Патријарх српски г. Порфирије у оквиру своје посјете Митрополији црногорско-приморској, у поподневним часовима стигао је у Котор, гдје је након обиласка града својим присуством и надахнутим ријечима увеличао свечану академију у Цркви Светог Николе, у којој ће ујутро началствовати Светом литургијом.
Академији је између осталих, присуствовао предсједник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић, предсједник Општине Котор Владимир Јокић, многобројни представници јавног и културног живота.
Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је изразио радост свих присутних због ових свечаности у Котору и због доласка Његове светости Патријарха српског г. Порфирија који је благоизволио да дође поводом обнове овога Светога храма и поводом 185 година од оснивања Српског пјевачког друштва „Јединство“.
„Дуги низ деценија, 185 година, ово пјевачко друштво украшава наша богослужења и све наше народне свечаности. У последње вријеме, последњих 30-ак година, Српско пјевачко друштво Јединство из Котора развило је свој рад у разним правцима и заиста је заслужило највећу пажњу и највећу похвалу. Драга браћо и сестре, вечерас ће Његова светост све вас загрлити и благословити својом љубављу и поучити својом бесједом. Ваша светости, молимо Вас да кажете овом вјерном народу, који Вас од срца и са великом љубављу дочекује, Ваше архипастирско слово.“
Благословећи сабране Његова светост Патријарх српски г. Порфирије је истакао да и наша генерација, мислећи на оне најмлађе, па све до оних који су у дубокој старости, не само да оставља свој печат у времену и простору у којем живимо, него и узраста у вјери, љубави и у Христу.
„Узрастања нема без искушења, како каже наш народ: на муци се познају јунаци. Искушења су испити за нас и било их је у последњим деценијама, има их и сада. Ја сам потпуно сигуран вечерас у овоме храму, слушајући стихове, химне Св. Сави, и носећи у срцу искуства сусрета са људима у Бијелој – ушли смо и у дом једнога домаћина, успут, идући ка храму, срели многе људе – да тешкоће на које наилазимо по промислу Божијем су нам дате да бисмо дошли себи. Да бисмо се пробудили, а то значи да бисмо изнијели из себе све оне потенцијале и капацитете које нам је Бог даровао, а много их је, кроз историју смо то показали“, бесједио је Патријарх српски.
Подсјетио је да је то показао и доказао и краљев град Котор у који је Стефан Првовјенчани, када је дошао, рекао да је дошао у своју дједовину, не мислећи притом само на свога дједу по тијелу, Завиду, него и оне који су њему претходили:
„Дошао је у своју дједовину зато што је ту препознао темељ Христов, печат Христов, вјеру Христову. Немојте ми замјерити што ћу рећи, и ја се осјећам вечерас управо онако како је Свети Стефан Првовјенчани рекао за себе, да сам дошао у своју дједовину. У најбољем смислу те ријечи, изван, изнад сваке врсте политизације, политике, гдје год је стопа Светога Саве, гдје год је његов жезал, гдје год су уткане његове молитве упућене Свевишњем Богу, ту је и дједовина не само моја, него и сваког светосавца, сваког Србина који је повјеровао у Христа и пошао Његовим стопама.“
Град Котор, краљев град, град Светога Саве, Немањићки град је град који је опасан зидинама, као што су, како је казао Патријарх, Немањића опасивали своју државу зидинама вјере у Христа, не да би те зидине херметички затвориле простор града или државе него, што најбоље показује и доказује Котор, да би биле мост прожимања, сусретања стваралачког.
„Шта све нема у Котору, и Истока и Запада у сваком смислу те ријечи и у материјалном и у културном, културолошком, а и у духовном. Котор је град отворен, град сусрета, град прожимања стваралачког, креативног и слава Богу читава Бока добила је име или презиме по граду Котору. Не по његовом спољашњем назначењу и симболици, него по унутарњој динамици, по отворености и спремности да свако сваког прихвати, свако сваког призна и свако сваког загрли. И то је могуће једино гдје има вјере у Христа, гдје има вјере православне још је лакше и ефикасније од других путева и духовних оријентација“, поручио је Патријарх српски г. Порфирије и додао:
„Зато је моје срце вечерас испуњено нарочито због тога што славимо јубилеј хора који се зове Јединство који, враћам се на почетак, по својој суштини одражава поруку молитве Христове: да сви једно буду. Увијек да будемо једно, да будемо једно најпре у Христу као православни хришћани. Ако смо једно у Христу онда ћемо бити једно у свему што је добро, онда ће нас искључиво и само добро спајати у једно.“
На крају свог обраћања Његова светост Патријарх српски г. Порфирије је честитао јубилеј 185 година рада Српског пјевачког друштва „Јединство“ (1839):
„Нека Бог да да, како стоји на насловној страници програма: пјесмом срцу – срцем роду, да наша пјесма буде пјесма срца како би била пјесма роду, а кад је пјесма и кад је роду онда је и Богу и свим људима добре воље. Нека вас све Господ благослови и да се увијек овдје сабирамо, молимо Богу, трудимо на путу добра и врлине, а нарочито нека Господ благослови вас Ја вас чекам у Београду у Храму Светог Саве да отпевјате ову дивну химну и у Српској патријаршији и тамо да се молимо Богу, да се радујемо и да се у Христу и љубави непрестано грлимо, славећи Бога и славећи наше јединство. Да будемо једно, као један православни српски народ гдје год да се налазимо, на свим континентима, од Аустралије до Америке, а нарочито на овим просторима, волећи и поштујући и сваку државу у којој живимо, поштујући њена правила и законе и служећи изграђивању добра у свакој држави у којој живимо. Нека вас Господ благослови!“
извор: митрополија
