Пише: Момо Јоксимовић, Партија пензиинера и инвалида ЦГ
Каква иронија и каква срамота. Ово је државна брука.
Држава која је годинама ћутала на изнијете милијаде, данас се размеће моралом због сатова. АСК пријављује Мила збг сата ручног—као да је сат симбол свега уништеног.
Ово што ради држава није борба против корупције-ово је фарса на нивоу увреда. Пријавити Мила због три сата није наивно ни случајно. То је свјесна одлука да се криминал сведе на накит, а пљачка државе сакрије иза ситнице. То је државни цинизам у најчистијем облику.
ТРИ САТА.
Ово је понижавање интелигенције грађана. Ово је перфидно прање биографије и колективно испирање мозга.
Црној Гори нијесу проблем добијени-купљени сатови, већ украдене деценије,разорене институције, изнијете милијерде, уништене фабрике, посрнули морал.
Док су вам у очима нестале фабрике, радници завршили на улице, пензионери понижени док су ресурси распродавани у бесцење, а милијарде извучене из зеље—ви сте нашли да „ударите“ на сат. То није правна држава. То је спрдање са народом.
Гдје је истина о КАПУ, везе са олигарсима, кумовима, тајкунима.
Пензионери и Партија пензионера Црне Горе поручују:
Не пријављујте Мила због три сата. Купићемо му још десет. Јер три сата нијесу проблем. Проблем је што је држава третирана као приватна каса, а институције као лични сервис.
Гдје сте били кад су биле приватизације претворене у организовану пљачку –Телеком, Лименка, ЕПЦГ, Трајект… Шта је са Првим милионом, са 44 милона Прве банке, за станове којим се куповала лојалност, за милијарде изнијете из земље, за милионе квадратних метара земеље у бесцење продато, док су пензионери купили ситниш за лијекове, копали по контејнерима.
Гдје су оптужнице за кумове, за тајне уговоре, за државне гаранције које су плаћали грађани, за концесије, па Милу дневно падне по 70.000 еура од наших водотока, наше муке господо.
Гдје су истине и правда о убијеним новинарима и јавним личностима, за све оне чија су имена гурнута под тепих, да се не ремети стабилност. Гдје је правда за све оне случајеве који су застарјели. Јер је тако одговарало власти. Гдје је одговорност за штетан рад полицајаца, тужилаца, судија, измишљени државни удар и десдетине милиона штете по буџет.
И док је народ пропадао, држава је распродавана, млади одлазили ,елита је живјела у луксузу—виле, јахте, офшор рачуни, Швајцарска, Дубаји. Два свијета. Двије Црне Горе.
А садашња власт .
Ништа се не разликује од предходне, а прави се да је боља. Ништа није промијењено , осим што се слободније дише. Само су замијенили столице.
Исте фиоке су затворене. Исти предмети нетакнути. Иста тишина. Ово није реформа. Ово је контнуитет криминала са новом амбалажом. Институције које данас глуме морал, годинама су биле саучесници. Сада нам продају причу о три сата, јер немају храбрости да отворе ситемску пљачку.
Грађани нијесу будале. Пензионери нијесу статистика.
Нећете нас заварати ситницама док бјежите од истине.
Правда није сат. Правда није спин. Правда је истрага, оптужница и затвор. Правда је вратити новац отети народу. Ово није раскид са прошлошћу,већ наставак истим трагом, истим методама, истим ћутањем. Ово је континуитет суноврата.
А шта ради садашња власт. Ништа, апсолутнио ништа. Нема лустрације.Нема стварне одговорности. Нема политичке храбрости. Нема ваљаних ни оптужница ни пресуда. Грађани плаћају фалш пресуде. Само јефтина представа—ставови умјесто система, спинови умјесто истине.
Ово није промјена. Ово је континуитет Милове власти без Мила на фукцији. Грађани нијесу глупи, пензиоинери нијесу слијепи.Све остало је лаж. И што дуже буде трајала ова фарса, –одговорност ће бити тежа. Док се не отворе све фиоке нема мира.
Правда се не мјери сатом. Правда се мјери истином, одговорношу, затворским казнама и враћањем покраденог новца .
Све остало је фарса.