Пише :Дејан Бешовић

 Самир Тандир , из Исламске заједнице у Србији( једна од фракција Исламске заједнице и предсједник Српско-Бошњачко-Српског савеза )   каже„да када су у питању вехабије у Санџаку, можемо говорити само о неодговорним појединцима који су злостављани“ Али када је у питању народ, бошњачки корпус и муслимани у Србији, нема ни говора о постојању било какве организоване вехабијске групе,тврди Тандир и одбацује наводе о благонаклоном ставу према вехабијама.“Подсјетио бих вас на случај из 2006.године, када је полицијском акцијом утврђено да група позната јавности као вехабијска група из Санџака планира атентат на муфтију Муамера ефендију Зукорлића. Имали смо тада помпезне наслове у новинама,али није постигнут велики напредак у откривању позадине, односно ко стоји иза тих људи,ко их финансира.Муслимани, Исламска заједница, желе да открију истину. Ако желимо суштински да откријемо у чему је проблем, морамо да видимо ко су сиве еминенције цијелог покрета “,тврди Самир Тандир.У последње три или четири године вехабије су све рјеђе виђане у јавности, посебно након хапшења групе на планини Нинаји код Новог Пазара, чији су чланови осуђени за планирање терористичких напада. Аида Ћоровић се смећа да је њихово присуство први пут примијећено почетком 2000-их:„И одједном смо почели да виђамо летке у џамијама са порукама да не треба да имамо контакт са хришћанима. Онда смо видели да је један број људи, нама познатих, почео да носи дуге браде, кратке панталоне. Нису били превише упадљиви док нису порасли као група и почели да се понашају агресивно, а онда је дошло до сукоба са класичним верницима“.

…Вехабизам не угрожава државу, али је проблем за исламску заједницу,тврди Тандир.Вахабизам је конзервативни покрет у исламу основан у Саудијској Арабији у 18. вијеку од стране арапског филозофа Мухамеда бин Абдул Вахаб.Рођен у вријеме када је Османско царство почело да стагнира,Вахаб је вјеровао да ислам треба духовно очистити од османске декаденције и вратити се својим изворним догмама.Преузео је модел завјереничког вјерског поретка од суфија,али је одбацио иницијацијске обреде и музику у било ком облику.Такође је осудио украшавање џамија и пороке попут пушења дувана.Одбацио је поштовање исламских светаца и мјеста и предмета повезаних са њима.Вахаб је тврдио да су се убрзо након смрти пророка Мухамеда муслимани вратили невјерству какво је било прије појаве ислама.Вјеровао је да људско друштво треба да буде уређено према божанском,а не људском закону.Вахабизам се у суштини заснива на редукционистичким и оригиналним идејама о исламу и тумачи вјеру другачије од других исламских покрета као што су сунизам,суфизам и шиизам.Вехабизам тежи да задржи муслимане на изворном тумачењу ислама без даљег научног, теоријског и сличног посредовања у тумачењу.Вехабизам је историјски настао кроз подјелу у Саудијској Арабији између политичког и вјерског живота муслимана,при чему вјерски живот контролишу вехабијски проповједници.Слобода вјероисповести не постоји.Ислам је званична религија и сви грађани морају бити муслимани.То је тумачење ислама које квалификује муслимане који другачије мисле као невјернике,посебно шиите.Они себе никада неће назвати вехабијама и сматрати ово име погрдним.Од свог настанка до данас, вехабизам је постао толико екстреман да су многи исламски покрети попут сунизма, суфизма и шиизма почели да се плаше овог покрета.

Након оснивања Саудијске Арабије 1932. године,вехабијско учење ислама постало је државна идеологија у овој земљи.

У модерно доба, вехабизам је најраспрострањенији у немодернизованијим дјеловима Азије и многи га криве за подстицање и пружање идеолошке основе данашњим терористичким групама.Према подацима Министарства унутрашњих послова,у последње вријеме у Србији су активне неке мање вехабијске групе,попут једне под називом „Ебу Мухамадовци“,док се број вехабија из Београда, Новог Сада, Суботице и Подриња повећава.Аутор овог фељтона у мају 2025 .године констатује у тексту Срби на Балкану -Босна и Херцеговина, Вехабије (6) српска24/083 Васељенска /САНУ наука и култура : „Иво Андрић, велики познавалац историјских токова на нашим просторима и дубокоумни тумац балканске судбине, народа и људи, у некој прилици, када је требало да се представи, лаконски је рекао: „Рођен сам као Хрват, одрастао као Србин, а моја судбина је ислам“.Иако изречене у личном контексту, ове ријечи југословенског нобеловца имају и неко опште значење и подстичу на више рукаваца размишљања. У Андрићевој реченици која носи више димензионална значења, обухваћена су три свијета на нашем простору у неколико цивилизацијских кругова, али и свеколика слојевитост, сложеност и замршеност егзистенције, историјског трајања и претрајавања, што је увелико детерминисало културно, религијско, национално, и духовно биће народа и појединаца.Црна Гора у том смислу, између Истока и Запада, није никакав изузетак. У истом просторно-историјском оквиру налазе се и Муслимани – у Црној Гори. Андрићева изречена мисао може се донекле пресложити, поједноставити или преобликовати, а њен општи оквир мање – више остаје исти. У њеном духу могли бисмо, рецимо, казати: црногорски Муслимани су настали у Османском царству, обликовали се као Бошњаци, а њихова судбина је Црна Гора. Или: рођени као Црногорци или Срби, примањем ислама сврстали су у „Турке“ а њихова судбина је „бошњаштво“. Међутим, Муслимани у Црној Гори сачували су и неку своју посебност, незанемарљиву специфичност коју чине њихово поријекло, ислам и историја. Они су иу Црној Гори један од три свијета, ентитета на којима се држе њено државно, историјско, религијско, национално и културно саздање, њено савремено биће.Коријени ислама у Црној Гори нијесу ни толико дубоки ни јаки колико су то, рецимо, у Босни и Херцеговини. Међутим, питање јужнословенских муслимана па и Муслимана у Црној Гори мора се посматрати у ширем контексту – и по историјској хоризонтали, у прошлости и садашњости.За разумијевање и научно сагледавање овога важног питања балканске историје потребан је сложенији,свестранији,мултидисциплинарни приступ.Историјска наука је утврдила да је, након доминације античког, грчког и римског свијета,Међутим, продор ислама на Медитеран, у колијевку европске цивилизације, кроз капије хришћанског свијета, у срце православља, био је судбоносан за балканске Словене и њихове државе на које се сручио као елементарна непогода, најављујући долазак једног новог поретка ствари, трећег свијета између два хришћанска и ту се сасвим настоји одржати, гдје  је и остао. Та борба је трајала неколико вјекова , и њене су посљедице биле далекосежне, све до данашњих дана.Продор ислама на простору Средоземља, Балкана посебно, чија је ударна снага било моћно Отоманско царство, увелико је одређивао историјске токове и правце на којима су прерађивали наши древни преци.Ислам као ново монотеистичко учење, чија суштина је безусловно покоравање божјој вољи, ширила је моћна Отоманска империја. Пред том незаустављивом стихијом пале су једна за другом за релативно кратко вријеме све балканске државе из византијске сфере и Босна, која је била „између“, при крају ближа римској, док су се карантанска кнежевина и хрватска држава већ раније потпале под њемачку, франачку и мађарску власт.

Не могу Муслимани Црној Гори оспоравати њену државност зато што је то њихова матична држава. Црногорски муслимани не би требало да су мањински него конститутивни народ у Црној Гори“.. У једном од интервјуа 2006. године муфтија Зукорлић је о повезаности вахабија са

тероризмом изнио:“иако се вехабизам у историји Ислама схвата као радикалан покрет, он нема подлогу за тероризам. Муфтија Муамер Зукорлић званично се ограђивао и

дистанцирао од дјеловања локалних вахабија,али са друге стране он је, према њима био

веома толерантан. На питање да ли контактира са неким од њих, муфтија Зукорлић одговара:“могуће је да се деси неки неформалан разговор, кроз неке личне релације,

ригидност идеологије њиховог покрета“ констатовао је Муфтија Зукорлић ,не скривајући да готово сви словенски муслимани мисле исто.То доказује и потоњи случај од прије неки дан из Пријепоља када су локалне Власти у дослуху Исламском заједницом испразниле државну школу и претвориле је у вјерско- исламску .Свакако вриједан је помена и смјена Самита Тандира са мјеста директора Агенције за сертификацију халал квалитета.Нови директор је Енвер Гицић, који је претходно био именован за шефа Службе за образовање у Мешихату.У саопштењу се наводи да је главни муфтија Мевлуд Дудић поступио у складу са ранијом одлуком о смени свих функционера и запослених који су учествовали на изборима за Бошњачко национално веће (БНВ), без претходне сагласности Џамије Исламске заједнице у Србији.Први на мети су били бивши високи функционери Странке правде и помирења (СПП), која је блиска Исламској заједници у Србији, бивши потпредседник и посланик Сами Тандир и носилац листе БНВ Адмир Муратовић.Деклараривно Партија БОСС( Бошњачко -Српска савез ) се залаже за очување Косова и Метохије у саставу Србије ,дајући безрезервну подршку Предсједнику Вучићу и Влади Србије и тој борби . Већ споменути др Џевад Галијашевић експерт за исламски радикализам то назива „обичном. санџачком фарсом “ .

                               ( крај )