У хотелу Јама у Словенији, приликом реновирања хотела 2016. године, пронађене су тајне просторије које су служиле као комуникацијски центар тадашње тајне полиције Удба. Шпијуни су улазили у свој тајни комуникацијски центар који се налази у једној од соба у приземљу овог словенског хотела који је у доба Југославије био један од најпосећенијих хотела у држави. Тамо је често боравио и Јосип Броз Тито са својом супругом.
У хотелу Јама у Словенији Јосип Броз Тито је гостио многе државнике, попут иранског шаха Реза Пахлавија, чија фотографија и данас стоји изложена у ходнику самог хотела. И док су се они забављали у тада луксузном хотелу, поред њих се одвијао један сасвим други живот, који је водила организација Удба, типичан за раздобље хладног рата. Постојна је, чини се, била право место за то јер се налазила недалеко од границе са западном Европом. Очито се у то доба испод површине много тога догађало што ми обични смртници нисмо знали, нити наслућивали.
Данас су те просторије отворене за јавност и могу се разгледати уз вођство аудиоводича, али и у тури с правим водичем. Туристичка тура намењена је за особе старије од 15 година, а траје око сат и по. Тајне просторије, како их данас зову, откривене су сасвим случајно током реновирања хотела, који је купио предузетник Марјан Батагељ.
Након што су обновили све собе, остало им је приземље, где су и данас сервисни простори. Ту су била челична врата која су била закључана и нико није знао шта је иза њих. Провалили су и имали су шта да виде. Пронашли су четири просторије за прислушкивање. Налазиле су се уз саму вешерницу, а у њима су били прислушни уређаји, цивилни и војни телефонски чворови, те просторија за одмор са креветима.
Целом висином хотела био је и простор без врата и прозора. Очито је служио за спровођење силних каблова. Неке собе су биле и озвучене, а све су у то доба већ имале телефон. Сада знамо и зашто. На крову хотела некад је била и антена. Из простора је било неколико излаза, један кроз окно у саму Постојнску јаму. Свима је то откриће било шокантно.
Батагељ сматра да су шпијунске просторије направљене највероватније 1969. године и да су биле део ширег система. Дуго су тражили изворне нацрте хотела на којима би видели ко их је осмислио. И на крају су их нашли. Просторије су планиране уз вешерницу, како би биле што даље од запослених у хотелу и самих гостију. Мањак влажности у собама створио је идеалне услове за постављање осетљиве опреме. По свој опреми био је дебео слој прашине, што значи да у просторијама дуго нико није боравио. Данас се онде може видети оригинални намештај из тог времена, као и бројна опрема.
А онда су почела шушкања ко је од некадашњих функционера знао за то. Нико о томе није хтео ни да зуцне. Можда су се људи и након тако дуго година бојали било шта рећи. Ипак је то било место на ком је била Удба. Можда су сви запослени у хотелу били и шпијуни? А можда су само неки знали? И данас се многи то питају. Сигурно је за тајне собе знао некадашњи директор хотела који је отишао у пензију, но то тамо нико од старијих запослених хотела није хтео да каже репортерима Јутарњег листа који су обишли хотел „Јама“. И данас многи о томе не желе да говоре иако је некадашњи шпијунски центар постао у међувремену популарна туристичка атракција коју сви могу да разгледају. Невероватно је како је такав простор остао тајна тако дуго након распада Југославије, а налазио се у једном од најпознатијих хотела у Словенији.
Једна од туристкиња које су боравиле у хотелу „Јама“, испричала је новинарима Јутарњег листа своје искуство када је осетила да у том хотелу нешто није како треба.
– Након што сам обишла познату Постојнску јаму, упутила сам се на спавање у хотелу Јама, у непосредној близини. Док сам пролазила ходником, чула сам неки звук. Но, на прву нисам реаговала, рекла је жена која је желела да остане анонимна.
– Опет се понављао. Питала сам се, шта ли се тако касно догађа. Изашла сам из собе, али није било ничега. Вратила сам се у кревет како бих поново заспала, али сам опет чула неку буку, као да неко стално излази и улази у собу до моје. Већ сам почела да се питам чујем ли ја то духове, шта ли се догађа… На рецепцији су ми рекли да је све у реду, да нема гостију у соби до моје. Чуди их што чујем буку. Једва сам заспала. Другог дана, кад сам одлазила из хотела, и даље ме пратио необичан осећај. Тек годинама касније сам открила и зашто.
извор: (Јутарњи лист)
