Пише: Иван Милошевић
Чудо је ова наша политика и њена манипулација! Прије десетак дана сам писао како ће се сва догађања на Забјелу завршити ивињењем Турској и ових дана баш то се најављује. Једна од перјаница трипостотне опозиционе странке отворено захтијева да се Милојко у име Црне Горе извини Турској, па чак и да поднесе оставку, јер је угрозио стратешке економске и остале везе са Турском. Повод за промјену имиџа Турске у Црној Гори поменута перјаница и не помиње (томе посвеђује десетак слова), па по њеној причи испада да напада на Забјелчанина није ни било! Све је заправо замијесио страни, претпостављам, београдски фактор, а када Београд у нешто умијеша прсте, онда помоћи нема-све се сведе на оптужбе Србије да дестабилизује Црну Гору јер не жели да је види у ЕУ, а по суду овдашње опозиције, ни на планети!
И као што то код нас бива, све се радикално мијења, па нападачи постају жртве, а жртве џелати и више се Божје зоре не зна ни ко пије ни ко плаћа. Осим Београда и Србије, наравно!
Почело је, дакле да се крчка извињење. Не сумњам да ће ускоро Милојко послати првим авионом Ервина у Истамбул да тражи опроштење грехова и да поручи да се Забјело поиграло са традиционално пријатељским односима Црне Горе и Турске и да се то више неће поновити. Заузврат, због ненамјерне грешке, Црна Гора ће преузети обавезу да отвори фирме за најмање 1000 Турака и то о своме трошку, а за њих ће бити обезбјеђен смјештај и храна док се не снађу и не покрену бизнис. Истина, Ервину то путовање неће тешко пасти и употријебиће сав свој дипломатски ауторитет и шарм да се извињење у Истамбулу усвоји, објави у свим медијима и сниме нове емисије о дочеку турских држављана на подгорички аеродром!
Изгледа као шала, али наша дипломатија је ионако пуна шала, па ни ова јој неће пуно штетити. Посебно уколило се покаже као истинита!
Истина, мало ми је претешка за гутање парола тропостотне перјанице о блаженим и традиционалним добрим односима Турске и Црне Горе.
„Mi imamo snažne ekonomske veze, kulturnu i istorijsku povezanost, i veliki broj ljudi iz Crne Gore živi, studira ili radi u Turskoj, kao i obrnuto“, тврди поерјаница.
Која је то културна повезаност између Црне Горе и Турске уистину ми није јасно. У тој области нам ништа није повезано, напротив, погледи на свијет су нам потпуно другачији и спадају у домен надреалних слика о тобожњем братству и јединству ислама и хришћанства. Те двије религије поред општих сличних мјеста имају толико разлика да су о томе написане тоне и тоне књига и то не на српском, него на свим језицима свијета. Међусобне разлике су и данас видљиве свуда у свијету, посебно у Европи и ваљда то не треба посебно објашњавати. Можда и треба, али ја нијесам тај и перјаници трпостотне опозиције предлажем да се сама о томе обавијести, а нека почне, на примјер од Његоша! Ваљда ће јој тада бити јасне те разлике! Која црна историјска повезаност када је историја Црне Горе пуна битака са Турцима и наша цјелокупна књижевност и наука темеље се на тим борбама. Није било тако давно када је црногорска војска протјерала Турке са Балкана, тачније Косова и Метохије. Турци са Балкана нијесу отишли добровољно и јер им је било досадно, него због изгубљених бојева са црногорском и србијанском војском! Наравно, то не значи да данас треба на Турску да гледамо као непријатеља, али не треба ни да од њих правимо пријатеље каква Црна Гора није имала кроз историју!
Углавном, почело је да се крчка и очекујем да Милојко ових дана свима нама сервира чорбу извињења Турској. Хтјела, не хтјела, актуелна власт ће то морати да уради, јер ближе се затварања ЕУ поглавља. Због њих мораћемо да се изјаснимо и да смо оно што никада нијесмо били!
Читам и историјско подсјећање на пролетерске црногорске бригаде, стројеве и маршеве од 41. до 45. Права милина читати како су Црногорци ишли у пролетерске бригаде, као трбухом за крухом и градили нове односе, везе и све остало безвезе. Права је милина читати дјела Кардеља, Доланца, Темпа и Тита о славној пролетерској борби без мане и страха, а са пуно елана! Па то нигдје нема на Балкану, Европи и свијету, да се толико обожава пролетерска епопеја и да се њене вриједности ни по коју цијену не доводе у питање. Јерес је и упитати да ли је баш све тако било и да није било мало другачије и да је сав тај елан, набој и бој бригада, био заправо окренут према сопственој браћи која је била за краља и отаџбину! И за њих није било милости!
Ни брда доказа који су се појавили посљедњих деценија до неких у Црној Гори још не допиру. Путују као кроз галаксију и никако да стигну гдје су пошли. А и да дођу нема ко да их дочека! У Црној Гори пролетерско вријеме је стало негдје око 45. и од тада, па до данас ни милиметар даље. Кажу научници да нема те силе да вријеме засутави. Очигледно да нијесу чули за Црну Гору гдје вријеме од 45. наовамо још увијек тапка у мјесту и не прелази у 46-ту, а о 2025. години и да не говоримо!
