Пише: Иван Милошевић
Читав дан на једном ДПС порталу виси наслов „И ја сам данас Турчин“! Текст нијесам читао, осим име аутора и видим да му је презиме на „ић“. Ваљда се ради о солидарисању са поломљеним турским локалима у Подгорици, увођењу виза за грађане Турске и извињења због узвика навијача попут оног „Турци, напоље“ и сличних. Иако нијесам читао текст, немам стрпљења, воље, нешто не контам зашто би неко тврдио да је нешто што није. Који то враг натјера човјека да каже да је оно што није и да се са тиме чак поноси и стави у наслов свога текста!
Ових дана сам више пута прелиставао Његоша. Нијесам одавно, па рекох да можда није вријеме учинило своје и избрисало из памћења поруке владике Рада о Турцима и њиховом боравку у Црној Гори. Наслов поменутог текста пробудио је неки црв сумње да нијесам случајно Њехоша погрешно читао или да је он заправо говорио у неким скривеним метафорама, па када пише о Турцима као освајачима можда мисли на неке друге, можда Србе, Ескиме, Абориџине… Међутим очи и памћење ме не варају, па читам као што је написано, а посебно почетак „Горскога вијенца“.
И како сад да контам оно „И ја сам данас Турчин“? И то након скоро 180 година од издања „Горскога вијенца“! Нека свако сам донесе суд, да не испадне да нешто сугеришем, полемишем и паметујем!
Данас се солидаришемо са Палестинцима, па нико за себе не тврди да је Палестинац, раније смо сажаљевали Јевреје, али нијесмо се декларисали као Јевреји, па се питам какво је то вријеме дошло када данас пишемо и тврдимо да нијесмо оно што смо, него да смо оно што нијесмо!
Уз то да ли мораш у таквом степену да будеш неко други да би рекао да разумијеш неправду која им је нанијета и обавезу да то исправиш. Можеш то да урадиш у име свога имена и презимена и не сумњам да ће то бити прихваћено и одобрено од оних којима је нанијета неправда. Морам ли да постанем Турчин да бих данас рекао да је прије неколико ноћи нанијета неко зло и неправда Турцима у Подгорици?
А читам и да су данас у Истамбулу Ервин и Дукај, министри у Милојковој влади. Можда су отишли да се извине Турцима за узвике на подгоричким улицама и да се оправдају да они у томе нијесу лук јели, нити мирисали. Можда су и понудили доказе за то, а не би ме чудило да су Ервин и Дукај, по угледу на недавно ухапшене, па пуштене Турке у Подгорици, са собом однијели и снимке из спаваће собе, који доказују да су у вријеме обрачуна на Забјелу били у постељи и да су у том погледу невини и да је то нечије друго масло, вјероватно Срба, Београда и Москве!
Било како било, нешто ми не штима ово плакање за Турцима. Плачу авио-компаније, плачу хотелијери, плачу НВО активисти и поједини политичари, па се питам да уистину нијесмо постали нешто што никада нијесмо били!
