У недјељу 4. августа навршава се 29 година од злочиначке војно-полицијске акције хрватских оружаних снага “Олуја”, током које је протјерано више од 220.000 Срба из Републике Српске Крајине. Према подацима “Веритаса”, током “Олује” и послије ње убијено је или нестало 1.903 Срба, од чега су 65 одсто цивили. Немамо право на заборав, поручују породице несталих које три деценије трагају за правдом и истином.
Радмила Крстић и даље тражи оца Петра Боромису који је нестао 5. августа 1995. године у рејону Сува Међа. Са још тројицом другова заробили су их, каже, припадници 5. корпуса Армије БиХ.
– Послије тих неких десетак година смо ипак дошли до сазнања на ком се, видјели смо, односно добили ЦД на којем се јасно виде четири наша заробљеника гдје су ухваћени и на бруталан начин убијени и масакрирани – рекла је Крстићева.
Иако постоје докази, Радмила и данас чека правду и да на достојан начин сахрани оца који се још води као НН лице. Није једина. Само из “Олује” трага се за још 623 нестала лица, а у хрватским институтима за судску медицину налази се око 900 тијела за које се годинама не врши идентификација.
Многе регистроване гробнице ни до данас нису ексхумиране, кажу у Удружењу “Суза”.
– Хрватска, као чланица ЕУ, једина је земља у региону која има позната регистрована гробна мјеста, а неексхумирана и након три деценије – зашто – само зато што су у тим регистрованим гробницама покопани Срби – изјавила је предсједник Удружења породица несталих и погинулих лица “Суза” Драгана Ђукић.
Готово 70 одсто убијених и несталих Срба у “Олуји” су цивили, махом стари, хрватске власти крију трагове злочина и тијела, и нису спремне да сарађују у потрази за несталим Србима, истиче предсједник Комисије за нестала лица Владе Србије Вељко Одаловић.
– Постоји опструкција и још много ствари с којима се суочавамо у овоме што радимо и које јасно говоре да хрватска страна није спремна не да се суочи са злочинима које је починила, него да једну елементарну цивилизацијску и хуманитарну тему стави на дневни ред – рекао је Одаловић.
За српске жртве није било правде ни пред судовима, а постоји разлог зашто Хрватска не жели да се расвијетли судбина несталих Срба, речено је на скупу.
– Зато што када се утврде околности нестанка тог лица то поставља питање кривичне одговорности за њихов нестанак, и то би онда довело до судских процеса који би онда довели у питање те прославе које ћемо да видимо за неколико дана у Книну – нагласио је политиколог Огњен Гогић.
Породице несталих кажу да су уморне од чекања и лажних обећања, а у рјешавању својих проблема очекују помоћ и подршку институција Србије.
извор: ртрс
