Пише: Иван Милошевић
Читам велики скандал око утицаја ДПС бизнисмена и политичара на медије. Као да то нијесмо одавно знали, као да то није постала уобичајена појава, као када свако јутро кажете „Добро јутро“. И нашем тужилаштву је требало пет година да ради на откривању веза политичара и сумњивих бизнисмена са медијима и њиховим уредницима! Богами, нешто слабо раде и откривају топлу воду! Да су питали било ког новинара који је новинар више од 30 година потврдио би да је утицај политике и новца на медије очигледан и да су се са тиме сусретали милион пута! А данас читава Црна Гора бруји о томе, као да то до данас нико није знао, него су нам требали прислушни уређаји да то открију и прикажу као откриће Америке!
Скоро 40 година сам новинар и промијенио сам сијасет редакција и у свакој су уредници бирани по политичком кључу. Док су локалне управе или држава били власници медија то се подразумијевало. ДПС је владао три деценије и сваки уредник државног или локалног медија пролазио је политичку провјеру. Џабе дипломе, писменост, сналажљивост, новинарске везе и везице, уколико нијеси био близак ДПС-у до уредничког мјеста нијеси могао ни под разно!
И након што су медији приватизовани, пракса ДПС-а је настављена. Приватно медији су ангажовали своје приватне новинаре који су педантно спроводили политичку мисију медија у којем су запослени и док су то радили примали су плату. Када би се нешто побунили добијали су отказе, па куд који, мили моји!
Нијесам примјетио да се у том погледу нешто промијенило и посљедњих пет година. Везе политичара и новинара су опстале, редакције су се формирале ради афирмације политичких ставова и запошљавали су новинаре којима је то била радна обавеза. Па није никакјва тајна да у медијима блиским ДПС-у морате да вељецрногорчите по ваздан и да нападате Србију за вељеагресију, а Србе за вељесрпство и окупацију. Новинарима у тим редакцијама друго име и презиме је Антисрбин и Антисрпство и без тих професионалних генералија нема плате ни текстова!
Друга ствар је да ли су ти медији финансирани од сумњивог новца персона блиских ДПС-у? И ту би ваљда требало да поради тужилаштво и запосли своје службенике. Мислим да је прије неку ноћ то предложио Небојша Медојевић и ту је у праву човјек. Уколико се докаже да су медији блиски ДПС-у добијали сумњиве паре стечене неком врстом криминала, због тога би требало да одговарају и трпе посљедице!
Уколикои све остане на томе да су политичари и бизнисмени блиски ДПС-у утицали и предлагали новинарске теме уредницима и новинарима блиским ДПС-у и њеном савременом антисрпском идеолошком профилу, мрка капа. Онда би на тапету морала да буде скоро цјелокупна медијска заједница и то без обзира којем идеилошком склопу припада. Новинарство и политика и утицај политичара на медије су толико срасли једно са другим и постала уобичајена појава у Црној Гори да ту више нема помоћи!
Уколико је за утјеху ни у свијету није ништа боље стање. Новинарство је одавно постало средство манипулације у рукама моћних политичара и богатих људи. И то до те мјере да се човјек запита има ли уопште у данашњем новинарству и помена о златним новинарским правилима да се читаоци објективно информишу и саопште истинити подаци о друштвеном појавама!
Стога, уколико домаћи тужиоци желе да открију праве ствари треба да се потруде да открију да ли су се неки медији финансирани од сумњивих пара, а не колико су политичари и бизнисмени блиски политичарима утицали на избор новинарских тема и дилема. Ово друго је скоро недоказиво, јер представља новинарско-политички аксиом који се у Црној Гори практикује деценијама!
ПС. Као млад новинар увијек сам се чудио како нико у редакцијама у којима сам радио није цијенио то што сам завршио факултет на вријеме и што сам солидно владао реченицама. Увијек ми је недостајала та политичка лојалност, па се за скоро 40 година у новинарству не могу похвалити ни вишемјесечним уредничким мјестом. Мислим да сам уредник највише био три мјесеца, а уредници су ми већином били људи који су такорећи јуче стигли у редакцију. Данас ми је јасно због чега, истина знао сам то и раније, али нема ради чега да жалим. А и да жалим немам ради кога ни ради чега. Би што би, сам пао, сам се подигао!
