– ЈА САМ ЧЕТНИК ПОНОСИМ СЕ ТИМЕ –
( Одовор на “ Четничка Багра “ )
Кроз епске ћу запјевати риме
Ја сам четник поносим се тиме
Волим косу , волим дугу браду
Волим црни барјак и кокарду
Волим равна поља и шљивике
Укрштене волим реденике
Волим Божић кад горе бадњаци
Волим поздрав “ Помоз Бог јунаци „
Волим пуцањ четничкога топа
И Динару и Ђујића попа
Волим фрулу и гусларску струну
Волим краља и његову круну
Мајевицу, Кордун и Барању
Укрштене кости и лобању
И сланину што цврчи на жару
И на глави од крзна шубару
Волим Васкрс и Свету Тројицу
Перишића волим Радојицу
Волим сабљу што виси са бока
Волим Павла , Дражу и Дерока
Волим густе шуме и омаре
Волим писку орла са Динаре
И под вјетром кад полегне трава
И витеза Дерикоњу Сава
Волим Чегар, Мишар и Тополу
Волим змаја Калабић Николу
Славски колач и васкршња јаја
Волим Острог и Станишић Баја
И великог српскога хероја
Из Косића Јововић Благоја
И ракију с ђедова тавана
И с Превиша Ружића Ивана
Крст што виси с кулуђерског ланца
И Бојовић Николу Шаранца
Волим кишу кад пада у мају
Волим Шипчић Влада и Кавају
Волим свеце из небеских ложа
Волим Српка и Бјелицу Божа
Од којих се трон ђавољи треса
И јунака Шијаковић Веса
Осветника љутих српских рана
Волим змаја Мандића Миљана
Бећковића што је диг’о Ровца
И витеза Јована Јеловца
Волим птичад из орловског легла
Александра Мишића и Фрегла
И ратнике старинскога кова
Јаничића Ивана с Грахова
Што се врагу не помјери метра
И војводу Баћовића Петра
Волим вјетар када траву мрси
И машинку на јуначке прси
Волим хате и бијела стада
Поповића волим Милорада
Волим први дах зимскога мраза
Волим Јањић Васа и Џогаза
И остале јунаке и злице
Максимовић Митра с Мајевице
Што на браник српских стаде међа
И војводу Видаковић Неђа
У смрт страшну храбро што полеће
И Алексић Славка из Билеће
Волим Дрину , Цетину и Тару
Лалић Лека и Саву Батару
Волим Пиву , Зету и Морачу
Волим Озрен и горду Мањачу
Вуци горски ђе реже и вију
Волим славну гору Романију
Волим зору на Јадранском мору
И изнад свег волим Равну Гору
Ђе је соко раширио крила
И великог Дожића Гаврила
Николаја светога из Жиче
Што се није одрекао Чиче
Рад престижа и ђавољег новца
И светога владику Липовца
И у срцу носим драге воље
Мост Зидани и Лијевча поље
Ђе су моји изгинули преци
На Врбасу крвавој ријеци
К’о јунаци без страха и мана
У бригади Ружића Ивана
Једне тешке и крваве зиме
ЈА САМ ЧЕТНИК ПОНОСИМ СЕ ТИМЕ.
Славко Перошевић
