НИЈЕСАМ ЗНАО ДА САМ „ФАШИСТА“
(поводом хајке на Србе)
Да није наших „умнијех глава“
да нам укажу на страшне грешке,
ко зна куд би нас одвела слава
у ове дане мучне и тешке.
Ја бијах „слуђен“ помињућ’ јаме
и забоље ме срце, заиста,
ал’ зачух језив повик из таме:
-Ћути Србине, ти си фашиста!
Следи ме повик и лавеж паса,
ђавоља хајка једе ме жива,
фашистом мене назива раса
из чијих уста чујем: -Е вива!
Затражих ријеч дижућ’ три прста,
док гледам страшне, крваве очи.
Препуна мржње, та нова врста,
звијер је једна, спремна да скочи.
Знам да бих био вољен и добар,
да не помињем невине жртве.
Њима и даље, узор је гробар:
-Кога је брига, ко шиша мртве?
Огуглах на све псовке што стижу,
осмјехом дигох већу нервозу
безумној руљи, што данас дижу
споменик српском убици, Брозу.
Док славни Његош чами у тмуши
и чека наше ново прегнуће
да му испунимо завјет души;
и даље траје црно беспуће!
Жарко Бојић
извор: фејсбук
