Отац Михајло Бацковић поводом актуелних медијских напада због његове изјеве о Хрватима реаговао је саопштењем.
–Размишљајући зашто је један добар млади човјек, кум моје породице, извлачећи из контекста дио мојих ријечи, тражио не од мене који сам то рекао, већ од предсједника општине да се огради од онога што сам по њему ја рекао, одговорићу му не својим, већ ријечима Бокеља римокатолика које сам између осталог и у тој емисији цитирао.
Комплексе овог младог човјека и оних који су на његову изјаву изашли из својих рупа не желим и немам право да лијечим, али морам као свештеник да свједочим ИСТИНУ која их очигледно боли.
Рекао сам и понављам, свако може да се осјећа и изјашњава како жели и има то право, право слободне воље које нам је Бог дао, али мора знати да та СЛОБОДА није анархија, већ носи огромну одговорност.
Тај млади човјек, наш кум, морао је познајући мене знати да ја не мрзим никога. Он је као и његови партијски пријатељи вјероватно добар економиста, али би требало да зна да поред хљеба и игара има нешто на чему почива овај свијет, а то је ПАМЋЕЊЕ и историја. Дезорјентисаност и релативизација свега не значи, моја млада браћо, просперитет, већ кукавичко забијање главе у пијесак како не би видјели истину која је пред нама. А ИСТИНА је да ја нисам оспорио ничије право на изјашњавање и осјећај припадности.
Што се, куме, ниси као правдољубив човјек и посланик црногорског парламента, оградио, осудио и позвао своје шефове из владе и покрета, да осуде изјаве хрватског министра вањских послова Гордана Грлића Радмана који на најбезобразнији начин вријеђа наше жртве и нашу државу!!?
Ћутао си, куме, јер не смијеш па се онда поставља питање кога ти представљаш и у чијем парламенту сједиш?
Хвала ти јер си, као што прије рекох, својом изјавом извео све мишеве из њихових рупа, јер је твоја исхитрена изјава показала њихову искрену мржњу, не према мени него према сваком православном Бокељу, Црногорцу, Србину…
Жао ми је што сам морао у току поста у којем заједно идемо ка великом празнику Васкрсења Христовог да реагујем овако, али сам исто тако свјестан да свако наше ћутање схватате као нашу слабост па сам морао да вам одговорим!
Као што ће ове године Васкрс бити у истом дану и једнима и другима, тако је исто било свеједно кад који пада нашим прецима који су стварали оно што је Бока била. Дон Нико Луковић, капетан Илија Дамјановић и Васо Ћуковић нису гледали ко је које вјере већ су помагали своју Боку и Бокеље, градили заједно цркве на Прчањи и у Каменарима…
Дневнополитичке теме у предизборном циклусу су једно, а истина је нешто сасвим друго. Јасна ми је потреба да се мало „намрштим“ пред изборе, али немој пуно може да остави дубоке боре лицу наше Боке!
Потврда реченом
„Славном Сабору Хервацко-Славонскому у Загребу“
Велика Бокељска Скупштина на Прчању 1848. године одговара владици и владару Црне Горе Петру ИИ Петровићу Његошу и иницијативи Хрватског Сабора…
„Наша су обштетства имала част примити многа писма од стране Херватског народа у којима јављенае ваша жеља да се данашња краљевина Далматинска Вашои држави саедини. Најпрва и најсветиа наша дужност та е јавит пред свијетом да ми ДАЛМАТИНЦИ НИЕСМО НО БОКЕЗИ!!!“
Даље одговарају…
„Без сумње толико краљевина Далматинска, колико њој за сад скопчано окружије Бококоторска припада по положају, по историји, по језику, и по племену већег броја СЛАВЕНСКОЈ-СРБСКОЈ народности. Без сумње кад би надстојећи догађаји до тога корачили да се државе СЛАВОНСКОСРБСКЕ то јест Југословенске уједно соедине под штитом Цесарским, без уплива никакве туђе народности као на примјер Талијанске, Мађарске, Њемачке и тако даље, без сумње Бококоторска противна бити неће да се жеља ваша испуни што се соједињенија нашего тиче.“
Документ је писан ћирилицом и цитиран у оригиналу, потписан је службеним језиком италијанским. Преко 400 Бокеља међу којима има наравно Римокатолика и Православних је присуствовало и једногласно уз плотун топова прославило ову одлуку и још пар њих о заједничкој одбрани Боке.
Један од директних потомака потписника овог одговора Бокељске скупштине, Антона Сбутеге, доктор Бранко Сбутега пише…
„У ужем делу залива посебно до теснаца Вериге живела је после рата мултинационална и мултиконфесијална популација. Било је ту Хрвата, Аустријанаца, Италијана, Чеха али пре свега Срба православне и католичке вероисповести.
После 70 година сви прво наведени су постали Хрвати католици, док су Срби католици нестали јер их се пре свега одрекла њихова матица Србија под геслом да не можеш бити Србин ако ниси православан. Овај антицивилизацијски чин је био кобан за опстанак Бокеља где се сваким новим даном сужава аутономија јавног простора на њихову штету. Потпуно неспремни да се суоче са новим друштвеним и социјалним приликама, бивши вукови на мору постају на копну кротки јагањци. Две трећине укупно највреднијег културно-историјског наслеђа Црне Горе се налази у Боки Которској. На жалост, Црна Гора годинама уназад показује да нема рецепторе који би препознали вредност овог историјског поклона док са друге стране бокељско наслеђе добија национални хрватски префикс. Сасвим је прихватљива постала теза да све што је католичко заправо јесте хрватско, доводи се у питање државни интегритет и сувенеритет и таквом наративу заправо нема ко да се супростави. Бокељи се у овим данашњим околностима више не рађају а умирање је једина извесна константа. Није постала реткост да се вера прода за вечеру из сасвим лукративних разлога.“
Дон Нико Луковић, римокатолички свештеник и историчар много је говорио о Боки и њеним посебностима, издвојићу неке сегменте легендарног говора у Народној Скупштини на уставотворном засједању…
„Другови и другарице, када су се косовски орлови угнијездили у овим славним кршевима, засадили су на Ловћену, црногорском Парнасу, светом брду свих унакрст Словена, српски барјак, симбол јунаштва, витештва и слободе, гдје је пет вјекова слободно лепршао, ничим неокаљан, док су непријатељи нашега народа, почевши од азијатског душманина до фашистичког завојевача наших дана ‘о те крши зуб свој заман кршили’, да га отму и растргају. Али поносни Црногорац као да је из Ловћена израстао, стоји својим гранитним ногама непомичан на крвавој стражи, чувајући слободу и свијетле идеале српства и јужног словенства, док је свукуд унаоколо ‘племе наше сном мртвијем спало’.“
Исто тако о Црној Гори каже:
„Црна Гора није само јуначко гнијездо. У њој се родила прва државна мисао код Срба, у XИ вијеку.“
Могао бих цитирати много још али мислим да је ово засад довољно цитата много већих Бокеља од данашњих остатака оптерећених мржњом и националним подјелама.
извор: ин4с
