Хрватска је Црној Гори послала дипломатску ноту у којој тражи да се ријеши питање поврата имовине хрватској заједници у тој земљи, што је, како истичу из Загреба, важно и за Црну Гору ако жели напредовати у процесу приступања Европској унији, пише Вечерњи лист.
Ријеч је о 51 породици из Тивта, која до данас није добила никакву накнаду за имовину одузету њиховим породицама које су је посједовале вјековима. На подручју Доброте хрватским породицама имовина је одузета деведесетих година прошлог вијека.
Хрватска нота упозорава да су припадници аутохтоне хрватске мањине у Црној Гори, упркос судским одлукама, и даље суочени с дискриминацијом када је ријеч о поврату њихове имовине, док се истовремено имовина припадника других народа враћа, пише овај лист.
Питање реституције имовине, подсјећају, кључан је дио поглавља 23 приступног процеса Црне Горе за ЕУ, које се тиче темељних права. Европска комисија је информисана о проблемима и прати случај, а без рјешења питања имовине, поглавље се неће затворити, што може успорити напредак Црне Горе ка чланству у ЕУ.
Министарство вањских и европских послова Републике Хрватске изражава своје поштовање Министарству вањских послова Црне Горе и, наставно на ноту број 9050/2024 од 25. новембра 2024. године и каснију дипломатску комуникацију између Републике Хрватске и Црне Горе с циљем рјешавања отворених питања, овим путем још једном истиче потребу рјешавања питања повраћаја имовине, што је од посебне важности за припаднике хрватске националне мањине у Црној Гори, наводи се.
Министарство такође подсјећа да је рјешавање питања власничких права кључно и у контексту обавеза Црне Горе из приступног процеса, посебно у поглављу 23 (Правосуђе и основна права), у којем је питање реституције једно од мјерила за затварање тог поглавља. Министарство стога и овим путем скреће пажњу на проблеме на које указују припадници хрватске мањине у Црној Гори те изражава очекивање да ће сва питања власничких права бити ријешена на недискриминаторан начин и без даљег одлагања.
У том контексту, Министарство указује на проблеме са којима се суочавају хрватске породице из Тивта, којима је 1959. године одузета земља. Према информацијама чланова 51 породице из Тивта, за одузету имовину никада нијесу примили никакву накнаду. Покренули су судски спор, а пресудама Основног суда у Котору из 2013. године, које је потврдио Виши суд у Подгорици 2014. године, правоснажно је пресуђено у њихову корист, али власници још увијек нијесу успјели да упишу своје право својине пред надлежним органом Црне Горе.
Будући да су власници те земље искључиво хрватске националности, неизвршавање правоснажне судске одлуке о повраћају или правичној накнади за одузету земљу 51 хрватској породици на подручју Општине Тиват (катастарска општина Мрчевац), нарочито у поређењу са поступањем у сличним предметима када је ријеч о припадницима других националних мањина, води ка закључку да се ради о дискриминаторским поступцима према хрватској националној мањини, истиче се.
Једнако забрињава и однос према хрватским породицама из Котора и других мјеста у Боки, којима је одузета имовина, нарочито током деведесетих година прошлог вијека, укључујући општине Доброта, Кавач и Шкаљари. На њихове посједе су се катастарски уписале особе које ни не познају нити имају икакву везу са породицама, док судским процесима за повраћај имовине није постигнут никакав резултат.
Министарство вањских и европских послова Републике Хрватске очекује од надлежних институција Црне Горе хитно поступање у овим и другим предметима повраћаја имовине, те очекује да поступци надлежних органа Црне Горе буду недискриминаторски у односу на хрватску мањину, спроведени у складу са европским стандардима и завршени у разумном року.
Како закључују, министарство вањских и европских послова ће наставити пажљиво да прати ово питање у оквиру билатералног дијалога, као и у оквиру приступног процеса Црне Горе, подсјећајући да су питања владавине права и основних права кључна за напредак у том процесу.
извор: побједа
