Пише: Иван Милошевић
Бришите, сиви тићи, бришите имена, бришите српска знамења, трагове и коријене. Бришите, мајчини синови, све што се српским зове, све што српски гмиже и гамиже, све што српски пише, пјева и размишља. Бришите и то све док не избришите и задњи српски траг у Црној Гори и кад дођете до тог степена наставите и даље и све дубље, не дајте да се било шта српским зове. Шта ће то Црној Гори, само јој је терет, камен о врату, као чир на желуцу, као урођена срчана мана! Бришите, сиви тићи, и треба да бришете када Срби ћуте, као да су занемјели и остали без текста када виде шта се ради. Треба им година или деценија, двије, па да схвате, како све српско у Црној Гори постаје непожељно и штетно!
Читам да су Радована Караџића скинули са списка добитника Ратковићеве награде. Поред 1993. године на списку добитника је празно поље, нема слова, ни малог ни великог, нема имена ни презимена, све је појела нова Црна Гора и нова монтенегринска идеологија која другог непријатеља осим Срба нема. И то ти је та нова Црна Гора, грађанска и европска. Једноставно те прогута, свари и избаци или једноставно избрише са списка и џабе онда читав свијет, новински натписти и потписи, архиве и библиотеке. Када Монтенегрини одлуче да те нема и да нијеси ни постојао, једмоставно те избришу са списка и тачка. Џабе си био, када нијеси био, џаба си писао, када слова нијеси изустио, залуд си добијао награде, када су данас Монтенегрини одлучили да награду нијеси ни добијао, нити гледао нити држао на витрини или на зиду. Џабе ти докази да си постојао, када Монтенегрини кажу да те није било и да нијеси вриједан грађанских и европских вриједности. Џабе, брате Радоване, што ти је Црна Гора, тадашња сва скупљена у јединствени ДПС- којим су владали Мило и Момир, дала награду и признала као српског вођу. Била је то, брате Радоване, само фатаморгана, масовна грађанска халуцинација и манипулација и иако знамо да је све што је било, било, данас кажу да није и да од тога није било ништа!
Нови политички владари из Бијелог Поља одлучили су да Радован Караџић заслужује само празно поље и да заправо није добио оно пто је добио. Ратковићева награда није ни уручена брату Радовану, само је то неки докони новинар сањао, а ништа није досањао. Нема те, брате Радоване, нестао си са списка, вољом или невољом нових бјелопољских владара. Иако у том граду живи чак 43 одсто Срба, једно српско име и презиме је избрисано из списка живих и мртвих и једноставно је проглашено непостојећим и неважећим. Прекрижили су те као неки неважећи гласачки листич и бацили у корпу за отпатке!
Монтенегрини за само петнаестак дана спровели су процес брисања два српска имена. Прво је настрадао Павле Ђуришић и његов споменик, а од прије неки дан иста судбина задесила је Радована Караџића и његову награду. Иако су били и доказано је да су били, од прије неку седмици не постоје, нијесу били и нијесу се рађали!
И Бог те пита гдје ће се завршити ово брисање Срба. Јуче Павле, данас Радован, а вјерујем да у реду чекају Његош, Свети Петар, Петар Лубарда, Матија Бећковић… А и ко им је крив и ко им је рекао да пишу да су Срби и да би да се врате на Косово! Зар нијесу могли лијепо да пишу да су Илири, Кмери или Абориџини, па да нико нема дилема око њиховог поријекла. Овако, не иде да буду Срби, није модерно и у складу са грађанским и еу – вриједностима и квари слику о Монтенегринима као аутентичним Монтенегрининма.
И треба тако. И треба да се све српско избрише и збрише. Никоме то и не треба, па не треба ни Србима. И они ћутке гледају како нестају и претварају се у биноме и мономе и нестају као прашина у монтенегринским математикама и нежељеним идеолошким забитима прошлости и некадашње славе!
А Срби ћуте!
