Пише: Иван Милошевић
Оно што се осјећало у ваздуху прије неку ноћ добило је своју конкретну разраду. Више имиграната, кажу Турака и Азербејџанаца, извадили су ножеве и изболи држављанина Црне Горе на Забјелу. Ко је крив и ко је кога први напао за сада се не зна се, барем ја на објављеном снимку то нијесам могао да утврдим, али у овом случају то и није толико битно. Оно што је битно је да је повећан број странаца постао толико видљив на улицама, да нема тога ко се не пита одакле долазе, које су им намјере и мисле ли овдје да остану или се враћају у своју земљу. Реакција на догађај на Забјелу није ништа необично и не знам који то човјек, био он Француз, Енглез, Филипинац, Морејац или Црногорац, не би изразио бијес збога напада имиграната у својој земљи и витлање ножем по улицама свога града. Таквих слика гледали смо безброј претходних година и то из великих европских престоница, али смо очекивали да се то код нас неће дешавати, али десило се!
Интересантно је да је дио јавности истакао посљедицу као највећи проблем овога догађаја, док је узрок некако нестао у њиховој идеолошкој магли. Значајније је оно што се десило након обрачуна, кажу Турака и Аѕербејџанца са држављанином Црне Горе у којем је овај задњи избоден ножем, него конкретан чин који је све то изазвао. Истина, није први пут да дио јавности, по правилу окупљен око ДПС-а и њихових бивших сателита и њиховог идеолошког склопа по којем су Срби криви за све, мијења тезе и вергла само ону верзију приче која њима одговара. На њиховом порталима више простора су добила скандирања бијесних младића од самог наношења повреда црногорском држављанину. Стиче се утисак или барем ја тако реагујем да је дио јавности више наклоњен странцима, него властитим држављанима и да се труде да по сваку цијену радикалније осуде узвике по подгоричким улицама, него сам догађај који је до њих довео!
По писањима ДПС портала већ се може закључити да су младићи који протестују по подгоричким улицама и узвикују пароле бијеса против странаца – Срби и самим тим проблем је у њима, а не у другима. Већ су и смислили име за њихову побуну и називају је ксенофобијом, односно страхом од других. По монтенегринској идеологији тај појам савршено одговара Србима, јер по њима Срби желе да живе сами, да немају других комшија осим других Срба, да су затворени у националне торове и да од њих не виде ништа друго или другога. Па и у овом случају, Срби опет дижу дреку да су угрожени и да им много шта фали, а посебно други Срби са којима би једино да се политички уједине и заједно живе!
Дио јавности, претпостављам да то није случајно, опет је означио Србе као реметилачки фактор, али овога пута то је урадио на такав начин да се то не види на први или други поглед и све је то закумуфлирао психолошко-патолошким појмом ксенофобије. Ко други у Црној Гору болује од страха од других него Срби, остали су толико отворени и пуни разумијевања за друге да у тој њиховој отворености сви други су пожељни – осим Срба!
Уколико добро читам између редова текстова са ДПС портала и дјела НВО и политичара окупљених око монтенегринске идеологије по којој за све недаће овога свијета, од најезде скаклаваца, па до судара светова у далеком свемиру, одговорна је Србија и Срби, па и Руси, наредних дана се очекује нови талас Антисрпства који би требало да са политичке сцене уклони још не постављене захтјеве Срба! Није далеко од стварности и да је сва ова навала тобожње ксенофобије посљедица и критике српских лидера тужилачких и судских анегдота у црногорском парламенту. Очигледно је да је дио јавности наступ српских политичлара у парламенту пооводом тужилаштва протумачио као јачање српских аргумената и преливање дозвољене чаше жучи српског питања у Црној Гори. Случај на Забјелу дошао им је као на кец на десетку да употријебе још једну игру против Срба, овога пута магловитију и мудрију и која се не види на први поглед!
Такозвани грађански медији, политичари, интелектуалци и НВО активисти, данас су сложни у осуди протеста бијеса против напада, кажу Турака и Азербејџанца на држављанина Црне Горе, што је знак да иза свега тога они виде Србе као главне покретаче и реметилачке факторе. Уосталом они су и формирани како би „ловили“ Србе у свим сегментима домаћег друштва и откривали њихове завјере против независне Црне Горе и њеног новог идеолошког антисрпског темеља. Стога, када њих чујем да некога нападају, онда ми је јасно да се ради о Србима, па чак и када Србе не помињу, као што је то у овом случају са Забјела!
А проблем Црне Горе није у Србима, него у неодговорној и антисрпској политици црногорских власти од 2006. године, па наовамо. Она се није драстично промијенила и након смјене ДПС-а, чак се може рећи да ју је добар дио власти наслиједио и досљедно је спроводи и након 2020. године. И док се то не промијени, Црна Гора ће увијек бити рањива на све оно што јој се дешава и увијек ће имати погрешне одговоре на права питања. И за то нам нијесу криви Турци или Азербејџанци, па ма колико били криви у случају обрачуна на Забјелу!
У Црној Гори, дакле, ништа ново. Ратујемо досљедно и непоколебљиво међу собом и у том рату постајемо лак плијен других. Турака, Азербејџанаца, Абориџина, Руса, Украјинаца, Енглеза, Француза, Ескима, Јевреја… Бирајте по жељи!
