Грађани Сједињених Америчких Држава данас бирају предсједника. Кандидати за четворогодишњи мандат у Бијелој кући су актуелна потпредсједница и кандидаткиња демократа Камала Харис (60) и бивши амерички предсједник и републикански кандидат Доналд Трамп (78). Аналитичари оцјењују да би 60. избори, чији исход ишчекује цијела планета, могли да буду пресудни за америчку политику. Око 80 милиона Американаца је већ гласало раније, или поштом, а гледаће се резултати гласања у седам кључних држава – Невади, Аризони, Џорџији, Сјеверној Каролини, Висконсину, Мичигену и – прије свих – Пенсилванији.

Да би се неко кандидовао за предсједника Америке мора да буде старији од 35 година, рођен као Американац и да у тој земљи живи последњих 14 година.

Фениксов лет Доналда Трампа

Доналд Џон Трамп има 78 година. Рођен је 14. јуна 1946. године у Њујорку. Уз Џозефа Бајдена, најстарији је предсједник САД.

Трампов отац, Фред, био је успјешан трговац некретнинама, што је навело Доналда да се укључи у породични бизнис.

Трамп је дипломирао економију на Универзитету Пенсилваније 1968. године, а током седамдесетих је преузео породичну компанију и проширио пословање куповином луксузних некретнина на Менхетну, попут Трамп куле.

Популарност је стекао током деведесетих, а медијски је запажен и као продуцент и водитељ ријалити шоуа “Шегрт”, који се емитовао од 2004. до 2015. године.

Као кандидат Републиканске странке, изабран је за 45. предсједника Сједињених Америчких Држава 2016. године, побиједивши Хилари Клинтон. Спроводио је политику “Америка на првом мјесту”, фокусирајући се на трговинске споразуме и имиграциону реформу.

Трамп је 2020. изгубио на изборима од Џозефа Бајдена, али није признао пораз и није дошао на инаугурацију насљедника, супротно обичајима. Штавише, суди му се за наводно подстицање немира у Вашингтону 6. јануара 2021. године, као и за непоштовање Устава и изборних закона, недолично понашање и сексуално узнемиравање.

Иако се вјеровало да је његова каријера окончана одласком из Бијеле куће, Трамп се вратио у трку и без већих проблема освојио републиканску номинацију за предстојеће изборе.

Кампању за актуелне изборе обиљежио је атентат 13. јула у Пенсилванији, када је један посјетилац скупа убијен, а Трамп лакше рањен, док је полиција убила атентатора. Сумња се да је још један такав напад у последњем тренутку спријечен у септембру, у Тексасу.

Ожењен је Меланијом Трамп и има петоро дјеце из три брака.

Камала Харис – “кец из рукава” демократа

Иако је дуго у политици, била је савезна сенаторка и актуелна је потпредсједница САД, Камала Харис до прије пар месеци није била име које Американци лако препознају.

Када је у јулу Џозеф Бајден одустао од кандидатуре и предложио да га замијени Харисова, највећи посао њене кампање био је да је бирачи упознају.

Камала Харис има 60 година, рођена је 20. октобра 1964. године у Оукланду, у Калифорнији.

Њена мајка, Шјамала Гопалан, била је научница поријеклом из Индије, а отац, Доналд Харис, професор економије са Јамајке. Због тога се сматра припадницом и азијскоамеричке и афроамеричке мањине.

Дипломирала је право на Универзитету Хауард и Правном колеџу Универзитета Калифорније у Хејстингсу.

Каријеру је започела као замјеница окружног тужиоца у округу Аламеда, а 2003. године постала је окружни тужилац Сан Франциска. Године 2010. изабрана је за државног тужиоца Калифорније, поставши прва жена и прва особа афроамеричког и азијског поријекла на тој позицији.

Као сенаторка Калифорније од 2017. до 2021. године, залагала се за реформу кривичног правосуђа и здравствену заштиту.

У јануару 2021. постала је 49. потпредсједница Сједињених Америчких Држава, прва жена и прва особа афроамеричког и азијског поријекла на тој функцији.

Током кампање, коју је преузела од Бајдена, фокусирала се на питања социјалне правде, права жена и имиграциону реформу.

Удата је за адвоката Дагласа Емхофа од 2014. године и маћеха је његовој дјеци из претходног брака.

Електорски колеџ – гласник америчких бирача

Предсједника и потпредседника Сједињених Америчких Држава не бирају грађани непосредно, већ својим гласом бирају електоре у матичној држави, који се потом изјашњавају о кандидатима у престоницама тих савезних држава, образајући институцију Електорског колеџа.

Заправо, када амерички грађанин гласа, он поручује представницима своје савезне државе, односно делегатима, за кога треба да гласају.

Побједник је кандидат који освоји 270 електорских гласова од укупно 538. Свака савезна држава има одређени број електорских гласова, пропорционалан броју њених чланова у Конгресу – конгресмена и сенатора. Доњи праг су два сенатора и један конгресмен из сваке савезне државе.

Кандидат који добије већину гласова у одређеној држави обично осваја све електорске гласове те државе, осим у случају Мејна и Небраске, гдје електори могу бити подијељени.

Предсједник, тако, може да постане и неко ко добије мање гласова укупно, што се догодило 2016. године када је Трамп побиједио Хилари Клинтон.

Историја САД памти такву побједу и Џорџа Буша млађег над Алом Гором 2000. године.

Побједник је онај кандидат који први дође до 270 електорских гласова

Када се утврде гласови новембарских избора, они се преносе на електоре који после избора одлазе у Вашингтон, гдје се, формално, бира предсједник.

Електори имају неписану обавезу да поштују вољу грађана, али се догађало да су поједини електори кроз историју кршили правило, иако такви преседани никада нису утицали на сам исход избора.

Ако ниједан кандидат не освоји потребних 270 електорских гласова, Представнички дом бира председника међу три кандидата с највише електорских гласова.

То се догодило два пута. Најприје је 1800. године тако изабран Томас Џеферсон, а потом и 1824, када је између четири кандидата изабран Џон Квинси Адамс, који је и иначе освојио више гласова од осталих.

Историјски, већина држава је традиционално опредијељена за једну од странака, па се кампања фокусира на неколико колебљивих држава (сwинг статес), гдје исход гласања није очекиван.

За разлику од, на примјер, Калифорније гдје обично побјеђују демократе или Тексаса који је уобичајено републикански, колебљиве државе мијењају расположење и могу прећи с једне стране на другу.

На изборима 2024. године, кључне колебљиве дестинације на изборној мапи су Аризона, Џорџија, Мичиген, Невада, Сјеверна Каролина, Пенсилванија и Висконсин.

Могуће је и да још нека од 50 савезних држава промијени страну и страначку боју, али анкете говоре да су избори у ових седам најнеизвјеснији.

Посебан изазов је такозвано рано гласање и гласање поштом, на шта се на овим изборима одлучило скоро 80 милиона становника.

Будући да су на текућим изборима раније и гласање поштом изузетно популарни, могло би да се одужи објављивање резултата, зато што у државама бројање почиње по затварању биралишта, што је случај и са Пенсилванијом, кључној међу колебељивим државама.

извор: ртс