Пише: Момо Јоксимовић

Бака је мајка наших родитеља и важна личност у породичном животу која пружа бригу, љубав и подршку.

Бака је жена која носи године као драгоцјено  знање, чије су руке прве које су  научиле породицу њежности, а ријечи последње  које су чувале дом од заборава. Она је мост између  прошлости и дањашњег дана.

У свакој култури и  времену , бака је била више од члана породице.  Она је чувар породичних вриједности, традиције и  емоционалне топлине.  Под појмом бабе  или бака подразумијева се мајка једног од  родитеља, дакле особа која   припада  трећој генерацији у породичном низу. Њена улога није само биолошка-она је симбол мудрости, искуства,  стрпљења и безусловне љубави .

Бака има  важну улогу у  очувању породичне повезаности. Она је често посредник између генерација-преноси искуства и знања на  унуке, али и  смирује  односе  између родитеља и дјеце.

У традиционалним  друштвима,   бака је имала активну улогу у  васпитавању дјеце,  у кућним пословима, као и у  његовању обичаја, језика и вјере.  Њена ријеч је имала тежину, јер је  представљала  животно искуство и морални ауторитет.

Бака у традиционалној породици има веома важну улогу у доношењу одлука. Њена ријеч се често поштује јер се заснива на искуству и животној мудрости. И ако можда није  увијек та која формално одлучује, она је  савјетник и  морални ослонац.  Њени савјети су  често кључни  при изборима који се тичу породице- од васпитања дјеце, односа  у кући, до  важних животних одлука као што су брак, школовање или заједнички живот.

Бака има   посебан однос  са унуцима-он је  пун љубави,  разумијевања и стрпљења.  Док су родитељи често заузети послом и бригом, бака има  вријеме и вољу да  слуша, да  учи и да  преноси.  Њена љубав  је безусловна, а њено присуство  у  животу  дјетета оставља  дубок траг.

Она  унуке учи да буду добри, поштују старије и не забораве своје коријене. Кроз  приче, пјесме и савјете, бака обликује  њихов карактер и идентитет.

У традиционалној породици,  највише су баку слушали жене и дјеца, јер она  је  имала  искуство у домаћинству,  васпитању и  животним ситуацијама. Њена ријеч се  слушала са поштовањем,  не из страха, већ из љубави и уважавања. 

Мушкарци су такође  поштовали њено мишљење,  нарочито у питањима породичног мира, здравља или васпитања  унука.  Унуци су је  највише слушали јер је  пружала пажњу, причала занимљиве приче и увијек имала  разумијевања и топлу ријеч.

Бака је чувар традиционалних знања и  вјештина.  Њена храна , као што су цицвара, пите, јела испод сача, није само оброк, већ  дио  културе  и породичног идентирета.  Кад  бака направи цицвару или питу,  исплете  чарапе, рукавице, то  није само храна или ствар- то је  знак љубави и везе између  генерација.

Њене руке,  које су ткале  , преле, пекле и чувале,  симбол су труда,  постојансоти и женске снаге.

На прелима и ткању,  баке су  размјењивале искуства,  пјевале и преносиле приче које  су  чувале  народну традицију.

Тако се преко баке чувала култура, језик и  народна душа.  Њено  знање је  неписана књига  која се  преноси с кољена на кољено.

Бака у породици симболише  континуитет живота и припадност.  Она је  жива веза  са прецима, а  њена љубав и присуство улијевају  сигурност млађим генерацијама.  У многим културама, бака представља „срце дома“- она окупља породицу, чува сјећања и његује осјећај идентитета.

Са психолошке стране, бака има  важну улогу у емоционалном развоју дјеце. Њена безусловна љубав и  подршка дјелују симболизијуће и умирујуће.

Дјеца која одрастају  уз баку  често показују већу  емпатију, сигурност и повјерење.  За старије особе, улога баке може  бити  извор смисла и задовољаства-она кроз унуке наставља своје животно наслеђе.

Социолошки гледано, бака је носилац традиције и обичаја. Она одражава породичну структуру и има друштвену функцију бриге,  подршке и солидарности.

У савременом друштву, улога баке се мијења- многе баке данас раде, живе одвојено или путују,  али и даље остају важна веза у  породичној мрежи.  У кризним ситуацијама, као што су разводи или економске тешкоће,  бака често постаје ослонац и сигурност.

Кроз историју,   бабе су биле чувари народног знања и мудрости- биље , љековите траве, народне медицине и  усмена предања често се  преносила   преко баке.

У традиционалним заједницама на Балкану,  бака је имала велику улогу и углед: њен савјет се  поштовао, а њена ријеч често била ђпресудна у  породичним одлукама.

Из филозифске перспективе, бака  симболише пролазност времена и трајност људског духа. Она спаја прошлост и садашњост, представља мудрост живота и прихватање природног циклуса  рађања, зрелости и старости. Бака своју љубав даје без услова, што  представља највиши облик етничког односа.

У књижевности, бака је често  представљена као лик доброте, топлине и жртве.  Примјери су бројни-у српској књижевбности, у приповјеткама  Боре Станковића или  приповјеци „Баба“ Јакова Игњатовића, бака је симбол породичног морала и снаге.  У  дјечијој књижевности, она је заштитник и пријатељ .

Чак и у бајкама, лик старе жене има  двоструко значење-као добра бака или као вјештица, што симолизује  двострукост људске природе и страх од старења.

Бака је  више  од  породичне улоге- она је  симбол љубави, мудрости и трајности. У сваком времену и народу,  њено присуство у  породици представља  ослонац, стабилност и  везу са  коријенима.

Промјене у друштву могу мијењати  њену  спољашњу улогу, али суштина остаје иста : бака је чувар породичне душе и живи подсјетник да без прошлости нема будућности.