ко издајници и да ту нема шта више да се мијења. Штавише, сваки покушај да се у тај догађај унесу нове историјске чињенице и извори проглашавају се издајом, примитивним ревизионизмом и величањем ратних злочинаца? А баш то је прије неки дан изјавио један млади историчар близак ДПС-у! И остао жив!

На којем је то факултету млади историчар учио историју и ко му је то рекао да је један догађај коначно и у поптуности обрађен и да више ту нема сумње шта се и и због чега нешто догодило. Уколико нијесам скренуо и историјска наука промовише принцип отворености за нове чињенице и нова тумачења и да се без њих појаве из прошлости не могу једном за свагда дефинисати и преносити генерацијама. Наука, уколико је наука, увијек држи отворена врата за нове појаве, чињенице и тумачења и свијет науке, уколико је свијет науке, увијек великодушно прихвата нове чињенице о прошлим догађајима. И такав став је утемељен на универзалном философском максимом да је основ сваког мишљења и истраживања сумња у постојеће ставове и њихово логичко и остало преиспитивање! Међутим то за младог историчара из редова ДПС-а не важи. Он је скапирао Други свјетски рат у Црној Гори, дефинисао узроке и посљедице, измерио на свом идеолошком кантару добро и зло и подијелио историјске улоге. У овом случају да су четници издајници, вељеиздајници и кољачи, док су комунисти анђели и арханђели, свеци и страдалници за слободу и спас планете! 

И након тога слиједи тачка, односно тачкетина коју млади историчар из ДПС-а катанчи за вјеки вјекова и сваки покушај сумње у податке о братоубилачком  рату које он износи и које је он дефинисао је покушај недорасле и незреле ревизије која све нас, као појединце и друштво, води у провалију прошлости из које нема излаза! Не знам гдје је млади историчар из ДПС-а завршио факултет, одбранио магистарски или докторски рад, али његово тоталитаристичко тумачење Другог свјетског рата у Црној Гори равно је нивоу образовања једног 14-годишњака, који сматра да је читав свијет његов и да припада само њему и да је спреман да га уређује по својој вољи! И такав један историчар има прилично значајну функцију у ДПС-у и прилику да такав став шири кроз партијску мрежу и учи младе, али и старије, своме погледу на један догађај који умногоме одређује у дефинише и држи у замци и данашње генерације у Црној Гори! Шта ће бити плод таквог историјског и искључивог тумачења прошлости није тешко закључити. Братоубилачки рат ће и након завршетка прије 80 година и данас бити настављен и то новим средствима и тако све у круг. 

А као посљедица таквог једностраног погледа на Други свјетски рат на једном ДПС порталу освануо је текст једног судског или неког другог вјештака! По аутору, вјештаку неке струке, све је толико јасно да јасније не може бити, односно у поменутом тексту писац употребљава такве изразе о Србима, четницима и Српској православној цркви, да сматрам да их је непристојно понављати. Не дај Боже да се такав аутор дочепа неких других средстава осим тастатуре! 

Поред тоталитарних идеолошких ставова оба аутора спаја и анимозитет и критика предлога митрополита Јаоникија да се формира Институт за изучавање злиочина у Црној Гори, ма ко да их је починио. По историчару и вјештаку тај предлог је бесмислен,. није вредан ни помена и треба га и прије разматрања одбацити, јер у Црној Гори, што се тиче злочина, све је разјашњено. Починили су их четници, док су комунисти били или жртве или свијетли примјери слбодарског духа и борбе против домаћих издајника и шта ту има више да се прича. Какав Институт и бакрачи! По њима уколико би требало формирати неки Институт онда би требало склепати неку установу у којој би се проучавали предлози попут митрополитовог! 

И што је још апсурдније, оба аутора на свом примјеру и преко својих текстова и изјава критикују оно што заступају, односно спроводе ревизију догађаја из прошлости или се позивају на толеранцију коју унапријед ускраћују за другу стране медаље Другог свјетског рата. Историчар ревидира у доброј мјери Мојковачку битку и тврди да је Црна Гора у Први свјетски рат ушла по наредби Русије која је у потпуности контролисала и финансирала тадашњу црногорску војску. Да није било Русије и њених пара за двор краља Николе, не би било ни Мојковца, ни Јанка Вукотића и осталих јунака који су изгинули на Бојној Њиви. У овом случају, када ревизија одговара идеолошком склопу младог историчара из ДПС-а, онда је ревизија пожељна, али уколико има неки други смјер, као у Другом свјетском рату, онда је недозвољен. Чудна нека досљедност и примјери подобне и неподобне ревизије! 

Судски или неки други вјештак се позива на емпатију, разумијевање за другог и различитог и најављује нови свијет заснован на тим принципима, али у исто вријеме ни милиграм емпатије и разумијевања нема за четнике и све оне које су припадали том покрету! Са поносом истиче како су његови преци били у партизанскиом бригадама и да се са тиме поноси и дичи пред потомцима! Ни под разно не дозвољава да има и потомака четника који се такође поносе својим прецима и имају право да се поносе и да причају о њима. И сам припадам тој категорији и ваљда имам право да браним свога претка и његову идеју због које је изгубио главу или прецизније речено због којих су га комунисти стријељали у Словенији!

И све тако у круг или утук на утук, камен на камен, и никуда даље од почетка. Докле?