Пише: Иван Милошевић
Можда сам накриво насађен, имам озбиљне преломе мозга, можда сам интелектуално закржљао, па више не схватам дубину политичке теорије и праксе, али не разумијем да након јучерашњег полицијског претресања манастира Ђурђеви Ступови у Беранама, нико од Срба да реагује и осуди улазак инспектора у порту, олтар и подруме храма. Срби ћуте, као да су хипнотисани или су попили неке враџбине и никако да се освијесте и дрекну да тако не може! Нико од српских политичара, барем до сада нијесам прочитао, није дигао глас против упада полицајаца у манастир, а ћуте и српски интелектуалци, па чак и наши митрополити! Као да је завладала нека свенационална омерта, па су Срби изгубиули језик или им се укочио, па не проговарају ни слова! Не разумијем те односе, могуће да сам скроз-наскроз пошандрцао и побенавио, па се чудом чудим што Срби ћуте. Можда би и ја требало да ћутим, али нешто ме ових дана копка и узнемирава, неки црв ми не да мира, па нема друге него да нешто напишем и кажем да није српски ћутати! А знам да је боље да се и сам придружим покрету српских ћутолога, али џабе, ма колико се трудио, хвалим Бога што имам овај портал, па имам прилику да кажем када ме нешто боли, а да за то не тражим дозволу од других!
Полицијски упад у манастир у сврху потјере за спомеником Павла Ђуришића, тумачим као упад државне репресивне службе у сваку српску кућу у Црној Гори. И не знам гдје се дедоше бројни српски домаћини да дигну глас против тог насиља и упозоре непозване госте да гледају своја посла и нека прво среде своје куће и дворишта, пе нека онда дођу да завирују у туђа. Упад полиције у берански храм тумачим као незвану и насилну провалу у своју властиту собу и претурање по властитим ладицама, кућној библиотеци, намјештају и роварење по постељини. Тумачим упад беранских инспектора у манастир као упад у најинтимнији егзистенцијални простор и ремећења кућног реда, мира и васпитања. Због тога и имам право да реагујем, као самосвјестан и слободан грађанин и уз то и као Србин!
И у свом најинтимнијим простору имам слике и бисте Павла Ђуришића, као и књиге о њему и његовој борби против комуниста. Очекујем да након претресања цркве, неко из редова домаће УДБЕ ускоро непозван упадне и у мој стан и затражи да као доказе властите неподобности, идеолошке неприлагођености и сумњивог понашања, на увид надлежнима исповиједим све своје идеолошке грешке и сам себи одредим праведну казну. Уз изношење неподобних идеолошких доказа из свога стана, ђто бих требало сам да урадим, очекујем да ми и тужилаштво и овдашњи суд изрекну и мјеру обавезног ревидирања и одрицања од сопствених ставова и добровољно прихватање туђег мишљења као сопственог!
Уз то као критичар бивше власти очекујем да ми и из редова Демократа, који руководе полицијом и остацима домаће УДБЕ, објасне који су њихови разлози да послушају налог тужилаштва да упадну непозвани у манастир, иако је врховни државни тужилац недавно у парламенту доживио изборни дебакл и изгубио већинску подршку народних посланика. Зар то није било довољно да врховни из редова тужилаштва поднесе оставку и да нас више не смара својим декларацијама о независности и зависности, а зар то није било довољно и Демократама да откажу послушност делегитимнов врховном тужиоцу и не пошаљу патроле у манастир?
Пошто непослучности није било, шта друго него да закључим да и Демократе дијеле исту идеолошку антисрпску матрицу као и „пропали“ тужилац и да све могу да прогутају, али четници и војвода Павле им гребу једњак и никако да га изгурају до желудца и цријева. Нешто ме баш не занима пробава Демократа, али питам – који је њима враг да раде то што раде, када никада не би били гдје су да им није било обичних Срба да гласају за њих, а међу њима су и они који њихов упад у манастир доживљавају као и ја, односно као роварење по сопственом инвентару и приватној имовини!
Ових дана се пуно прича о ветингу, али нико да спомене идеолошки ветинг. И у тој области би требало средити стање, па они који неће да се одрекну стеченог идеолошког стања и након пада комуниза још увијек сањају Броза, Мошу и Темпа, могли би да похађају убрзани курс из области антитоталитарних европских вриједности и упознају се са ЕУ резолуцијама о тој теми. Уколико и даље остану при својим ставовима били би захваћени процесом ветинга и послати кућама да читају ЕУ прописе и прелиставају ЕУ календаре, а на њихове мјесто би дошли неки други људи!
Углавном, није ми јасно зашто Срби ћуте. Вријеме на Балкану, посебно у Црној Гори, је такво да захтијева да Срби сваки дан причају и бране себе и натјерају друге да мисле о Србима и да и њима признају све оно што и сами имају и свакодневно практикују и рекламирају!
И да се вратим на почетак. Можда сам интелектуално ретардиран, посебно идеолошки и не схватам и не прихватам да се споменик Павлу Ђуришићу гони као да је жив човјек и као да се бави препродајом дроге и нелегалног оружја. Тражим да се потјера за спомеником обустави, јер полиција има паметнија посла од претреса манастира и тумарања по његовим подрумима. Знам да нико неће уважити моје молбе и захтјеве, али желим да их кажем, па ком опанци, коме обојци. Нећу да ћутим, па и када би (можда) требало да ћутим!
