Пише: Момо Јоксимовић, предсједник Партије пензионера Црне Горе-ПИР

Љубав је једна од најачих и најљепших емоција које човјек може да осјети. Она нема облик, ни боју, ни мирис, али када је ту-осјети се  у сваком погледу, у свакој ријечи, у сваком осмијеху. У име љубави се рађамо, у име љубави живимо, у име љубав и праштамо. И понекад у име љубави—и страдамо. Са аспекта нас старијих,  који смо живот доживјели са свих страна—љубав није  само осјећај срца.  Љубав постоји у породици, између пријатеља, према природи, животињама, чак и према нечему што волимо да радимо-писању, музици, спорту. Љубав је и сјећање, посвећеност, жртва, праштање. Љубав је снага да издржиш када је најтеже, и мекоћа да не заборавиш да будеш човјек кад је најлакше. Љубав настаје тамо  гдје постоји искреност. Рађа се у погледу, у додиру. У разумијевању двије душе.  Може настати ни из чега-један осмијех на улици, једна ријеч у право вријеме. Може и да се ствара годинамса-као  кућа која се зида, повјерење које се гради.  Љубав није увијег гром. Понекад је тиха као вечерњи  мир, као рука која те држи кад више нико не држи. Траје  колико је истинита.  Понекад тренутак. Понекад цио живот. Љубав која је чиста, преживи вријеме, и удаљеност, и болести, и сиромаштво, и све  невоље овога свијета. А она љубав која је  била само привид—нестане на првој киши.

Можемо ли вољети више пута? Можемо, Али свака љубав је другачија. И свака  остаје заувијек уписана. Може да се претвори и у мржњу ако у њој није било праве љубави. Јер љубав која је била искрена-чак и кад престане , не мрзи.  Она прашта, памти, одлази ћутке. Само повријеђени его, сујета или интерес, могу да се пртворе у мржњу. Љубав-никад. Љубав није увијек лака. Она боли. Било кад изгубимо оног кога волимо. Било кад нас забораве. Било кад дајемо а не добијамо. Али ниједна та бол није залудна. Јер свако искрено давање  чини нас бољим. Љубав није ни само ствар младости. Љубав не познаје број година, већ број срца која се нијесу предала. Љубав припада и старима. Често они знају да воле  најтише, најдуже, и најчистије.

Љубав није ријеч, није ни тренутак. Љубав је сила.  Није од овога свијета, али  без ње овај свијет неби трајао.  Настаје тамо гдје постоји искреност. Она се рађа у погледу, у додиру.  У разумијевању двије душе. Не мора бити увијек између мушкарца и жене.  Љубав је и мајке према  дјетету,  љубав је пријатељсво, љубав је  и оданост идеји, роду, вјери, отаџбини, партији. Не види се, а све покреће.  Не мјери се, а све одмјерава. Носи човјека кроз живот као што ријека носи  грану, понекад мирно, понекад бурно, али увијек негдје носи.  Љубав је оно што чини живот љепшим. Без љубави све би било хладно и празно.Зато треба да је чувамо и ширимо гдје год можемо. Љубав је једина ствар која расте кад се дијели, кадса се даје.

Љубав је дубоко осјећање блискости, бриге и повезаности с дугом особом, идејом, живим бићем или чак животом самим. Она је више од емоције- стања свијести, однос , одлука и присуство. Љубав је у души, али се не задржава ту. Она тражи пут- кроз ријеч, кроз додир,  кроз  бригу, кроз  жртву.  Љубав је оно  кад  не мислиш  само на себе. Кад другоме  даш бољи дио хлеба. Кад га покријеш док спава.  Кад трпиш, а не гунђаш. Кад опростиш,  иако нијеси дужан. Љубав је кад се радујеш туђој срећи као својој.  Љубав има заједничку црту :“ Видим те. Прихватам те. Желим ти добро“.

А шта није љубав :  Опсесивнот.  Посесивност. Зависност. Идеализација. То су сјенке љубави- могу личити , али у основи немсају поштовање ни слободу.

Љубав се  рађа?   Љубав није нешто  што „имамо“- то је нешто што  стварамо заједно с неким. Љубав није догађај. Љубав је простор у коме обоје растемо, ако је чувамо. Љубав се не дешава  само једном, и није магија која сама пада с неба. Љубав се не планира, нити поручује.  Рађа се у  процесу, у погледу, у гласу,  у начину,  у ћутању, у истом кораку.  Кад  смијемо да  будемо оно што јесмо пред неким. Љубав није само осјећај. Она постасје  и одлука.  „Бирам те да ти будем ту. И кад је лако, и кад није“ Понекад се појави као варница, као гром из ведра неба.  Други пут-тихо, као  кап кише што падне на суву земљу, па тек касније видиш да је дала живот.

Љубав се рађа  из поштовања, из истине, из чистог срца.  Нема љубави без уважавања.  Ако не можеш човјека гледати у очи- не љубиш га.

Љубав зна и да се носи и да није  увијек лака.? Некад пече, некад боли. Љубав тражи стрпљење. Да се ћути кад  би најрадије  викнуо. Да се остане  кад би било лакше  отићи.

Љубав се носи као крст, али и као круна.  Ко је носи с чојством и вјером, тај зна шта  значи живјети пуним срцем.

Искрена и права љуибав траје ? Права  љубав не зна за сат.  Ни за  годину. Она не пита за вријеме, јер  вријеме само прође, а љубав-ако је била права- остане. Можда се претвори  у навику. Можда у тишину. Али ако је била  из душе-  остаће и када косе побијеле, и кад ноге не иду  као некад.  Љубав у старости  је као жарач у  огњишту- не види  се пламен, али ти грије кости.

И велика љубав може да прерасте у мржњу ?Може- кад љубав није била чиста.  Кад је  била  интерес, себичност, страст без душе.  Она се лако претвори у љутњу, у горчину, у освету. Али кад је љубав била права- она  се не претвара у мржњу. Она се , у најгорем,  перетвара у тугу.

Љубав се исказује и испољава на разне начине и према различитим стварима ? Љубав се не исказује само ријечима.  Љубав је у малим стварима:

-у ћутању кад је тешко;

-у поглоеду  који каже „ нијеси сам“;

-у парчету хлеба  које се подијели;

-у  руци  на рамену  кад паднеш;

-у томе што знаш да те неко чека, ма гдје био.

Љубав је према жени, али и према дјеци, према брату, према мајци, према отаџбини.  Љубав је  кад волиш свој народ, али и не мрзиш туђи.  Кад волиш старе,  али не заборављаш младе-

 И да Закључим ? Љуав није ни младост ни старост.  Љубав је стање душе.  Она је највеће богаство које човјек  може имати, а не кошта ништа.  Љубав се не купује, не продаје, не наређује- само се даје.

Док човјек воли- није стар.

Док сунце има  мјеста за друге- нијеси сам. Док  у души има љубави- има наде и за  човјека и за свијет.

Зато, нека свако од нас-  био млад, био стар- свакога дана уради нешто из љубави. Мало. Али из душе.

Јер , како рече једа мудрац :  „ Свуда гдје нема љубави, ни сунце не грије исто“.

Подгорица, октобар 25.