Пише: Иван Милошевић
Изгледа да је неко нешто црвено шарао по Брозовом споменику преко Мораче и одмах су се огласили домаћи антифашисти. Никад ми није било јасно зашто ови из партизанског ешалона упорно истичу да су антифашисти и то једино они, јер они који не мисле као они су фашисти или барем имају намјеру да то буду. У Црној Гори у прошлом вијеку није било регистрованих фашиста, па и они у партизанима и они у четницима су се борили против фашиста, а њихов антифашизам се разликовао у погледу на Југославију након Другог свјетског рата. Комунисти су сматрали да је револуција током рата заслужила нове државне и друштвене вриједности, односно формирање комунистичке државе по угледу на СССР, док су четници тражили повратак монархије и практиковање тадашњих европских вриједности, односно парламентарни вишестраначки живот, приватну својину и тако те ствари. Међутим, након рата комунистима је предата на управљање Југославија, а први њихов потез након тога је био да своје идеолошке противнике, односно монархисте и четнике, прогласе вељеиздајницима и сарадницима окупатора. Уколико се то зна онда је антифашизам равноправно распоређен на равне части међу партизанима (комунистима) и четницима (монархистима)! Међутим за ове прве таква расподјела је библијска јерес коју не смију толерисати по цијену живота. Како након 1945., тако и данас!
Ипак, да се вратим споменику Брозу. Интересантно је да се до сада нико није сјетио да преиспита Брозове заслуге за подизање његове фигуре у Подгорици. Цијели свијет зна да је комунизам и једносмјерни тоталитаристички систем заснован на тим идејама за собом однио на милионе невиних живота и да је одговоран за страдање бројних народа, већином словенских. Ти комунистички злочини видљиви су чак и из сателита, а и ЕУ, у коју се данас куну идеолошки потомци Броза, Кардеља, Ђиласа и Доланца, донијела је више резолуција о осуди тоталитарних система и забрани њихове пропаганде. Чини ми се да је у наше вријеме у једној ЕУ земљи установљена и затворска казна за оне који пропагирају комунизам. Међутим, ти ЕУ антитоталитарни папири не долазе до Црне Горе, посебно не до већине владајућих странака, као и до цјелокупне опозиције. Они верглају и даље комунистичку историју и скоро сваки дан производе нове, а заправо старе непријатеље и корачају стопама Неретве, Сутјеске, самуправног социјализма и бољшевичког империјализма! Слично је и међу иинтелектуалцима и осталом духовном елитом, изузев цркве. У том друштву на 1000 комуниста- интелектуалаца дође тек пола четника – интелектуалца, па и не чуди што и 80 година након формалног завршетка братоубилачког рата у Црној Гори, тај сукоб суштински и даље траје! А да траје и да ће и даље трајати доказује споменик Брозу!
Вјероватно ћу данашњим комунистима изгледати као четнички вампир који им подмукло сиса крв, али свјестан сам да свима нама неће бити боље, док коначно не ставимо тачку на тињајући братоубилачки идеолошки рат који траје већ осам деценија. И увијек када прођем покрај споменика Брозу постане ми јасно да је та скулптура на обали Мораче замрзнула идеолошки конфликт у једном народу који се перфидно користи и одмрзава у критичним ситуацијама и до дна дијели један те исти народ и не дозвољава му да крене у неку бољу и љепшу стварност. Споменик Брозу бивша ДПС власт је зато и поставила на обалу Мораче, да буде опомена свима онима који би да коначно заврше братоубилачки рат и крену неким другим европским и свјетским магистралама!
Уз то објављена су документа која указују да је баш Броз одговоран за бјесомучна савезничка бомбардовања Подгорице током 1944. године. По њима Броз и његови генерали без војних школа одређивали су градове које је требало сравнити са земљом и на њиховим рушевинама изградите нове у духу њихове теорије и праксе. Што се тиче Подгорице тај комунистички пројекат нове изградње је биуквално примијењен, па је Подгорица добила име Титоград, односно скривени џелат једног града постао је његов највећи и најпоштованији заштитник. И умјесто да власт, како републичка, тако и локална, испита вјеродостојност тих докумената и уклони дилему да ли је Броз наводио авионе на Подгорицу, они подизањем споменика Титу, замрзавају један дио домаће историје и политичке остале праксе и проглашавају их искључивим и једино правилним погледом на прошлост, садашњост и будућност ове државе и њеног народа!
Прије неколико мјесеци подигла се велика дрека око споменика Павлу Ђуришићу, а и даље траје и неке НВО траже да се преиспита ко то у Беранама међу судијама и полицијом чува стражу Павлу и његовим војницима и брани пар стотина килограма бронзе од комунистичке (не)правде. Одлучни су да као прави СКОЈЕВЦИ иду до краја и обећавају да неће стати док не открију гдје је Павлов споменик и не похапсе његове ововремене јатаке. Као да су дали заклетву Титу да и послије Тита – Тито!
Таман као што комунистима, посебно овим модернима, смета Павлов споменик, тако и мени смета Титов споменик. И чак нијесам сам и знам да има и других који то исто осјећају. И данас ћутимо и не покрећемо тираде и револуције и медијске акција за уклањање споменика Брозу. Ваљда очекујемо да европски дух антитоталитаризма коначно стигне у Црну Гору и да сам од себе однесе споменике комунистичких диктатора и идеолога тамо гдје им је мјесто. У музеј воштаних фигура братоубилачког рата који би требало да нам буде опомена да је брат ипак брат, па ма како изгледао, мислио и писао!
Уколико васколико антифашистичко комунистичко братство у Црној Гори и даље буде истрајавало на наставку братоубилачког рата, џаба ће нам бити ЕУ поглавља, њихова отварања и затварања, па и пријем у ту заједницу. Бићемо затворени у свом челичном идеолошком кавезу и многи ће долазити код нас да нас посматрају у том својеврсном људском зоо-врту чудећи се како смо успјели да тако дуго водимо рат између себе, а да нас још има и да још увијек тупимо исту причу!
Јесам еуроскептик, али бих волио да нам тај најављени улазак у ЕУ донесе барем идеолошки лијек и да коначно затворимо сва братоубилачка поглавља и кренемо даље. Мислим да су то сви домаћи антифашисти заслужили!
