Култура Никшића је добила књигу Драмски водич кроз Никшић, ауторке Снежане Р.Радуловић. Међународно удружење књижевних стваралаца и умјетника Неказано из Бара је издавач књиге. Редактори су: проф. др Драгомир Кићовић, проф. др Мирослав Додеровић (Филозофски факултет, Никшић), проф. др Драга Бојовић (Филолошки факултет, Никшић) и др Недељко Радосављевић (Историјски институт, Београд), а рецензенти: доцент др Александар Стаматовић (Филозофски факултет, Никшић), др Милутин Ђуричковић (Институт за дечију књижевност, Београд) и др Панајотис Асимопулос (Војна Академија Грчке & Академија Ваздухопловства Грчке).

За књигу, која се ових дана нашла на Међународном фестивалу књижевности у Подгорици на штанду Удружења црногорских писаца за дјецу и младе, проф. др Драга Бојовић (Филолошки факултет, Никшић) каже:

Драмски водич кроз Никшић Снежане Радуловић оригинална је творевина пред којом нико не може остати равнодушан. Више је димензија које је спојио овај драмски рукопис: белетристичка која се ослања на књижевност за младе, научно-стручна тј. историографска, географска, позоришно-дидактичка и туристичко-прагматична. И заиста је тачно примијећено да је у питању пионирски подухват.

         У ери модернних технологија, гдје је мање-више све засновано на шематизму и техноманији, овај текст нас враћа на разговор као непревазиђени и јединсвен квалитет који нас оздрављује и окатарзачује. У водичу је то репрезентовано исказима, нпр.: Могли бисмо сад брзо да сазнамо ако на телефонима прогугламо, али волимо тебе да слушамо, наша драга дамо. Настави само, или: Јелени звони телефон, извињава се Марку и Владимиру, прекида везу и одговра кратко поруком па наставља причу, или Велика је мана изигравати готована. Итд.  Стога није нимало  случајно што је драма настала у старој Грчкој, колијевци цивилизације.

         Док  ишчитавате рукопис који је бриљантно стилизован кроз језик младих, домаћина и гостију, лексику и ред ријечи, њима карактеристичан, наилазите на тешку материју историје која у таквом окружењу поприма лакоћу усвајања и показује моћ младости да проникне у смисао знања као љубави према животу у простору и времену. Посебан стилски ефекат аутор је постигла неуобичајеним редом ријечи, али за један драмски текст апсолутно пожељним, нпр.: Никола I Петровић Његош владар Црне Горе је био, …битно-лијепу чињеницу ову, Занимљиво шта би нам било, кажи?. Римоване форме дају посебну димензију «опуштеног» приступа проблему, али са обиљежјем модела и садржаја озбиљног драмског текста, што он заправо и јесте: Драги моји и мили другари, спремите се данас за лијепе ствари; И вјерујте, није никакав трик. Да ли препознајете његов лик? (Показује руком на споменик краља Николе; Дакле, моји драги другари, запамтите и ове ствари. Мало историје да сазнамо, па ћемо послије да чаврљамо; Да нам шећер не буде у паду, узмимо по једну чоколаду…; Ти и ја смо вјечни шетачи. Шетња је спорт најјачи; Озбиљно кажеш или нас мажеш; Важно је само да срећна будем ја и да никоме не учиним зла. И тако редом. Многе форме имају више димензија, као што је посљедњи овдје наведени примјер који садржи и морално-филозофску поуку. Такве поуке налазимо и у неримованим коментарима: Радозналост је јако важна, јер води ка истраживању, истраживање ка сазнању, а сазнање ка критичком мишљењу. Тексту је посебну боју дала лексика младих било то у римованим, било у формама које то нијесу: мазати (у значењу шалити се): Озбиљно кажеш или нас мажеш;  Ово је љепше него на журу (журки); океј, екстра, Књаз Никола и др Јосип Сладе били су сјајан двојац; …о језеру које је Number one; Само да престанем живце да пучим!; Узмите по један сокић и по смокић! Не тражим заузврат у образ цмокић!. Уз то, и облици из локалног колорита, нпр.: Предања зборе, као и ауторове лексичке иновације типа: другачијост, блискосна (емоција), доказатељка (црква), оплемењују текст Водича.

         Зналачки се смјењује разговор између младих различитог годишта и пола, разговор између родитеља и дјетета, разоткривајући нам све обрте младалачке бескрајне радозналости. Познато је, наиме, да нико од одраслих не може поставити таква питања каква постављају млади и дјеца. Али треба имати дара и љубави као Снежана Радуловић, па се идентификовати са онима на којима остаје свијет. И приде, имати велику љубав према граду Никшићу, а вјероватно и поштовање и љубав према осталим градовима и селима, према постојању као таквом.

         Посебну стилску димензију тексту дају ликови који оживљавају текст, ликови који читаоцу визуализују представу, иза које остаје вал размишљања о себи у контексту битисања у свом окружењу, па онда и шире, тј. питање да ли чинимо нешто практично за младост, за локалитет у коме живимо, за култивисања живљења. С те стране аутор се показује као веома зрео писац текста позоришне представе.

         Све у свему, Драмски водич кроз Никшић је синтеза драматичне историје једног града, Никшића, смјештена у уста и двиг младалачког заноса и љепоте. Стога би требало да буде пожељно и обавезно штиво наставницима у школама као метод који би умногоме олакшао усвајање знања.