Пише: Иван Милошевић
Просто човјек да не вјерује, али Црна Гора је земља чуда. Представници такозваних грађанских НВО ( ЦДТ и Раскринкавање“) подухватили се историјских текстова и радова о Павлу Ђуришићу и ставовима митрополита Јоаникија о његовој судбини, животу и дјелу. И у складу са својим идеолошким схватањима закључили су и пресудили шта је било прије 80 година – Ђуришић је злочинац каква мајка није рађала у Црној Гори и током рата сарађивао је са свима, посебно са окупаторима. Драган Копривица и Дарвин Мурић срочили су такав текст да би им позавидјели најжешћи обавјештајци УДБЕ и бившег ЦК СК-а! Невјероватно је да након 80 година поменути типови уопште немају осјећај ни интелектуалну потребу да о некој појави из прошлости консултују различите изворе, а не да се само закопају у комунстичке и са њихових страница се сладе над Павлом Ђуришићем и трагедијом више од 10.000 црногорских четника и обичног народа у Словенији и током проласка кроз НДХ-а у првој половини 1945. године! Копривица у Мурић наводе и историјске изворе за античетнички, па и антисрпски, текст о Павлу Ђуришићу.
То су:
Nikola Milovanović, “Kontrarevolucionarni pokret Draže Mihailovića, prvi dio”, Beograd 1984.
Nikola Milovanović, “Kontrarevolucionarni pokret Draže Mihailovića, drugi dio”, Beograd 1984.
Radoje Pajović, “Pavle Đurišić”, Podgorica 2005.
Vlado Marković, Radoje Pajović, “Saradnja četnika sa okupatorom u Crnoj Gori”, Cetinje 1996.
Branislav Kovačević, “Stradanje crnogorskih četnika”, Podgorica 2005.
Dokumenti o izdajstvu Draže Mihailovića, knjiga I, Beograd 1945.
Машала, само што нијесу навели Сабрана дјела Јосипа Броза са Тушкога пута!
Појашњавати изнесене тезе и злураде закључке у тексту Копривице у Мурића било би бесмислено и не би водили нигдје, осим у бескорисну расправу. Појашњавати такозваним грађанским истраживачима, боље рећи антисрпским НВО активистима, да све није било тако како је утврдио Радоје Пајовић и његова група историчара, било би попут млаћења празне сламе и пресипање из шупљег у празно!
Ипак, невјероватна је та потреба да тврдоглаво истрајавате на комунистичпком гледању на догађаје из Другог свјетског рата и емотивну и сваку другу аверзију према четницима. Какви год да су били, они су дио нашег народа и дио наших породица, најближи од најближих, што би требало да буде довољан мотив да се опрезније суди о њиховом поступцима. Међутим, џабе, понекима попут Копривице и Мурића, горег гласа нема од четника и њихове борбе за краља и отаџбину!
Умјесто да организују разговоре о овој теми, дозволе озбиљним историчарима да дођу до ријечи и кажу нешто о несрећном грађанском рату у Црној Гори укључујући нове изворе, они се закивају у ставове ортодоксних комунистичких историчара! О Павлу Ђуришићу постоји брдо литературе, како код нас, посебно у емиграцији и ваља понешто од тога прочитати, а не унапријед одбацити као вељесрпску причу. Уз то данас у Илионису се налази споменик Павлу Ђуришићу, чак и у тој америчкој држави постоји и удружење које носи његове име и редовно се одржавају парастоси и предавања о четничком војводи! Ваљда не би та антифашистичка Америка која се дичи борбом против фашиста и нациста дозволила да се под њеним небом дижу споменици сарадницима Њемаца и незаситим кољачима! Овим грађанистима узор је Америка и са тих страна већином и добијају средства за рад, па би могли и да чују шта и та Америка каже о четмицима и њиховом вођама!
Међутим, џабе је све то, тобожњи грађанисти пију воду са комунистичких извора и танцују по ставовима Брозових историчара. Са таквима је било какав нормалан разговор о тако осјетљивој теми попут улоге четника и Павла Ђуришића у Другом свјетском рату незамислив. Па ни ја га са овим текстом нећу провоцирати!
ПС. Видим да су поменути текст потрчали да објаве бројни ДПС портали наводећи га као крунски доказ да је све било како је Пајовић писао. Какви аутори текста, такви и портали, зар не!
