Пише: Иван Милошевић
Павле, брате, опрости! Навалили на тебе, односно на твој споменик, као смрт на бабу, не дају му мира, хоће да га хапсе, сатру низ беранске стране, истопе и дођу му главе. У тој хајци на твој споменик предњачи дневни лист „Побједа“, а одмах за њим су „Вијести“. Као што једном раније написах, уредници та два листа не спавају, не једу и не пију, не могу док је твој споменик под кровом цркве. Он је као неки краставац на њихову слатку салату, као кост у грлу или шпица међу зубима и не могу да мирно живе док не виде леђа твом споменику и коначно га архивирају у својим политичким мемоарима!
Истина, негдје између та два листа је актуелни премијер, Милојко, који тврди да је твој споменик сеоска тема. А Милојко је свјетски и вељеградски човјек, па нема времена да се бави сеоским спомеником и зађевицама око њега. Милојко се слика у Дубаију и свјетским метрополама и никада није био у Горње Заостро да убере који цвијет са ливаде или спреми нешто дрва за зиму. Није то за Милојлове танане политичке идеје и вељеградске идеолошке занимације и остале зајебанције. Од једног од главног актера устанка у Берана, школованог официра, војводе и ратног команданта, спао си у Милојковим очима на сеоску причу и историјску халуцинацију. Тако о теби прича актуелни црногорски премијер, који је до прије пет, ђест година био потпуно непознат и нико на селу, ни у граду, није знао ко је и шта је. Е, сада је он постао алфа и омега, премијер, вељеграђанин, европејац и за њега си, Павле, брате, сеоска тема! Ко је овдје са села, а ко из града, можда се може размислити, али Милојкове изјаве говоре да је квазисело у његовом идеолошком профилу доминантно!
Поменути медији су навалили на Министарство културе као обади на четвороношце и њихови новинари не дају им мира. Чим ујутру у Министарству културе упале телефони, ето радозналих новинара и питају шта је са Павловим спомеником. Јесу ли га инспектори обишли, да виде је ли тамо гдје је био, да опет не буде да га је неко однео, а да они ништа о томе не знају. Изгледа да су уредници „Вијести“ и „Побједе“ спремни да о сопственом трошку дођу до Павловог споменика и да га преко ноћи раставе на саставне дјелове и те дјелове распу на све стране свијета, можда и спале, таман као што су османлије спалили Светог Саву!
Прошло је 30 дана од твог подизања, па склањања споменика, али дио Црне Горе и дио медија, нема мира. Павле, Павле, па Павле. Спремни су да се одрекну плата и пензија, оброка и порока, само да сване дан када ће државни иснпектори упасти у Ђурђеве Ступове и узети под руку Павлов споменик, позвати новинаре да сниме тај чин и коначно тим потезом ријеше све домаће проблеме. Након што се дође главе Павловом споменику, Црном Гором ће потећи мед и млијеко, еври ће падати са неба и прорадиће скривени извори нафте и Црна Гора ће постати најбогатија земља на свијету!
Опрости, Павле, брате, опрости и то по хиљадити пут опрости. И мртав и у облику споменика добром дијелу Црне Горе и медија крвни си непријатељ и са тобом желе да се обрачунају чак и након 80 година од када си убијен. Не дај Боже да је од тебе остала нека капа, пиштољ или кокарда. Све би то уништили и сурвали у овдашње клисурине. Није ми још јасно како не организују протестни скуп испред остатака твоје куће у Подгорици, поред Сат куле и прозову градске челнике, да остатке твог згаришта спале, а да дим ухапсе и смјесте одмах у Спуж, да га неко не осјети!
Опрости, Павле, брате, опрости! Опрости јер ово и нијесам написао само ради тебе, него и ради себе и свог претка који комунисти убише на правди Бога у Словенији и који се са тобом повлачио на те стране. Стога, опрости и ти Милоше, али морам да нешто напишем за вас и да вас оправдам и да вам запалим свијећу. Морам, када други неће!
