Телевизијске серије ,,Отписани“ и ,,Повратак отписаних“, премијерно емитоване седамдесетих година двадесетог века, приказивале су борбу комунистичких илегалаца у Београду за време Другог светског рата. Иако су акције комунистичких илегалаца у самој серији преувеличане, многе епизоде су били инспирисане стварним догађајима и ликовима. У складу са тада владајућом комунистичком пропагандом, у серији нема акција четничких илегалаца у борби против окупатора. Четници се појављују у свега неколико епизода, и очекивано, приказани су негативно – као злочинци и сарадници окупатора. Међутим, мало је познато да су у многим епизодама инспирација за сценарио заправо били четнички илегалци и њихове акције.
Београдски четнички илегалци – Заиста отписани
Отписани:
У седмој епизоди серије ,,Отписани“, описано је бекство затвореника из Бањичког логора. Илегална комунистичка организација организовала је бекство својих сабораца из логора. У стварности, из Бањичког логора је током рата само једном дошло до успешног бекства, али бегунци нису били комунисти, већ четници. Из логора су октобра 1943. године побегли поручник Нешко Недић, потпуковник Илија Орељ и омладинац Никола Пашић. Заједно са њима побегло је и 9 стражара-недићеваца(1).
Интересантно је да у поменутој епизоди бива ухапшен и одведен у Бањички логор младић (глумац Данило Лазовић) који није комуниста, али је противник нацизма. Он гине у покушају бекства из логора. Убацивање овог лика у епизоду делује као посвета четницима који су били заточени и убијени у Бањичком логору, поготово ако се зна да се немачки део логора Бањица у немачким документима помињао као ,,ДМ лагер Дедиње“ (ДМ се односи на Дражу Михаиловића, односно на присталице и припаднике четничког покрета). На послератном суђењу, злогласни управник логора Светозар Тоза Вујковић је изјавио да су, што се тиче Бањичког логора, Немци тамо одводили највише припаднике четничког покрета Драже Михаиловића(2).
Оригинални немачки документ из ког се види да су Немци логор на Бањици називали ”ДМ логор”. Од 23.000 евидентираних бањичких логораша, 800 су били комунисти и њихови симпатизери, док су огромну већину чинили ”припадници ДМ покрета”
Вујковић је учествовао у мучењу логораша, како четника тако и комуниста, често у сарадњи са фолксдојчером Петром Кригером. Овај Немац је био инспирација за лик злогласног гестаповца, мајора Кригера(3).
У деветој и десетој епизоди серије појављује се једна интересантна личност. У питању је Влада Рус, ког тумачи Михаило Јанкетић. Влада Рус, пореклом руски емигрант, официр је СС-а, а у тајности ради за комунистички покрет отпора. Чини се да је његов лик био инспирисан ликом Ивана Попова (рођени брат двоструког агента Душка Попова, који је Ијану Флемингу био инспирација за лик Џејмса Бонда), обавештајца британског Интелиџенс сервиса и четничког покрета, који је био инфилтриран у СС јединице, где је имао чин потпуковника(4).
Влада Рус је у серији у интимној вези са ћерком немачког пуковника Милера. Могуће је да је за овај детаљ инспирацију представљао четнички илегалац, извесни капетан Бојановић, који је био интимној у вези са секретарицом немачког генерала Паула Бадера, па је на тај начин долазио до информација потребних четничком покрету(5).
Повратак отписаних:
У серији ,,Повратак отписаних“ постоји много више референци на припаднике четничког покрета и њихове акције. Тако у првој епизоди комунисти августа 1944. године праве заседу на друму и заробљавају министра у влади генерала Милана Недића, ,,Вељка Јовића“, који је кренуо за Београд, након што је претходно био на састанку са члановима ,,Националног комитета Драже Михаиловића“ (мисли се на Централни национални комитет Краљевине Југославије). Очигледно је инспирација за лик овог министра био Велибор Јонић, министар просвете у Недићевој влади у периоду 1942-1944. Јонић је почетком септембра 1944. године отишао у Крагујевац, по налогу Милана Недића, где је покушао да набави 6.000 пушака од Немаца, које би биле подељене четницима. Ово су четници сазнали приликом саслушања Јонићевог пратиоца, жандармеријског наредника Илије Мрдаља, ког су претходно заробили. Акција наоружавања четника, судећи по Мрдаљевим речима, вођена је без знања Немаца(6).
Дакле Јонић није заробљен, али је заробљен његов пратилац, и то од стране четника, а не партизана. Када лажни ,,министар Јовић“ (тј. паризански илегалац Паја, ког тумачи Павле Вуисић) посети четничког мајора Гашпара, они разговарају о набавци оружја и муниције за четнике преко Недићеве владе.
У истој епизоди, када се комунисти преобуку у недићевске униформе, шеф комунистичке групе илегалаца Тихи, представља се као ,,капетан Тодоровић“. Ради се о још једној посвети четницима. Вођа четничких илегалаца у Београду био је мајор Жарко Тодоровић Валтер. Њега су Немци ухапсили марта 1943. године и одвели у Маутхаузен. Преживео је рат и умро у дубокој старости у Француској(7).
На крају епизоде комунисти успевају да ликвидирају у Београду четничку групу мајора Гашпара, који је прошао немачки обавештајни курс у Минхену. Мајор Гашпар је заправо Бранко Гашпаревић – он није био четнички официр, већ љотићевски капетан, који је прошао обуку у Немачкој, у Нојштрелицу. Он је 1945. године предводио диверзантску љотићевску групу која је покушала да пређе Дрину и пребаци се у централну Србију. Радећи на том задатку, Гашпаревић се повезао са четницима Драже Михаиловића(8).
Када комунисти, преобучени у недићевце, долазе код мајора Гашпара, они говоре да су дошли да пренесу поруку ,,пуковника Мушицког“. Ради се о пуковнику Југословенске војске Кости Мушицком, ког је генерал Милан Недић поставио за команданта Српског добровољачког корпуса и унапредио у чин генерала. На челу београдске специјалне полиције налази се ,,Крста Мишић“, док је управник града Београда ,,Бешевић“. У стварности, на челу полиције био је Илија Паранос, док је ,,управник Бешевић“ очигледно Драгомир Драги Јовановић.
У другој епизоди комунистички илегалци спашавају савезничке пилоте. Међутим, у околини Београда оборене савезничке пилоте спашавали су четници Авалског корпуса, а не партизани(9).
Детаљ из филма ”Заиста отписани” у продукцији ”Погледа”: Улица Кнеза Милоша пре рата. Један од документарних снимака из Архива Кинотеке, који се ретко објављује – или се уопште не објављује
У трећој епизоди Немци покушавају да открију партизанску радио станицу у Београду уз помоћ гониометра. Заправо, Немци су уз помоћ гониометра лоцирали четничку радио станицу. Ухапшени су везисти Бранимир Хрга, Тихомир Јакшић и Јакшићева вереница. Јакшић и његова вереница су стрељани, а Хргу су заврбовали Немци(10).
Радња четврте епизоде се бави доласком др Гротеа, обавештајца Абвера, у Београд. Гроте, иначе банатски Немац пореклом, у тајности успоставља везу са једним београдским сајџијом (,,господин Симић“), покушавајући да преко њега направи контакт са америчком обавештајном службом. Курир америчке обавештајне службе долази у Београд из Истанбула и одлази на састанак са ,,господином Симићем“. Међутим, у сајџијску радњу проваљују гестаповци и ова двојица гину. Радња ове епизоде мотивисана је стварним ликом и догађајима. Обавештајац Абвера под именом Гроте је заиста постојао. У питању је инжењер Ерих Гроте из Београда, обавештајац немачке службе Абвер. Септембра 1943. године мајор Велимир Пилетић, командант Крајинског корпуса, известио је генерала Михаиловића да је инжењер Гроте успоставио везу са четничким илегалцима у Београду и понудио им своје услуге(11).
Наслов седме епизоде серије ,,Повратак отписаних“ је ,,Вили“. Ради се о немачком подофициру Вилију, који успоставља везу са комунистичким илегалцима, тражећи од њих да га пребаце у партизански одред. Изгледа да није случајно да се овај Немац зове Вили и да је у питању још једна посвета четничким илегалцима у Београду, с обзиром да се на челу четничке Команде Београда налазио мајор Александар Михајловић звани Вили(12).
Наслов дванаесте епизоде ове серије је ,,Мост“, јер се радња односи на истинити догађај -спашавање чувеног Савског моста. Немци су минирали мост, међутим, учитељ Миладин Зарић, иначе солунски борац, успео је да разминира мост и спречи његово рушење. Комунисти су Зарића одликовали за овај подвиг. Интересантно је да постоји једно сведочење, по ком је Зарић за време окупације помагао четничке илегалце. Душан Милутиновић, пре рата резервни официр, током окупације био је четнички обавештајац у Београду. Говорећи о раду четничке обавештајне службе, он је пред комунистичким истражним органима 1952. године изјавио: ,,Индиректно ми је помагао са разним подацима кроз приватне разговоре и Миша Зарић, учитељ, који је спасао београдски мост да га Немци не сруше и који ми је до пет пута у појединим разговорима дао врло корисних података о кретању немачких колона, које сам ја после давао у својим извештајима“(13).
Литература
- Александар Динчић, Специјална полција против четника, Погледи, https://www.pogledi.rs/specijalna-policija-protiv-cetnika.html
- Ратко Лековић, Први пут у јавности: Бањица-ДМ логор, Погледи, https://www.pogledi.rs/prvi-put-u-javnosti-banjica-dm-logor.html
- Александар Динчић, Специјална полција против четника, Погледи, https://www.pogledi.rs/specijalna-policija-protiv-cetnika.html
- Никола Миловановић, Контрареволуционарни покрет Драже Михаиловића, Обавештајни центар штаба бр. 2, https://znaci.org/00001/11_55.htm
- Борис Субашић, Валтер бранио Београд, Погледи,https://www.pogledi.rs/valter-branio-beograd.html
- Милослав Самарџић, Немачка игра са Недићем, Погледи, https://www.pogledi.rs/nemacka-igra-sa-nedicem.html
- Борис Субашић, Валтер бранио Београд, Погледи,https://www.pogledi.rs/valter-branio-beograd.html
- Никола Миловановић, Контрареволуционарни покрет Драже Михаиловића, План Команде ловачких група Југоисток, https://znaci.org/00001/11_77.htm
- Милослав Самарџић, Фалсификати комунистичке историје, стр. 95
- Др Павле Милошевић, Повратак отписаних-истина о београдским илегалцима, Погледи, https://www.pogledi.rs/povratak-otpisanih.html
- Никола Миловановић, Контрареволуционарни покрет Драже Михаиловића, Радио станица 506, https://znaci.org/00001/11_56.htm
- Милослав Самарџић, Формација Југословенске војске крајем 1943. године, Погледи, https://www.pogledi.rs/formacija-jugoslovenske-vojske-krajem-1943-godine.html
- Никола Миловановић, Контрареволуционарни покрет Драже Михаиловића, Одлука о стварању организације, формирање одреда, обавештајне службе и првих политичких тела, https://znaci.org/00001/11_3.htm
извор: погледи
