Пише: Тихомир Бурзановић

Односи Црне Горе и Хрватске годинама се представљају као примјер “регионалне стабилности”, “европског духа” и “добросусједске сарадње”. Иза те дипломатске магле, међутим, стоје неријешена питања, једнострани потези Загреба и упадљива слабост званичне Подгорице да заштити сопствене државне интересе. Хрватска води јасну, тврду и национално усклађену политику. Црна Гора – конфузну, дефанзивну и често аутоколонијалну. У тој разлици лежи суштина проблема.

Превлака – тишина која траје предуго

 Статус Превлаке је можда најилустративнији примјер. Хрватска се понаша као да је питање затворено, док Црна Гора већ деценијама ћути, одлаже и релативизује. Привремени режим је постао трајно стање, а међународна арбитража – тема које се у Подгорици сви сјећају само кад морају.

“Црна Гора мора јасно да каже шта хоће и шта не може да прихвати. Нема више одлагања!” – поручује министар одбране Драган Краповић.

 Брод „Јадран“ – симбол понижења државе

Школски брод Јадран није само пловило. Он је дио историје, војне традиције и државног континуитета Црне Горе. Ипак, Хрватска га годинама третира као ратни плијен, док се од црногорских влада углавном добијају само саопштења без стварних посљедица.

Министар Краповић је јасно рекао:

 “Јадран припада Црној Гори и та тачка мора бити отворена без комплекса и страха. Ово није провокација, ово је минимум државног достојанства.”

Имовина, архиви и селективно сјећање

Ту је и питање имовине бивше ЈНА, архива, војне опреме, некретнина – све оно што је Хрватска задржала или прећутно присвојила. Док се од Црне Горе очекује да “не квари односе”, у стварности односе квари управо пристајање на неправду.

Проблем није Хрватска – проблем је Подгорица

 Треба бити поштен: Хрватска ради оно што ради свака озбиљна држава – штити своје интересе. Проблем је што Црна Гора то не чини. Владе које су се смјењивале, укључујући и актуелну под вођством Милојка Спајића и министра вањских послова Ервина Ибрахимовића, показале су запањујући дефицит политичке храбрости. Политика “да се не замјеримо Загребу” довела је до тога да се Црна Гора данас доживљава као слаб партнер, а не као равноправан сусјед.

Хрватска разумије само јасан став

 Искуство Балкана, али и међународних односа уопште, показује једноставну истину: поштовање не долази из попустљивости, већ из досљедности. Хрватска неће промијенити понашање зато што је неко фин – већ зато што је одлучан.

 “Без јасног става и принципијелне политике, Црна Гора остаје слаб партнер у очима региона и Европе.” – Краповић.

 Зато је став министра Краповића важан преседан. Не због конфликта, већ због принципа. Црна Гора мора коначно престати да води спољну политику из страха и почети да је води из интереса.

 Без тога, свака прича о суверенитету остаје празна фраза, а свако “стратешко партнерство” само још један дипломатски мит.