Пише: Момо Јоксимовић, Партија пензионера, инвалида и реституције Црне Горе

Црна Гора није сиромашна земља. Сиромашно је управљање.

Црна Гора са 620.000 становника, са природним богаствима каква има мало која држава у Европи, има све предуслове да њени грађани  живе достојанствено, сигурно и добро.  Али питање није да ли можемо—већ зашто то још увијек  нијесмо постигли.

Имамо море, планине, ријеке, плодну земљу, ми бисмо  морали да живимо као пристојна, уређена и богата држава.  Али не живимо.

И то није  случајно. Имамо туризам који може бити мотор развоја током цијеле године, а не само неколико љетних мјесеци.  Имамо пољопривреду која може бити  мнго јача, модернија и организованија—довољно да хранимо себе и извозимо вишкове.

Имамо ми огроман енергетски потенцијал који готово да не користимо. Водни ресурси Црне Горе искоришћени су  око 17 одсто, док је  Европа користи и преко 80 одсто. Ми гледамо и стојимо како  нам богаство  протиче поред нас.  Зашто . Зато што неме визије, нема одговорности неме воље да се ради у интересу народа.  То је недопустиво. Изградимо 4 до 5  хидроцентрала, и покренимо економију, уз  паметно планирање и кредите са ѓрејс  переиодом  од 5 година, могли  бисмо створити нове вриједности које  сама враћа  уложено и доноси  стабилан приход држави.

Та енергија није само струја—то је новац за веће пензије, за веће плате у просвјети и здравству, за јачу социјалну заштиту. То је будућност у којој држава брине о  свoм човјеку.

Морамо више улагати у село које се гаси. Село је темељ државе. Без села нема ни стабилне економније. Треба подстицати домаћу , посебно органску производњу. Треба развијати пољопривредна домаћинства, мале фармере и произвођаче  и купивати њихове производе. А ми купујемо туђе и уништавамо своје. То мора стати.  Без села нема државе .

Морамо пробудити свијест код грађана—купујмо домаће. То није само економско питање, то је питање одговорности и патриотизма.  Свака купљена домаћа роба значи ново радно мјесто, сигурнију производњу и јачу државу.

Посебну пажњу морамо посветити пензионерима, то је петина црногорског становништва.  То су људи  који су радили и градили ову земљу, који су створили њене фабрике, путеве, школе, болнице. Недопустиво је  да пензионери живе на ивици, да преосвјета  и здравство једва  опстају.  Пензионери нијесау терет—они су темељ ове државе. Њима се  дугује а не да им се баца мрвица.Они заслужују више од преживљавања- заслужују достојанствен живот.  Веће пензије нијесу милостиња, већ  дуг државе.

Такође социјална заштита мора бити  снажнија. Нема оправдања да у земљи оваквих ресусрса неко живи у сиромаштву.  Црна Гора мора изградити бољу, ефикаснију и јевтинију и потпунију  здравствену заштиту и лијечење за све своје грађане.

Црна Гора може боље. Много боље. Али само  ако  будемо радили  поштено, ако будемо паметно управљали  ресурсима и ако будемо праведно дијелили оно што стварамо.

Вријеме је да се  окренемо себи, свом знању и   својим  потенцијалима.

Вријеме  је да Црна Гора постане земља  у којој се не преживаљава- већ  достојанствено живи.

Уз то треба се борити за правну джаву, владавину права, враћање имовине бишим власницима-реституција, уз  минималу накнаду за легализацију бесправно саграђених стамбених објеката, а таквих је преко 125.000 .

Треба се изборити за знање и образовање, за рад и одговорност на свим нивоима и у свим сверама друштвеног живота и рада.  Једино тако можемо постати правна, слободна и демокрартска држава која гарантује сигурност , слободу и достијантвен живит сваком свом грађанину.

И на крају накважније.

Црна Гора у свему може боље . Али не са кваквим однсом према реаду, ресурсима и народу .

Потребан је  рад.

Потребна је одговорност.

Потребна је праведна расподјела.

Јер ова земља није ничија приватна својина-она припада свима нама.

И вријеме је да тако  и почне да функционише.