РАЈ ЗА ПРАЊЕ СУМЊИВОГ НОВЦА
Међу балканским земљама за Турску, по свему судећи, посебан значај има Црна Гора. Бројни чиниоци утичу на то да Црна Гора у плановима званичне Анкаре стекне улогу својеврсног плацдарма за реализацију неоосманске доктрине „стратегијске дубине“ у балканском средишту. У најкраћем то су:
- Повољан саобраћајно-географски положај приобалне јадранске, тј. медитеранске државе, која се граничи са једном чланицом ЕУ, али и са већином балканских земља (са изузетком Северне Македоније и Бугарске) у којима муслимани чине већинско становништво или чине значајну мањину;
- Значајан удео муслиманског становништва у самој Црној Гори (19,99% или 124.668 према попису из 2023. године); притом је муслиманско становништво у Црној Гори углавном компактно насељено на југоистоку, истоку и северу земље — пре свега уз границу са Албанијом, која као „сеизмограф балканских кретања“ има приоритет у балканском региону за Турску, према творцу доктрине „стратегијске дубине“ Ахмету Давутоглу (пре свега због смањивања и одбацивања утицаја Грчке и Италије, Д. Танасковић, Неоосманизам: доктрина и спољнополитичка пракса, Београд, 2010);
- Заједничко чланство Црне Горе и Турске у НАТО пакту;
- Заједничко опредељење за чланство у Европској унији;
- Повољан инвестициони амбијент (најнижа стопа пореза на добит у региону од 9% и минималне административне препреке за страна улагања);
- Одсуство институционалног механизма који обезбеђује скрининг и транспарентност страних инвестиција, као и с тим повезан међународни имиџ Црне Горе као „раја“ за улагање сумњивог капитала и „прање новца“.
НЕСУМЊИВИ ПРАГМАТИЗАМ СПОЉНЕ ПОЛИТИКЕ ТУРСКЕ
За разумевање свеобухватног деловања Турске у Црној Гори током последњих 5-6 година, значајан је следећи увид оријенталисте Дарка Танасковића: „У спровођењу спољне политике засноване на начелима доктрине ‚стратегијске дубине’ које је крајем прве деценије 21. века ушло у интензивну фазу, Турска настоји да искористи све компаративне предности свог геостратегијског положаја, економске моћи, војне снаге и поливалентног цивилизацијског идентитета“. Такође, мора се имати у виду и то, да неоосманистичку спољну политику савремене Турске одликује, речју Танасковића, „несумњиви прагматизам“.
Следствено томе, Турска у Црној Гори делује на више различитих али међусобно повезаних фронтова, користећи притом све своје компаративне предности, као и компаративне предности Црне Горе, али валоризоване у кључу регионалног балканског аспекта неоосманизма.
Почеци блиске спољнополитичке сарадње Турске и Црне Горе потичу из времена проглашења независности Црне Горе 2006. године. Наиме, Турска је била седма држава која је признала независност Црне Горе, и то 12. јуна. Да Турска и Црна Гора одржавају врло блиске спољнополитичке односе види се и по томе што је Црна Гора једина држава која је са Турском потписала споразум о дипломатско-конзуларној помоћи. Према том споразуму, турска дипломатско-конзуларна представништва у 25 држава пружају помоћ црногорским држављанима, будући да Црна Гора у тим земљама нема своја дипломатско-конзуларна представништва. Овај Споразум је потписан након пада режима Ђукановића, у августу 2021. године.
КОРОНА – ВИРУС ДИПЛОМАТИЈА
Занимљиво је да је прва посета председника Ердогана Црној Гори уследила након покрета „литије“ (верских литија) и победе опозиције на парламентарним изборима у августу 2020. године. Иако је посетио Црну Гору на позив тадашњег шефа државе Мила Ђукановића, Реџеп Тајип Ердоган се 28. августа 2021. године састао не само са председником Црне Горе, већ и са новим премијером Здравком Кривокапићем и председником Скупштине, Алексом Бечићем. Био је такође уприличен и одвојени састанак председника Турске са посланицима Бошњачке странке у црногорском парламенту, на челу са лидером те партије Ервином Ибрахимовићем.
Интензивирање међудржавне сарадње између Црне Горе и Турске поклопило се са периодом пандемије ковида-19. Турска је искористила пандемију како би даље проширила свој утицај у бројним земљама путем такозване дипломатије коронавируса, што је пре свега подразумевало пружање значајне хуманитарне помоћи појединим државама. Сходно томе, у том периоду Турска је донирала чак 100.000 кинеских Синовак вакцина Црној Гори.
ТУРСКА- НАЈВЕЋИ ДОНАТОР ВОЈСКЕ ЦРНЕ ГОРЕ
Да су нове власти у Црној Гори успеле да успоставе врло блиске спољнополитичке односе са званичном Анкаром и да је у међувремену дошло до интензивирања црногорско-турске сарадње у различитим областима, потврдио је и председник Црне Горе Јаков Милатовић, приликом посете Ердогану 2. децембра 2024. године.
„Данас је Турска важан НАТО савезник и партнер Црне Горе“, рекао је том приликом Милатовић, додајући како је Турска један од „најважнијих економских и стратешких партнера Црне Горе, са великим потенцијалом развоја“.
Током посете Турској, Милатовић је изразио наду да ће 2025. године бити потписан споразум о партнерству између две државе, заједно са успостављањем заједничког савета за координацију међусобне сарадње.
Војна сарадња између Црне Горе и Турске заснива се на Оквирном споразуму о сарадњи у војним областима обуке, технологије и науке из 2014. године, Споразуму о сарадњи у области одбрамбене индустрије из 2017. године, и нарочито на Споразуму о војно-финансијској сарадњи две државе из 2019. године. Према овом последњем Споразуму, Турска се обавезала да у периоду од 2020. до 2024. године поступно додели Црној Гори 15 милиона евра за модернизацију Оружаних снага, „у складу са НАТО стандардима“. То се пре свега односи на набавку наоружања и опреме коју производи турска одбрамбена индустрија. Уз Споразум из 2019. године, потписан је и Додатни протокол о финансијској помоћи Турске у износу од 500.000 евра за модернизацију обуке припадника Оружаних снага Црне Горе, што је пре свега подразумевало школовање црногорских кадета у Турској. Тако је Турска постала појединачно највећи донатор Војске Црне Горе. За поређење, буџет Министарства одбране Црне Горе за 2020. годину износио је приближно 50 милиона евра.
СЛУЧАЈ БИНАЛИ ЧАМГОЗА
Тренд све интензивније и ближе сарадње званичне Подгорице и званичне Анкаре могао се уочити последњих неколико година и у познатом случају Бинали Чамгоза. Реч је турском држављанину, иначе шиитском муслиману и припаднику курдске националне заједнице, који је 2022. године отворио фирму у Будви, а чије је изручење Турска тражила од Црне Горе преко Интерпола већ од првог његовог хапшења исте 2022. године. Против њега је у Турској био покренут кривични поступак за нека од најтежих кривичних дела, као што су организовање међународне криминалне групе и покушај убиства градоначелника једне измирске општине из редова Ердоганове партије. Његово име се у Црној Гори повезивало са припадницима „шкаљарског“ клана. Иначе, син Бинали Чамгоза умро је у Турској у затвору, по неким изворима услед повреда нанетих од стране затворских чувара. Министри правде Ковач и Миловић одбијали су Чамгозово изручење Турској због његовог здравственог стања (дугогодишњи параплегичар) и непостојања гаранција за правично суђење у Турској. Међутим, након последње реконструкције Спајићеве Владе, Бинали Чангоз је 29. августа 2024. године био изручен Турској.
ПОРАСТ ДИРЕКТНИХ ИНВЕСТИЦИЈА
Од 2010. године Црна Гора има Споразум о слободној трговини са Турском, који је 2019. године ревидиран додатним Протоколом. Интензитет економске сарадње између две државе, посебно након 2020. године, убедљиво показује чињеница да је Турска у 2024. години — са 99,6 милиона евра — постала трећа земља по вредности директних страних инвестиција у Црној Гори, одмах након Србије (118,2 милиона евра) и Русије (100,2 милиона евра). Нагли раст турских улагања у црногорску привреду илуструје и податак да су 2019. године директне инвестиције из Турске износиле свега 34,46 милиона евра.
Према подацима из јула 2024. године, у Црној Гори је пословало укупно 9.500 компанија (у поређењу са 6.000 годину раније), које су основала турска предузећа и предузетници, што чини четвртину од укупног броја страних компанија у земљи. Већина њих је регистрована у Будви и Подгорици, али их има и у Котору, Никшићу и Бару. Турске компаније су пре свега присутне у секторима грађевинарства, туризма и рударства. Највеће турске компаније које послују у Црној Гори су: Turkish Airlines, Ziraat Bank, Net Montenegro, Zeren Group и Zeta Mine. Амбасадор Турске у Црној Гори је прошле године најавио изградњу индустријске зоне – технопарка као једну од највећих турских инвестиција у земљи.
Према речима премијера Спајића, „постоји огроман потенцијал за даљу економску сарадњу са Турском, посебно у областима туризма, енергетике, здравства, образовања, саобраћаја и пољопривреде“.
ВИШЕ КОМПАНИЈА-ВИШЕ ДРЖАВЉАНА
Пораст броја турских компанија директно је повезан са порастом броја турских држављана са сталним боравиштем у Црној Гори, што се уклапа у општи тренд раста броја странаца у овој балканској земљи. Према попису становништва из 2023. године, у Црној Гори живи 46.878 лица са страним држављанством, укључујући 1.816 турских држављана, који углавном живе у Подгорици и Будви.
Приметан је и пораст удела турских туриста у укупном броју ноћења страних посетилаца у Црној Гори. У 2019. години турски туристи чинили су само 0,9% од укупног броја страних туристичких ноћења, док је 2024. године њихов удео порастао на 5,2%. Према овом показатељу, турски туристи су заузели четврто место међу свим страним туристима у Црној Гори, одмах иза туриста из Србије (25,4%), Русије (24,9%) и Босне и Херцеговине (9,7%).
Са циљем окупљања турских компанија које послују у Црној Гори, 2023. године отворена је Турска привредна комора (TurCham). Значај овог догађаја — као и места Турске у економском пејзажу Црне Горе — потврђује и чињеница да су свечаном отварању канцеларије Турске привредне коморе у Подгорици присуствовали тадашњи премијер Абазовић и министар иностраних послова Турске Фидан.
ПОПУЛАРИЗАЦИЈА ТУРСКОГ ЈЕЗИКА
Посебну улогу у међудржавној сарадњи између Црне Горе и Турске има Турска агенција за сарадњу и координацију (TIKA), која је од отварања своје канцеларије у Подгорици 2007. године реализовала око 500 развојних пројеката у вредности већој од 20 милиона евра, широм бројних црногорских општина — посебно на северу — и то пре свега у областима саобраћајне и административне инфраструктуре, пољопривреде, здравства, образовања и културе.
У оквиру своје неоосманистичке спољне политике, Турска користи „образовање и културу као инструменте утицаја“ на Балкану, узимајући у обзир заједничко културно наслеђе. Према речима руске оријенталисткиње Ирине Свистунове, TIKA има водећу улогу међу бројним турским државним структурама задуженим за „промоцију турске културе на Балкану и јачање веза са етно-конфесионалним мањинама“.
Популаризација турског језика и културе на Балкану, према Свистуновој, остварује се и путем мреже Института Јунус Емре, који је још 2014. године отворио канцеларију у Подгорици. Према подацима које је турски амбасадор у Црној Гори изнео у октобру прошле године, више од 450 црногорских држављана завршило је универзитетске студије у Турској уз помоћ стипендија турске државе. Поред тога, од 2024. године, турски језик може се изабрати као изборни предмет у свим школама на територији Црне Горе.
БОШЊАЧКИ И ИСЛАМСКИ ФАКТОР
Бројне чињенице указују на то да је посебна улога у црногорско-турској међудржавној сарадњи додељена члановима Бошњачке странке. Њени представници у Влади Дритана Абазовића, као и у Влади Милојка Спајића — након њене реконструкције и уласка Бошњачке странке у Владу у јулу 2024. године — користили су сваку прилику да истакну блиске везе између Бошњачке странке и Партије правде и развоја Реџепа Тајипа Ердогана (AKP), као и снажне односе између две државе.
На пример, 7. маја 2023. године, на предизборном митингу Партије правде и развоја (AKP) Реџепа Тајипа Ердогана на аеродрому Ататурк у Истанбулу, присуствовали су високи функционери Бошњачке странке који су истовремено обављали високе државне функције у Црној Гори: тадашњи министар рада и социјалног старања Адмир Адровић и државни секретар у Министарству одбране Асмир Пепић. Са њима је био и Енес Хусовић, син оснивача Бошњачке странке Рафета Хусовића, који је преминуо 2021. године и ког је Ердоган у поруци саучешћа описао као „брата“ и „лидера бошњачке заједнице у Црној Гори“. Хусовићев наследник на челу Бошњачке странке, а у том тренутку потпредседник Владе Црне Горе и министар капиталних инвестиција, Ервин Ибрахимовић, учествовао је 12. маја 2023. године — два дана пре турских избора — на великој манифестацији којом је председавао Реџеп Тајип Ердоган: отварању нове џамије у Истанбулу, назване по чувеном команданту османске морнарице, капудан-паши (адмиралу) Хајрудину Барбароси. Том приликом Ибрахимовић је за турске медије изјавио да „Бошњаци из Црне Горе подржавају Ердогана“.
ЧЕСТИТКА ЕРДОГАНУ
У оквиру своје посете Турској, Ибрахимовић је такође учествовао на састанку који је организовао председник турског парламента са званичним представницима различитих балканских народа који се сматрају блиским Турској. Поред тога, Ибрахимовић је био гост на свечаној вечери коју су организовала бошњачка удружења у Турској.
У својој честитки Ердогану поводом изборне победе 28. маја 2023. године, Ибрахимовић је, између осталог, истакао: „Бошњаци у Црној Гори, сви грађани Црне Горе и држава Црна Гора одувек су имали — и имаће — поузданог и искреног савезника у Турској, али то савезништво, са Вама као председником, добија додатну стабилност и интензитет“.
Блискост између Бошњачке странке и Ердоганове Партије правде и развоја додатно потврђује и честитка турског министра иностраних послова Хакана Фидана — једног од најближих сарадника Реџепа Тајипа Ердогана — упућена Бошњачкој странци поводом изборног резултата оствареног на изборима у јуну 2023. године, као и Фиданова подршка и честитка Ибрахимовићу након његове одлуке да уђе у Спајићеву Владу.
ДВА ФАКТОРА ПО ИБРАХИМОВИЋУ
Занимљиво је да је отцепљено крило Бошњачке странке — које се противило уласку странке у Спајићеву Владу (која је означена као „Влада Андрије Мандића“ и описана као „спој популизма и национализма“, овде) — и које је потом у августу прошле године формирало Бошњачки демократски покрет, прве контакте у Турској успоставило са појединим представницима црногорске дијаспоре и локалним званичницима из редова „кемалистичке“ Републиканске народне партије (CHP), који су пореклом из Црне Горе.
Јасан показатељ да ће функционери Бошњачке странке увек користити своју позицију у Влади Црне Горе — без обзира на њен страначки састав — за промоцију и интензивирање сарадње између Црне Горе и Турске, дао је председник Бошњачке странке Ервин Ибрахимовић у августу 2023. године. Наиме, прва држава коју је изабрао за своју посету након преузимања функције потпредседника у Спајићевој Влади и новог министра иностраних послова Црне Горе, била је управо Турска. Током разговора са својим домаћином, министром иностраних послова Турске Фиданом, Ибрахимовић је посебно истакао два фактора која чине да су тренутни односи између Црне Горе и Турске изузетно блиски: Турска је „НАТО савезница“ Црне Горе и „у Турској данас живи много људи пореклом из Црне Горе који су лојални Турској, али имају снажну емотивну повезаност са Црном Гором“. Занимљиво је да је управо ова два фактора као кључне елементе унапређења међудржавних односа између Црне Горе и Турске навео и председник Црне Горе Јаков Милатовић током своје посете Ердогану 2. децембра 2024. године.
РОЂАЧКЕ ВЕЗЕ
Руска оријенталисткиња Ирина Свистунова указује на то да на односе Турске са балканским државама утичу не само турска национална заједница и муслиманске верске заједнице унутар појединих балканских земаља, већ и заједнице балканских миграната који живе у самој Турској. Неки турски демографи процењују да чак 20% становништва Турске има ближе или даље породичне везе са Балканом. Балкански досељеници чине велике и утицајне заједнице у Истанбулу, Бурси, Измиру и Измиту.
Дијаспора црногорских муслимана у Турској процењује се на око 100.000 људи, док неке процене наводе и бројку од 250.000. Углавном је чине досељеници са севера Црне Горе, али и из подручја данашњих општина Подгорица, Никшић, Бар и Улцињ. Ови појединци су се у Турску досељавали углавном после Првог балканског рата, Првог светског рата, Другог светског рата и почетком 90-их година. Исељеници из Црне Горе основали су 2013. године „Удружење за социјалну солидарност и културу југословенско-црногорских исељеника“, које је у међувремену преименовано у „Удружење Монтенегро-Карадаг“. Поред овог удружења, према подацима Управе за дијаспору Црне Горе, црногорска дијаспора у Турској је организована и кроз више других удружења: „Босна, Санџак“ у Истанбулу, удружење истог имена у Измиру, „Удружење исељеника из Црне Горе“ у Адани, удружење „Модерне Санџаклије“ у Истанбулу, као и неколико других.
БАЛКАН- ДОМ ТУРАКА
У складу са мултидимензионалном природом неоосманизма — као спољнополитичке доктрине Ердоганове Турске — који, речју Д. Танасковића, представља „идеолошки амалгам исламизма, туркизма и османског империјализма“, важно је разграничити бошњачки идентитет као етнички фактор од ислама као религијског фактора међу елементима који утичу на развој свеукупних односа између Црне Горе и Турске. Ово је посебно значајно имајући у виду да је у Црној Гори исламска заједница (124.668) шира од бошњачке етничке заједнице (58.956), јер обухвата и значајну албанску мањину (30.978).
Како Ердоганова Турска посматра Балкан — а тиме и Црну Гору — кроз призму ислама као важне компоненте неоосманизма, може се видети из веома индикативне поруке некдашњег Ердогановог портпарола и саветника за спољну политику Ибрахима Калина, који од 2023. године обавља функцију директора Турске националне обавештајне службе (MIT). У изјави за Daily Sabah из 2018. године, Калин је изјавио: „Још од времена када је Балкан постао део великог муслиманског света, Турци овај регион доживљавају као свој дом“.
Колико савремена Турска придаје значаја исламском фактору на Балкану видљиво је и из државног пројекта Ислам на Балкану — двојезичног (турски и енглески) петотомног издања које је 2016. године објавила агенција TIKA, а које садржи чланке истакнутих аутора из Турске и разних балканских земаља.
ЕРДОГАНУ ПРИЗНАЊЕ ХУСЕИН-ПАШЕ БОЉАНИЋА
Исламска компонента сарадње Турске са Црном Гором симболички је наглашена током прве посете председника Ердогана Црној Гори, када му је Исламска заједница Црне Горе доделила своје највише признање — названо по Хусеин-паши Бољанићу, високом османском државнику (16. век) из Бољанића код Пљеваља. Он је обављао највише административне функције од Херцеговине и Босне до Мале Азије и Египта, и подигао је чувену Хусеин-пашину џамију у Пљевљима.
Поред тога, турска државна агенција TIKA финансирала је изградњу или обнову бројних џамија широм Црне Горе — у Бару, Рожајама, Подгорици, Карабушком Пољу код Подгорице, Биочама код Бијелог Поља, Улцињу. Међу исламским верским објектима који су подигнути у Црној Гори захваљујући финансијској подршци турске државе, посебно место заузима Исламски културни центар и џамија Селимија у Бару, који са око 4.000 квадратних метара представља један од највећих комплекса ове врсте на Балкану. Овај комплекс свечано је отворио 2014. године тадашњи потпредседник Владе Турске, у присуству највиших званичника Црне Горе. Занимљиво је да је управо у Бару Адем Мустафић био имам десет година. Он је 2016. године погинуо у Сирији борећи се у редовима Исламске државе Ирака и Леванта (ISIL), која је означена као терористичка организација.
У ОЧИМА САВРЕМЕНОГ ТУРЧИНА БАЛКАН ЈЕ РУМЕЛИЈА
Приликом анализе све интензивнијег присуства Турске на ширем српском националном простору, који обухвата и Црну Гору, ваљало би узети у обизир следеће препоруке нашег најпознатијег орјенталисте и искусног дипломате Дарка Танасковића:
„Турска је држава објективно такве снаге и значаја, поготову у регионалним размерама, да се без њеног учешћа и конструктивне сарадње с њом не могу остварити трајна стабилност и развој Балкана, поготово у широко схваћеној економској, али и политичкој сфери. Ради равноправног остваривања сопствених државнонационалних интереса, партнери Турске на Балкану морали би, међутим, адекватно и доследно узимати у обзир и неоосманистичку природу мотива и циљева наглашеног турског занимања за регион који је у очима многог савременог Турчина и данас пре свега Румелија“ (Д. Танасковић, Неоосманизам: доктрина и спољнополитичка пракса).
извор: https://eagleeyeexplore.com/
