Пише: Момо Јоксимовић, предсједник Партије поензионера и Удружења грађана Вранеш
Данас је Србија , поносно и достојантвено , показала на земљи и небу , а тиме и свијету лице своје снаге, одлучности и слободољубивог духа. На свечаној војној паради, одржаној у част независности, мира и истроријског сјећања и наслеђа, наши најбољи синови и кћери ступали су у корак с барјаком који високо вије-симболом народа који никад није поклекао.
У јединственом поносном строју, са оружјем које није пријетња, али јесте сила, гаранција безбједности, Србија је потврдила своју војну сптремност и одлучност да брани свој народ, свој суверенитет и своје вриједности.
Парада није била само приказ технике и дисциплине- била је то порука. Порука да мир није слабост, већ врхунски израз снаге. Да слобода није дата, већ освојена и заслужена. И да Србија , чувајући сјећање на своје хероје са Цера, Колубаре, Мојковца, корача ка будућности са јасним циљем. Стабилна, самостаслна и поносна.
Сваком кораку одзвањала је историја, а у сваском погледу војника сијсла је вјера у Србију. Данас смо свједочили не само правди, већ и живој слици национсалног јединства и ријешености да се никада не забораве ни жртве ни идеали на којима ова земља стоји.
Србија је показсала снагу –не да пријети већ да чува :част, слободу и понос Србије, Републике Српске и Црне Горе.
Док Србија на својим парадама корача уз звуке поноса и слободе, многи на западу се боре да саставе једну пуну дивизију. Њемачка, Француска, Енглеска – – некадашње иперије- данас се суочавасју са кризом идентитета, раслабљењним осјећајем за част и земљу, и дубоким демографским проблемима. Оне нијесу више државе славних предака, већ државе у којима други пишу историју. На улицама њихових метропола не чују се химне, већ ехо туђих захтјева. У парламентима се већ поставља отворено питање :чија је ово земља.?
Свједоци смо тренутка у којем чак и поједини посланици- који су добили држављанство-попут оне из Холандије- морају да бране елементарно : да је држављанство привилегија, а не право без обавеза. Да ако вам се не свиђа сопствена држава, можете је напустити. Дали сте ми хлеб и држављанство, ја хоћу да ову вашу односно моју сада земљу- промијеним, покорим, обликујем по својој мјери,да наметнем своје вриједности.
Србија из тога мора извући поуку. Ово је наша земља. Наше вриједности, наша култура, наш језик, наша слобода и наш образ. Ми смо народ који је преживио царства, ратове, бомбардовања и окупације- и остали своји. Ако икада заборавимо ко смо, постаћемо као они-а онда ће бити касно.
Наша војска, наша омладина, наше породице- то је бедем- и мора остасти тако.
Живјела Србија !Нека се баријак слободе и части вије високо- у славу народа, у част предака и за будућност потомска.
