Обраћамо вам се не из политике, не из идеологије, него из голе нужде и очаја. Обраћамо вам се у име већинског дијела црногорских пензионера који су доведени до дна, до понижења без преседана-да спас од глади желе да траже у затворима.
Да ли схватате тежину те истине ? Дал и вас је сраморта ?
Све више је старих људи који желе да намјерно чине прекршаје како би били ухапшени. Не зато што су преступници, јер то нијесу никада ни били, него зато што су гладни. Јер у затвору ће имати оброк. Имаће лијек. Имаће кревет. Имаће минимум људске бриге. Изван затвора имају само биједну пензију, скупе лијекове, хладне собе и усамљеност која убија тише од сваке болести.
Затвор ће постати социјална установа. Слобода –а казна.
У Јапану, једној од најразвијенијих земаља свијета, пензионери чине четвртину затворске популације, јер држава није на вријеме заштитила старе. Да ли чекате да се исто догоди и у Црној Гори.? Да ли вам је нормално да земља која се хвали традицијом и чашћу своје старе гурне измеђи глади и ћелије?
Пензионери су ову државу стварали, градили. Радили су деценијама, градили путеве, фабрике, школе, болнице. Плаћали порезе, бранили земљу, подизали генерације. Данас им узвраћате мрвицама, понижењем и ћутањем.
Ово није социјална правда ни социјална политика.
Ово је морални суноврат.
Тражимо хитно:
-Пензије од којих се може жијети, а не умирати. Биједна је минимална пензија 450 еура, још бједније да тај изниос прима близу 67 хиљада људи, без обзира на године стажа осигурања и школске спреме.
-Тражимо линеарно а не пропорционално усклађивање пензија, јер није ни праведно ни поштено да се некоме повећа 300 еура а већини 45 еурта, а цијена хлеба је иста остала за све.
-Бесплатне лијкове за најстарије.
-Праву социлану заштиту а не милостињу.
-Достојанствену старост као уставно право.
Ако држава не може да обезбиједи да стари живе слободно и достојанствено, онда је признала сопствени пораз.
Ово писмо је вапај .
Вапај оних који више немају шта да изгубе осим ово мало бијдног живота.Шта смо ако не можемо унучету приуштити чоколадау за рођендан- Ништа. Боље да нас нема. Замислите живот кад нијесте у стању да изведе породицу на један скромни ручак у просјечни ресторан , цијелог свога живота, не у хотел, то је само сан.
Црногорско село, моли Владу Црне Горе, подигните кредите, уложте напоре, асвалтирајте путеве по селима на сјеверу Црне Горе, да се жене не порађају по макадамским путевима, да не уништавамо половна аута, доведите људима воду, да је не носе у буцатима у 21 вијеку, да се дјеца не купају по колибама, и испод стеха, село не може више да чека, село неста, а без села нема ни државе.
Вратите опљачкану и отету имовину бившим вланицима. То морате. Ако нећете, не можете, немате кад, Партија прнзионера –ПИР ће вам помоћи да бесплатно то уради, а да државу ништа не кошта.
И запамтите: начин на који се држава односи према пензионерима, према селу , према бившим власницима имовине, показује какву будућност спрема младима.
Да се разумијемо, боље нам је него прије. Сада смо слободнији, знамо нећемо бити пребијени, убијени, можемо тражити своја права.
Господо- Ми вас плаћамо! Ви сте нам унизили Устав. Ускратили сте нам уставно право, да је грађанин суверени носилац власти. Партије са својим лидерима су нам то право отели. Хоћемо отворене изборне листе. Да бар мало уважимо себе као грађанина. Ми знамо да је свака власт опака. Против ње се мора борити.
Да се грађани питају : не би било преко 5.000 службених аута, плате без рада након престанка функције, не би било висиких плата у јавним предузећима, то је добро свих грађана, не бисте ви себи давали високе плате, реперезентације, паушале, варијабиле, дневнице, непотребне управне одборе, примање накнада по више основа у плаћеном радном времену, не би било скривених рачуна, све би било на увид седме силе, ко се бави јавним полсом…
У име оних који су ћутали дуго, или достојанствен живот, поштовање Устава или блокда државе, у супротном у затвор нам је најсигурније.
И на крају, молимо све политичке актере, поштедите нас глупе некорисне политике, популизма,бавите се питањима образовања, здравства, унапређења живота , културног стваралаштва.. Поштујте пореске обвезнике који вас плаћају. Они заслужују више.
Момо Јоксимовић, предсједник Партије пензионера-ПИР
Ружа Гојковић, предсједница МУП Пролетер
Драган Никић, предсједник МУП Маслине
Драган Марковић, предсједник МУП Горња Горица
Миливоје Вујошевић, предсједниок МУП Јединство
Милутин Шкатарић, предсједник МУП Горица,
Проф.Зоран Божовић, Брано Милошевић, проф.Радисдав Кораћ,проф.Војо Томић, проф.Нада Головић, публициста Свето Шестовић, Перо Вукадиновић, проф.Милоња Ојданић, Жана Лакићевић, Ђерђ Шаљанин, Драган Шестовић..прав.Нада Шестовић…
8 Responses
Добар текст. Мо који дмо тафили у днебном листу Вијрсти, Побјрди, Дану имамо 450 еура пензију. Исто колико и наше чистачице.
Одличсн текст
Радио сам у управи, плате биле
мале па и пемнија мала. Житав живот мучење. БЕМ ТИ ОВАКАВ ЖИВОТ УСРАНИ.
Треба тражити нови закон о пио иви је катсттрофа и они са 15 и они са 40 гидина стажа одигутања имају исте пензије.
Пензијр су туга а скуп живот.
Јесте тугс са пензијом негонсу бацили у смеће и школу. Исто био дактилограф или професор. Инжињер. Сви 450 еура .
Хоћемоли се надати да нам се врати отета имовина. Моја породица би дала 20 одсто имовине од срца ко нам то уради.
Моја ујчевина има имовину у граду није приведена намјени одузета је . Може ли се ту што утадити.
Мидлим да би овај Момо прдседник Партије пензионера једуни нам поштено могао помоћи.
Чуо сам да Партија пензионера купи потписе за изборе. Дајмо људи помозимо да има ко да пррдсавља прнзиондре у Скупштини.
Које емоционално лепило држи групу, друштво, на окупу? У првом плану је хомогени образац реакције. Људи се радују или су огорчени истим догађајима. То показује да подржавају исте вредности. Ово иде далеко даље од политичких унутрашњих сукоба. На пример, неко ко прасне у грохотан смех због смрти детета ствара иритацију и бес. Чак и стоички израз лица, само одбијање да се покаже саосећање, био би протумачен као „хладноћа“ или „бездушност“. Таква хладноћа се сматра узнемирујућом. Након тога следи морална осуда. Они око њих спекулишу: Каква ужасна особа то мора бити!
Социопатама је много лакше. И њима недостаје истинска емпатија. Али су схватили важност исправних реакција у раном детињству, копирајући понашање одраслих. Запамтили су своје реакције, баш као што школарци памте свој речник. Социопате носе маске доживотно. И сви падају на то. У свакодневном животу је то безопасно. Али шта социопате на високим функцијама могу да ураде: свет је морао ово да научи више пута.
Вратимо се онима који немају маске, људима који не играју игре. Онима са вечно равнодушним лицима. Ово нас директно доводи до Албера Камија.
Он избегава психолошка објашњења. Његови протагонисти не пате од менталног дефекта. Не, то је филозофска спознаја која их ослобађа од перформативног конформизма. Спознаја да је свет „апсурдан“. Да нема смисла. Да је то бесмислена игра. Да је исцрпљујућа. Увид који, према Камију, може да погоди свакога. Изненада и без упозорења. На пример: Радник деценијама ради у фабрици. Одједном га обузима питање: „Шта ја заправо радим овде?“ Без икаквог упозорења. Тек тако. Сваки осећај сврхе који никада није доводио у питање – одједном је нестао. Након тога, погођена особа има само две могућности: Потискује своју спознају и наставља као и пре. Или: Репресија не функционише. Тада га обузимају депресија и гађење. У најгорем случају, извршава самоубиство.
Ками је написао низ драма и новела о „апсурдним постојањима“. Међу њима је и драма „Калигула“: Кроз смрт своје сестре, млади цар разуме лудило људског постојања. Он прибегава отпору. Али не репресији, већ трансценденцији: он успоставља режим који превазилази апсурд, хаос и произвољност живота. Врхунац драме: Пошто је Рим дуго био поштеђен куге, Калигула себе поставља за „заменика куге“: Он наређује убиства једнако произвољно као што црна смрт односи своје жртве.
Доктор Рије у Камијевом роману „Куга“ заузима контрастан приступ: Усред гомила лешева, он осећа огромну моћ смрти. Немоћан је против ширења патогена. Ипак, колико год често Рије не успева, он не одустаје. Он пркоси апсурду. Он тврди да се човек мора „бранити не знајући зашто“. Да не би изгубио своју човечност, мора се побунити против биолошког лудила.
Црни дане, а црна судбино!
О кукавно српство угашено,
зла наживјех твоја сваколика,
а с најгорим хоћу да се борим!Пјесник је дао са киме, што мање више сви знамо,а данас по свој прилици са самима собом и све што смо урадили,јесмо себи урадили а не другима .Јер што год радиш себи радиш .Очеви јели кисело грожђе а унуцима трну десне,али и зуби !
Пензија магичнас ријеч у Црној Гори ,постала је најважнија ствар протекле генрације и моје наравно, која још битише ,колико и какао свако зна понаособ,јесмо ли КРИВИ ?
Од убијања и сахрањивања Бога и државама у којима смо живјели на било на који начи ,сви смо учествовали у овоме што имамао данас на један или други начин.Сада имамо сви заједно што смо заслужили! Можда се неко не слаже и тражи изговор или кривицу негдје друго ,сада је то сасвим ирелеванто.Можемо ли нешто промијенити то је питање на које морамо сваки понаособ да дамо одговор.Некада је било страшно када неко мора да иде у старачком дому ,то сам ѕапамтио јер су негдје крајем шесетих година у селу до мојега отишле двије сироте о трошку државе тамо у Рисан.Као дијете био сам тако жалостан да се тога сјећам и до данас,а данас ?трба да си срећан да добијеш мјесто, а кућа пуна дјеце и унучади.Те двије старице нијесу имале никога па се Мјесна заједница потрудила да их тамо смјести ,што је било хумано ,колико је неко сретан да кажем што напуста родно огњиште тада то је немјерљива величина.Нјабоље је то приказану у филму Влак без возног реда ,у којему смо изгледа сви ми с каратоm за тај воз