Пише: Иван Милошевић
Прочитао сам новинске натписе о јучерашњем скупу на Цетињу и могу да закључим да су говорници, махом представници НВО и новинари, бетонирали подјеле у Црној Гори и обећали да неће лако од њих одустати, барем наредних 100 година! Питам се да ли они уопште размишљају са киме живе и да ли у њиховој слици свијета постоји барем један нормалан Србин или су сви непријатељи државе, издајници и слуге туђих господара. Уколико се не варам један од говорника је означио Митрополију црногорску приморску политичком и паравојном организацијом чије свештенике прате „хорде“ и који на сред Цетиња развијају туђе заставе, наравно српске тробојке! И све је то пропраћемо аплаузом и узвицима одобравања!
Уколико је Цетињска митрополија политичка и паравојна организација, а чији вјерници припадају “ хордама“, шта онда Срби треба да мисле о таквим говорницима и њиховом скуповима? Деценијама је Цетињска Митрополија без премца најпопуларнија вјерска заједница којој вјерује и коју слиједи већина православног становништва, посебно домаћи Срби који јој дају безрезервну подршку. Рећи да је она паравојна формација није прихватање Срба као неодвојивог дијела Црне Горе, него њихова гетоизација и гурање у просторе политичког реметилачког фактора без признавања права на слободу мишљења и националног изјашњавања. Уколико је српска тробојка окупаторска застава онда су и они који је носе, како на скуповима, тако и у срцу, непријатељи Црне Горе и њени освајачи. Да ли треба да подсјећам да је Срба у Црној Гори око 200.000, дакле трећина укупног становништва, и да ли је у таквим статистичким подацима прихватљиво да се они називају хордама и потенцијалним и стварним освајачима? Колико то говори у прилог грађанским вриједностима и похвали мултикултуралности – појмовима којима су пуна уста јучерашњих говорника на Цетињу?
По хиљадити пут или сто хиљадити показало се да грађанска толеранција такозваних Монтенегрина, како себе саме називају присталице протеста на Беклведеру прије четири године, траје ток се не дотакне Срба. Када су они у питању праг толеранције пада на нулу и сваки њихов захтјев се проглашава антицрногорским и антидржавним и припада арсеналу туђег, српског свијета. Од њега се треба бранити свим средствима!
Монтенегрини, како себе сами зову и који кличу Вива веро Монтенегро, константно политичку и осталу атмосферу држе на ивици нетрпељивости према домаћим Србима. За било који српски захтјев у Црној Гори одговара се агресивним језиком и позива се на одбрану црногорског националног јединства. Какво је то јединство, када унапријед из тог јединства искључујете једну националну заједницу којој припада не тек пар хиљада, него трећина укупног становиштва?!
Поштоваоце Белведера од прије четири године сматрам дијелом Црне Горе и њеним неодвојивим политичким и сваким другим сегментом. Исти језик говоримо, слично се облачимо и волимо да идемо на плажу и путујемо, славимо исте крсне славе и позивамо на славну историју Црне Горе, а мислим да тако мисли и већина Срба. И немам намјеру да на било који начин оспорим њихово право на бунт и шансу да не мисле као ја. И као сваки нормалан човјек чекујем да се тако и други према мени или према нама понашају. Умјесто тога добијамо квалификације „хорди“, паравојних формација и туђих слугу!
И стога ми је јасно да нормалнога живота у Црној Гори неће бити док не спојимо Белведер и Горње Заостро или док се не роди домаћи државник који ће то урадити и коначно пред лицем Црне Горе или Монтенегра ода почаст страдалима у свим националним подјелама у Црној Гори и тиме прекине плишани грађански рат који се у овим брдима и нахијама води већ 80 година. И док њега чекамо било би лијепо да се суздржимо парола притив Цетињске Митрополије, њеног свештенства и већине Срба.
ПС. Некако ми не иде да се протести организују испред цркава. Не иде ми то једно са другим!
