Пише Огњен Војводић
Амерички и руски геополитички експерти су изабрали историјски, стратешки и геополитички савршено мјесто за састанак предсједника Сједињених Америчких Држава, Доналда Трампа, и Руске Федерације, Владимира Путина. Изабрали су савршено мјесто мира Америке и Русије, и савршено мирно мјесто између Сједињених Америчких Држава и Руске Федерације, мјесто историјског, геополитичког, континенталног договора Америке и Русије – Аљаску. Истовремено, избор Аљаске за мјесто састанка лидера Америке и Русије данас изгледа као да је свијету откривено да су Америка и Русија сусједне државе. Наиме, као да су Америка и Русија поново пронашле Аљаску.
Састанак предсједника Трампа и предсједника Путина у америчкој савезној држави Аљаска одржаће се у америчкој ваздухопловној бази Елмендорф-Ричардсон код града Енкорџ, највећег града Аљаске. Због званичног разлога ванредног састанка двојице предсједника, састанком на Аљасци су заобиђени недобронамјерни посредници – стара Европа са својим старим политичким програмима и повјесним проблемима, са превазиђеним политичким амбицијама и међудржавним односима, као и ратови Блиског и Далеког Истока, Африке и Азије, исламски империјализам и католички колонијализам, а надајмо се и кабализам и комунизам…
Аљаска као полуострво Сјеверне Америке које је било фактор историјског договора Руске империје и Америке у коначном формирању границе Сједињених Америчких Држава упућује на геополитичку империјалну природу састанка предсједника Трампа и Путина. Заправо, познати разлог сусрета предсједника Америке и Русије, решавање рата у Украјини, на Аљасци као мјесту геополитичке стратешке и историјске сарадње двије империје, и мјесту спајања највећих континената планете Земље, представља повод, то јест један од разлога сусрета двије најмоћније империје на Земљи. Аљаска представља пут слободне границе и слободне сарадње између Русије и Америке у свим доменима државних односа, договора о наоружању и разоружању, економији и трговини. Аљаска је полуострво које повезује Америку са руским сибирским пространством а сусрет Трампа и Путина на Аљасци може бити почетак сарадње Америке и Русије у коришћењу природних ресурса Сибира и Аљаске и развоја супериорне технологије. Састанак предсједника двије светске силе на врху планете Земље гдје су се Русија и Америка први пут састале и сарађивале отвара геополитичке континенталне визије сарадње двије империје. Што је можда најважније, сусрет Трампа и Путина у америчкој држави са којом се Русија граничи представља могућност креирања руско-америчког Новог Свијета.
Авиони предсједника Руске федерације и САД, Владимира Путина и Доналда Трампа слетјели су на аeреодром ваздухопловне базе Елмендорф-Ричардсон како је планирано у петак 15. августа, око 11 часова према америчком односно око 21 час према средњеевропском времену. Амерички предсједник је као домаћин дочекао предсједника Руске Федерације срдачно и заједно су према протоколу прошли црвеним тепихом ди бине на којој су потдравили представнике медија. Затим су предсједник Трамп и председник Путин одржали заједнички самит за јавност. Путин је назвао разговоре „конструктивним“ и „корисним“ и захвалио се свом америчком колеги што га је позвао на Аљаску. Путин је назвао Аљаску симболичном локацијом с обзиром на заједничку руско-америчку историју Аљаске и на близину Русије и Америке. Навео је културне и историјске везе, укључујући сарадњу током Другог светског рата, и рекао да обије државе морају „окренути страницу“ након што су односи пали на најнижу тачку од Хладног рата. О Украјини, Путин је рекао да се са предсједником Трампом сложио о поступним поступцима за постизање мира, али је упозорио да свако решење мора да се бави безбједносним проблемима Русије, као и осигуравањем безбиједности Украјине.
Након самита, Владимир Путин се састао са америчким православним архиепископом Алексијем коме је пренио поздрав патријарха московског и све Русије, Кирила, и поклонио двије иконе, Светог Германа Аљаског, који је за православне хришћане заштитник Америке, и икону Успења Пресвете Богородице. Архиепископ Алексије је предсједнику Путину поклонио икону коју је добио када је устоличен за епископа, и напоменуо да поклања ту икону као знак захвалности старосједјелаца Аљаске за вриједан дар који је Русија дала Аљасци – православну хришћанску вјеру.
МЈЕСТО МИРА И ИСТОРИЈСКОГ ДОГОВОРА АМЕРИКЕ И РУСИЈЕ
18. марта Jулијанског календара (30/31. марта грегоријанског календара) 1867. године, представници Руске царевине и Сједињених Америчких Држава потписали су договор којим је полуострво Аљаска, географски дио Сјеверне Америке, које је било у саставу Руске царевине, продата Сједињеним Америчким Државама. Уговор је потписан 18. (30.) марта 1867. године у Вашингтону. Споразум је састављен на енглеском и француском језику („дипломатским“ језицима). Уговор је 3. (15.) маја 1867. године потписао цар Александар II Романов. Исте године 6. (18.) октобра Правитељствујушчи сенат је усвојио декрет о извршењу уговора, чији је руски текст под насловом „Највиша ратификована конвенција о уступању руских сјеверноамеричких колонија Сједињеним Америчким Државама“, објављен у Потпуном зборнику закона Руске империје (бр. 44518). Амерички Сенат је 21. априла (3. маја) ратификовао уговор. Тако је Аљаска 6. (18.) октобра 1867 године прешла у власништво Сједињених Америчких Држава. Вриједност продаје је била 7.200.000 долара у злату. Цијело полуострво Аљаска, Александровски и архипелаг Кодијак, острва Алеутског гребена и неколико острва у Беринговом мору прешли су у посјед САД. Укупна површина продатог земљишта износила је око милион 519 хиљада квадратних метара.
Сагласно члану II уговора, сва државна и јавна имовина је, заједно са територијом, пренесена у власништво Сједињених Држава, осим православних храмова, који су остали у власништву припадника Православне цркве који живе на Аљасци. Овлашћеном представнику Сједињених Држава предата су сва владина документа у вези са продатом територијом која су била чувана у њеним границама; Сједињене Државе су се обавезале „у било ком тренутку када се укаже потреба“ да издају овјерене копије ових докумената руској влади, званичницима и поданицима. Према процедури, уговор је прослијеђен Конгресу. Пошто је сједница Конгреса завршена управо тог дана, председник је сазвао хитну извршну сједницу Сената.
Питање продаје Аљаске Сједињеним Државама пред руском владом поставио је генерал-губернатор Источног Сибира, гроф Николај Муравјов-Амурски 1853. године, у контексту Кримског рата, указујући да је то, по његовом мишљењу, неизбјежно, а истовремено би ојачало позицију Русије на азијско-пацифичкој обали пред продором Британске империје.
Цијело полуострво Аљаска, Александровски и Кадјански архипелаг, острва Алеутског гребена и неколико острва у Беринговом мору прешли су у посјед САД. Укупна површина продатог земљишта износила је око милион и 519 хиљада квадратних метара. У исто вријеме када је продата Аљаска, једна троспратна зграда у центру Њујорка – Окружни суд Њујорка, коју је изградила „Твид банда“ – коштала је државну благајну Њујорка више него америчку владу цијела Аљаска.
АЉАСКА АМЕРИЧКИ САН
Када су Сједињене Америчке Државе купиле Аљаску од Руске царевине то је у Америци изазвало негодовања, која се није била опоравила од грађанског рата између Сјевера и Југа, а новац се „баца“ на „залеђену земљу“. „Шта ће Америци та „шкриња са ледом и 50.000 дивљих Ескима који за доручак пију рибље уље?“. Протестовала је штампа, против куповине су били и Сенат и Конгрес. Међутим, негодовања су престала када су на Аљасци пронађени велики рудни ресурси злата. Тридесет година после продаје Аљаске Америци, 1896. године откривена су велика налазишта злата на Клондајку, гдје су Руси подигли прво насеље 1783. године, што је био почетак раздобља „златне грознице“ у Америци. У 20. стољећу на простору Аљаске су откривена велика нафтна и гасна поља. Новине у америци су писале о груменима злата величине кокошијег јајета, којих има на цијелој Аљасци. Ријеке људи су ишле на најсјевернију територију Сјеверне Америке. У току једног стољећа на Аљасци је ископано скоро хиљаду тона племенитог метала чија је вриједност 90 пута већа од суме коју је Америка платила Руској царевину за територију Аљаске, не рачунајући друга налазишта, природне ресурсе, шуме и нафту. Аљаску су тада прозвали – „Сјеверни Елдорадо“. У 20. стољећу на простору Аљаске су откривена велика нафтна и гасна поља. Прва нафтна налазишта пронађена су почетком седамдесетих година прошлог вијека. Данас четвртину укупне нафте и гаса, произведених у САД, даје Аљаска. Природне резерве Аљаске и арктичког епиконтиненталног појаса процјењују се на најмање пола трилиона долара.
Аљаска није била званично америчка држава до 1959. године, наводно због „економске заосталости“. Прави разлог је, како су многи вјеровали, у томе што је Америка чекала да истекне период од 90 година, за који многи тврде да је био дио уговора из 1867. године, према којем Аљаска није продата, већ само „изнајмљена“. Предсједник Совјетског Савеза, Никита Хрушчов, је 1957. године потврдио право САД на Аљаску. Такође, Хрушчов је двије године раније прикључио полуострово Крим совјетској Републици Украјини у саставу СССР-а у програму одвајања Русије од Црног мора и креирања совјетксе републике Украјине, као државног антируског пројекта, на руском етничком историјском простору. Наиме, Крим је 19. фебруара 1954. одлуком Президијума Врховног совјета СССР предат Украјинској ССР. Двије године касније Аљаска је постала 49. држава САД, пошто је председник Двајт Ајзенхауер потписао право на власништво и извршење промјене броја звjездица на америчкој застави.
Дан Аљаске се обиљежава као годишњица предаје Аљаске Сједињеним Државама, која се догодила 18. октобра 1867. године, по грегоријанском календару (6. октобра јулијанског календара). Следећег дана, Аљаска је прешла са јулијанског на грегоријански календар, а локална временска зона је промијењена, са 14:58:40 испред Гринича у 9:01:20 иза Гринича.
Аљаска представља симболичко историјско име повјесно-политичког процеса успостављања нових геополитичких глобалних односа свјетских империја – Русије и Америке. Аљаска као назначење пропадања православне словенске и највеће царевине свијета, Руског царства, а развојa и успона империјалне историјске иницијативе нове глобалне империје – Сједињених Америчких Држава. Аљаска, алегоријско име стратегије и почетка „Америчког сна“. Аљаска, име повјесно-политичког процеса који је почео Кримским ратом (1853-1856), својеврсним свјетским ратом, када су Турска, Француска, Британија и ине европске колонијалне империје напале Руску царевину, који се окончао војном опсадом руског полуострва Крим, а завршио се продајом другог стратешког полуострва Руске царевине, Аљаске, јединственим међуимперијалним купопродајним уговором са Сједињеним Америчким Државама.
Марта мјесеца 2014. године, Крим је враћен у оквире Русије демократским путем – референдумом (руски народ чини 90 одсто становника Крима), јер оштећена држава има историјско и државничко право да врати у своје власништво оно што јој је силом одузето у времену режима комунистичке диктатуре Совјетског Савеза. Повратак Крима матичној држави могао би бити симбол почетка повратка геополитичке равнотеже војне моћи и мира у свијету, помирења Америке и Русије, а Аљаска -примјер успјешне међудржавне трговине територијом и позитивних сусједских односа између двије империје, од којих једна империја није више видјела смисао у проширењу свог простора на Земљи.
Данас, у оствареном односу сарадње Америке и Русије сусретом америчког и руског предсједника на Аљасци у току оружаног и хладног рата Русије са европским државама и бившим републикама Совјетског Савеза, можемо сагледати стратешку сврху одлуке Руске царевине да полуострво Аљаску прода Сједињеним Америчким Државама. Наиме, одлуку Руске царевине о продаји полуострва Аљаска, којом је довршено формирање Сједињених Америчких Држава, можемо схватити као империјалну солидарност суверенизма древне царевине са империјом која се формирала и изграђивала независност у односу на европске колонијалне државе које су у коалицији са исламском империјом десет година раније напале Руску царевину на простору данашњег Крима. Исти однос европске државе имају данас према Руској Федерацији као у Кримском рату према Руској царевини, као у Првом свјетском рату против Руске царевине и потом у Другом свјетском рату према Совјетском Савезу. Такође, Аљаска као мјесто заједничке империјалне историје Америке и Русије представља назначење стратешке сарадње двије империје у изграђивању новог начина уређивања свјетског поретка и међународних односа – договором империја, у односу на политику мултилатерализма десуверенизованих држава у служби монополарног поретка евроатлантске алијансе.
Међутим, поред тога што својом руско-америчком историјом и пријатељским актуелним састанком двојице предсједника представља прави примјер за почетак једног новог политичког пријатељства Америке и Русије, Аљаска, изнад свега, својим географским положајем упућује на могућност почетка креирања пројекта и развоја новог свијета – свијета на потполарним просторима планете као предјелима «далеким» од премиса и правила технологија и традиција савременог свијета, на простору великих енергетских ресурса, простору природно чистом и слободном за постављање и изграђивање пројекта цивилизације нове супериорне технологије и нових извора енергије, за развој свијета који ће кореспондирати са планетарним космичким координатама и колонизацијом космичких простора, свијета са Божијим благословом православног предања и америчком агендом активизма у проналажењу и коришћењу нових простора Планете и омогућавању људима Теслиних талената рада на проналажењу нових извора земаљске и свемирске енергије.
извор: https://ognjenvojvodic.wordpress.com/
