Пише; Дописник

Данас је Западној цивилизацији Васкр или какао ми у локалу кажемо Ускрс, док је нама празник Цвијети. Разлика је сада у ствари ове године ,само једну седмицу, а у последњим временима нешто нам се често приближавају ,намјерно или прорачуни код календара нијесу као прије?
Ватикан је добио новог ПАПУ којег су им по свој прилици послали из Америке ,што под условом да је тако (нико са сигурношћу то не може да тврди) трабало би да спроводи не ДОГМУ, него политику Волстрита ,која руку на срце од Другог Ватиканског концила гуши мисију Римокатоличке Цркве и мијења њен фундамет који је она поставила 1054 године. Међутим данас Православне Цркве су у некој мисији транзиције, како бих то рекао да не кажем коју другу ријеча послије да ми је жао,јер садашња црквена хијерархија на челу с Вартоломејом ради на урушавању Православља ,не само кроз дешавања у Украјини него и догматски.Васкрс још увијек салавимо по истом календару, док друге празнике како се коме свиди или боље рећи нареди, а тај коме се нареди то и прихвати.
Коријени подјеле или подјела нијесу од јуче, али како се убрзава неко историско вријеме тако данас ,колико се мени чини, многи јераси хоће да остану записани као ето они неки нови иноватори ,боље рећу рушитељи старог начина вјеровања ,које наша „браћа“ Римокатолици превасходно Ватикан назваше нас и Шизматицима.
Ова садашња дшавања у свијету ће вјероватно дијелом бити пренесена и на вјеру, па тако и на нас Православне вјернике ,покушаја ће бити а већ их и има ,само на нама је да то одбијемо од нас и наше душе.Како ће наша Црква Српска изаћи на крај са свим и свакојаким притисцима доста сам скептичан ,ако се осврнемо на догађања у Њој у задњих неколико година!
Данас су Цвијети, па да та догађања оставимо за нама мада се зна на шта се мисли.
Проблем у којему се Запад и превасходно нама најближи по вјери римокатолици налазе се сваким даном увеличава а колико видим ту бољитка за скоро неће бити,мада не треба никада нешто засигурно тврдити.Цркве су само испуњене на Бадњо вече и данас,то се углавном односи за Западни дио Европе или боље рећи за најразвијеније земље и најбогатије Диоцезе ‘Бискупије.
До данас, како воле да кажу, Света Столица је у свему од свих Цркава примарна и Апостол Петар, који је био како они тврде Први Папа.Тешко је и за помислити а не за повјеровати да је баш Апостол Петар био први папа од 33 до 67, ако се не варам био у Риму,када је Хришћанство из тога доба било прогоњено до изнемоглости.Дуго су тврдили да су пронашли земен остатке у катакомбама испод базилике Светог Петра ,не што је то истина него да убиједе народ у нешто зашто тај исти народ и није нити тражио нити је то било потребно.Али прије неких 15 година а то има и записано на филмској траци један Њемац доктор канонског права ,први у историји Ватиканa је то јавно изнио да су кости по свој прилиц од неког угинулог кера ,сигурно нијесу од човјека,а камоли од Светог Петра који тада никакао није био у Риму .
Када на таквом фундаменту саградиш онако велелепну грађевину ,која је изнутра за оно вријеме „украшена“ доста сумњивим сликама ,а за оно вријеме се слободно може рећи порнографија.
Дакле у задњих пет вјекова Ватикан је преузео не само у западној цивилизацији вјеру него и науку,која је довела до тога да се су се свa садашње теорије од Дарвинове до Хелицентричне орјентисане на томе,и још увијек иду као важеће.
У данашње вријеме, а то се слободно може раћи од прије пада Берлинског зида па до сада ,Ватикан се умијешао у банкарски свјетски систем вредности и шпекулација,ако само наведемо овдје нека дешавања која су била као до јуче главна тема свјетских медија.
Дакле сада већ покојни Папа Фраеа или Францискус кака су га на Западу звали је направио такав рез да је то и за једног Језуиту прешло све границе.
Али да се вратимо на финансије, које би по ДОГМИ требале бити задње ствари о чему једна вјера треба да води рачуна ,јер уска су врата кроз која се мора проћи до РАЈА,како се наравно то проповиједа !

У својој књизи „У име Ватикана“, ватикански преговарач Леополд Ледл препричава разговор са кардиналом Тисерантом о побољшању напетих финансија Ватикана.

„Кардинал је био сасвим јасан: наравно, мислио је првенствено на фалсификоване сертификате који би се могли купити за делић њихове номиналне вредности. Свакако бих могао да решим овај посао заједно са својим пријатељима у САД… И Тисерант и [кардинал надбискуп] Бенели су углавном желели да наруче фалсификоване благајничке записе, односно америчке државне обвезнице. Саветовао сам им да то не раде… Разговарали смо о томе неко време и коначно смо се сложили око куповине фалсификованих сертификата у горе поменутом износу од 950 милиона америчких долара ‘и више’… Такође смо се сложили да се еквивалентна вредност фалсификованих хартија од вредности мора исплатити у западнонемачким и швајцарским францима… Наравно, хартије од вредности требало је да буду искључиво имитације такозваних ‘плавих чипова’, односно само хартије од вредности које су поуздане и задржавају своју вредност и показују константно растући тренд на берзи. То су требали бити првенствено сертификати IBM-а, Coca-Cola-е, Chrysler-а, Boeing-а и слично сигурни сертификати.“ да се фалсификују… Иако је, према речима кардинала Тисеранта и кардинала Бенелија, гувернер Банке Италије био обавештен о планираном пучу, као и Бароне, директор Банке Рома, преглед првих фалсификованих узорака је одвијао рутински. Католички директори две банке, који су били блиско упознати са Ватиканом, званично нису знали ништа… То су били узорци сертификата Крајслер корпорације, ПАНАМ-а, Америчке телефонске и телеграфске компаније и Џенерал електрик компаније. Ове четири врсте сертификата, несумњиво све „плаве чипове“, требало је да се производе у великим количинама… Чињеница да је уговор између Ватикана и мафијашких стручњака и преговарача за фалсификовање за куповину фалсификованих сертификата склопљен на празник Светих Петра и Павла није без извесне ироније…
Чак и ако би Американци открили да су сертификати фалсификовани, никада то не би признали. Превише је било на коцки за њих… Ако би икада постало јавно да постоји тако велики број фалсификованих сертификата, то би озбиљно пољуљало поверење које је толико важно за америчку економију… Да би се спречила ова опасност, ниједан износ не би био превисок за Министарство финансија САД да га употреби за куповину фалсификованих сертификата. Незванично, наравно, и Ватикан и америчке пореске власти би инсистирале да се очигледно ван контроле представник Бога у Риму заљубио у бескрупулозне гангстере… „Да ли је оно што производимо наша улазница за рај или за пакао?“, један [од професионалаца за фалсификовање] је у шали питао. „Већ видим да ћемо сви бити примљени у Колегијум кардинала“, рекао је [други]…

Моје одбијање да прихватим италијанску лиру као средство плаћања није било засновано само на једноставној техничкој чињеници да се тако огромна сума не може пребацити преко граница без значајног ризика. Уместо тога, имао сам основану сумњу да су [кардинал] Тисерант, [кардинал] Бенели и [надбискуп] Марцинкус желели да искористе нашу помоћ како би се решили лира које су купили од италијанске мафије. То су били откупнине које је мафија прикупила за жртве отмице које су пуштене за велике суме новца. Према поверљивим информацијама које сам тада добио, Ватикан је крајем 1960-их примио таква средства у италијанској валути у износу од 750 милиона долара. Платио је мање од половине тог износа. Ватикан је већ остварио значајан профит стицањем ових средстава. Шта би могло бити логичније него да се овај профит поново удвостручи коришћењем ових средстава за плаћање [фалсификованих] обвезница, које су биле далеко испод номиналне вредности? Међу инсајдерима је увек била јавна тајна да је ватиканска банка, IOR, служила као операција за прање новца за мафијашке фондове.
[Током каснијег извршења пуча, упркос неколико неуспеха, укључујући откривање појединачних фалсификата у Швајцарској и Немачкој,] били су толико самоуверени да су се усудили да изврше превару право испред носа италијанске полиције. На крају крајева, у Банци ди Рома су радили пријатељи, да не кажемо саучесници, Ватикана. Па шта би могло бити природније него да се ова банка овог пута изабере за место злочина?

Укупно, фалсификоване обвезнице вредне око 5 милиона америчких долара из [тестног] кофера од 14,5 милиона појавиле су се ту и тамо. Остатак је до данас нестао. Не могу са апсолутном сигурношћу рећи да ли је велики посао на крају реализован или не, да ли је укупна сума фалсификованих хартија од вредности од 950 милиона америчких долара на крају испоручена Ватикану или не, јер сам био затворен од 11. августа [1972] па надаље и, као што је већ поменуто, више нисам могао директно да пратим догађаје. Ипак, верујем да је посао спроведен тихо. …одиграо се. Постоји неколико индикација за то. Прво, било је приметно да је несвето тројство [адвокат и велики банкар] Синдона, [надбискуп и шеф Ватиканске банке] Марцинкус и [шеф Банко Амброзијано, која је сарађивала са Ватиканском банком] Калви практично пливало у новцу… Управо у то време… у европским банкарским круговима кружила је гласина да Сицилијанац [Синдона] и његов способни ученик Марцинкус покушавају да депонују фалсификоване обвезнице номиналне вредности од 100 милиона долара у немачким банкама… Стручњаци нису сумњали у веродостојност ове приче. Наводно, обвезнице су депоноване у Ватиканској банци IOR након неуспелог покушаја куповине [италијанске железничке компаније] Бастођи… Иако ми је, након што сам изашао из затвора, увек са побожним жаром говорено да се од великог посла, нажалост, ништа није десило, никада нисам заиста веровао у ово уверавање.“

(Леополд Ледл, У име Ватикана – Извештај, Беч 1989, цитирано са стр. 137-201)

И поред свега или баш ради оваквих прелата и дужносника Цркве Западне Римокатоличке не треба бити на крају срца и вјернике Римокатолике за било шта кривит уколико нешто свјесно сами на чињењу нечега нечаснога не учествују ,таман као и ми Православни .У то име Христос Васкресе ! Ваистину Васкресе !