Дјеца и пензионери Црне Горе неће да ћуте. У име дјеце и старих.. У име савјести. У име онога што је остало од човјечности. Ми,дјеца и стари. Ми, дјеца и пензионери. Ми што смо видјели и живјели ратове, сахрањивали синове, градили живот на рушевинама. Ми што више немамо ни снагу, ни власт, али још имамо глас. Савјест. Душу. Сјећање.
Дјеца и стари у Палестини умиру од глади, од болести, од страха. Дјеца неби смјела да знају шта је бомба. Шта је смрт. Шта је рат. А знају. И стари имају право на достојан живот и старост.
А дјеца? А дјеца??
Чујемо њихове крике а свијет ћути. Њихова тијела су крхка, али њихово право на живот је свето. Нико нема право да им то одузме. Ово није политика. Ово је питање човечности.
Палестинска дјеца су дјеца свих нас. Имају право да се играју, да уче , да живе.
Ми питамо: Ко је крив дјетету што је живо ? И ко ће одговарати за његову смрт. Ко ће одговарати за смрт старог, недужног човјека??
Убијено је више од 230 новинара, људи чији је једини „гријех“ био што су свијету слали истину. А дјеце- на хиљаде. Нијесу знали зашто се пуца. Зашто падају бомбе. Зашто нема воде, ни хлеба, ни струје, ни мајке. Нијесу ни стигли да науче шта значи живјети. Јели се и ту колетерално гине. Само су умрли. У рушевинама, у загрљају у болници без струје.
Не пишемо ово ни као муслимсани, ни као хришћани, ни као јевреји. Пишемо као људи. Ми знамо: нема оправдања. Нема „али“ које може оправдати смрт дјетета и смрт сатрог болесног и немоћног човјека.
Нема идеологије, ни Бога , ни државе, ни историје која смије да прећути овај злочин. Ми не бранимо терор. Ми не бранимо мржњу. Али бранимо истину. Бранимо дјецу и старе. Бранимо оно мало душе што је остало у овом свијету.
Моле дјеца и наша старост и правичнос –не ћутите. Подигнимо глас. У име оних који више не могу. Немојте чекати да сви нестану , па да кажете ;“нијесам знао“.
Убија се истина. Убија се човјечност. А дјеца и стари плаћају ту цијену.
Ко је крив дјетету и старом човјеку што су живи.??
У име дјеце слободарске Црне Горе и Палестине, који више немају ништа осим суза и прашине.
У име пензионера и старих свијета, који знају колико кошта мир.
У име савјести човјечанства- ако је још има.
Нећемо вам више показивати слика. Најбољи људи их не траже. Они већ осјећају. Нека глас правде никад не утихне.
Спасимо дјецу и старе Палестине.
Сада. Не сјутра.

Савез пензионера Црне Горе, Бранко Вешовић, предсједник
Партија пензионера-ПИР, Момо Јоксимовић, предсједник