Аутор: Тихомир Бурзановић

У Црној Гори посљедњих година свједочимо феномену политичара који државне функције третирају као краткотрајни боравак на атрактивној дестинацији — с пуно селфија, мало рада и никакве одговорности. Ова “туристичка политика” постала је модел управљања у којем се од институције до институције прелази као с плаже на плажу, док се држава претвара у хотел са лабавим правилима и превише гостију без јасне намјере да остану и раде.

 Политички туризам као нова професија

У земљи са малим бројем становника, али невјероватно великим бројем “функционера”, формирао се слој људи који власт доживљавају као привремени аранжман — док траје, траје. Једни се сликају испред институција као да су пред старим градом, други обилазе европске и свјетске главне градове као да су у приватном аранжману, а трећи не успијевају ни да науче шта њихова функција подразумијева, али зато умију да објаве извјештај о „успешном радном дану“ у три реченице и двије фотографије.

То је нова генерација политичара у Црној Гори: људи који у политику долазе без плана, без визије, без одговорности — али редовно са путним налозима.

 Државна функција као сезонски ангажман

У правој држави функција значи рад. У Црној Гори, међутим, код дијела политичара она значи: пар мјесеци појављивања на догађајима, пар путовања у Брисел или Беч, пригодне изјаве за медије, фотографије са састанака које трају краће него пауза за кафу. Након тога — или пада влада, или се формира нова, или се “туристима” једноставно не свиђа ново друштво па одлазе даље, према сљедећој функцији коју могу добити.

Овај модел је опасан, јер шаље поруку да је политика забава, а не обавеза.

Институције као кулисе, а држава као дестинација

Проблем није у појединцима, већ у култури политичког понашања која се укоријенила: институције се не доживљавају као систем јавне одговорности, него као позорница. Важније је бити виђен него бити од користи. Важнији је ПР од резултата. Важнији је лични утисак од јавног интереса.

Тако министарства, агенције и управе постају кулисе. Владе се формирају брзо, руше још брже. А грађани остају у истом стању — чекајући да се појави неко ко ће престати да се понаша као туриста и почети да д‌јелује као државник.

Зашто је до тога дошло?

Постоји неколико разлога:

Недостатак кадровске културе

Дугогодишња пракса партијског запошљавања створила је генерације људи који никада нису радили посао до краја, али су навикли да функције падају с неба.

Владе кратког даха

Када трајеш шест мјесеци, наравно да се понашаш као на кратком одмору. Нема времена за суштинске реформе.

Одсуство политичке одговорности

У Црној Гори политичари ријетко подносе оставке. Чак и када направе озбиљне грешке, остају на функцији — као туристи који су резервисали пун пансион и једу до краја.

Посљедице “туристичке политике”

Овакво понашање има дугорочне и озбиљне посљедице: институције се празне, али не реформишу, државна управа губи стручност, политика губи смисао, грађани губе повјерење, држава стагнира, а проблеми расту. Туристи не граде систем — они га користе док траје.

Ко ће бити први који неће бити турист?

 Црној Гори не треба нова елита туриста, већ нова класа посвећених професионалаца. Људи који: долазе с јасном визијом, посједују стручност, раде тихо, али одлучно, нису зависни од ПР-а, не мијењају принципе као дестинације на карти. То је политичка реформа која је Црној Гори најпотребнија.

Вријеме је да се заврши сезона

Док год се државне функције буду третирале као сезонски ангажман, Црна Гора ће бити дестинација коју обилазе пролазне структуре, а не земља коју воде посвећени људи. Сезону политичког туризма треба затворити једном заувијек — и отворити еру одговорности, стручности и озбиљности.Јер држава није хотел, а политика није одмор. То је посао који се мора радити сваки дан, пуним капацитетом и пуном одговорношћу.