Пише: Иван Милошевић
Све српско Монтенегринима смета! Па и дјеца која пјевају о повратку Његошеве капеле на Ловћен су им сумњива, све им то личи на вељесрпску окупацију и индоктринацију младих. И оптужују и пишу оптужницу за све оне који уче дјецу вриједностима Његошеве Црне Горе и његове капеле. Да су пјевали Ивану Мештровићу и Вељку Милатовићу, првога је идеја маузолеја, а другога његово постављање и рушење капеле, дизали би их и небеса и кандидовали за 13-јулске и остале државне награде!
Ови Монтенегрини су посебног кова. Светиња им је маузолој, а капела им је сметња! По њиховом тумачењу изгледа да је Његош оставио аманет да се сахрани у маузолеју, а не у капели. Ваљда смо Његошеве посљедње ријечи погрешно прочитали и истумачили, нијесмо га добро схватили и превели када је говорио у завјетној капели, ваљда му се омакло, био је лапсус, па је умјесто да каже маузолеј, изустио капелу!
По Монтенегринима скоро два двијека смо у заблуди и заробљени у мучишавој памети, па не схватамо шта је Његош хтио да каже. У складу са савременим европским вриједностима ништа није онако како изгледа, већ је онако како то неко тумачи и након манипулације саопшти. Монтенегрини, сиви тићи, осокољени ЕУ вриједностима, данас су спремни да животима бране маузолој и не би ни за живу главу допустили обнову капеле. И још кажу да она коју су порушили комунисти и није била Његошева, него краља Александра и да је била знак вељесрпске окупације и одузимања Црној Гори имена и презимена, језика, историје, народне ношње…
Нешто контам, па да је краљ Александар и све урадио како Монтенегрини кажу, ипак је он саградио капелу, а не маузолеј. А та капела, па и да је Александрова и да је пуна вељесрпске обијести и најезде, ваљда је билижа Његошевом духу и дјелу од маузолеја. Његош је ипак био православни владика, а не фараон или султан, па да диже вељељепна посмртња здања, која свједоче о њиховој моћи. Његош је био православни владика, па је капелу сматрао више изразом своје немоћи, маленкксти и безначајности пред Богом, па је и желео да се тако сахрани и остави земаљски траг о себи.
Нешто не разумијем Монтенегрине и њихову одбрану маузолеја. И сами кажу да је Његош хтио капелу и да је то била његова жеља, али џабе, они кажу да су боље знали од њега и да је заслужио маузолеј, а не капелу. И још од капеле бјеже као ђаво од крста и на сваки њен помен скачу као опарени и понављају Но пасаран, Но пасаран!
Чак и када дјеца помену капелу смрачи им се пред очима и само што не крену у преваспитавање малишана, али и одраслих који их уче то што их уче. Иако и они величају Његоша и куну се у њега и његово дјело, дио око капеле им се не уклапа у Његошев имиџ. Не желе да чују да је заправо баш капела смисао Његошевог дјела или барем његов најистакнутији земаљски траг. Више од Његоша и његовог завјета, Монтенегрине више занима шта они мисле о томе и како се у то уклапа Његош!
Углавном, неокомунизам је и у овом случају пообједио православни осјећај Црногораца или Срба, па се стога они као заклети Титови пионири куну у маузолеј. Капелу ни дјеци не дозвољавају да је помињу!
